Četiri su sveće polagano gorele. Bila je tišina i mogao se čuti njihov razgovor.
Prva je sveća rekla: "JA SAM MIR. NAŽALOST, LJUDI ME NE USPEVAJU SAČUVATI, MISLIM DA ĆU SE UGASITI." I odmah se ugasila.
Druga je sveća rekla: "JA SAM VERA. NAŽALOST, MNOGI LJUDI IMAJU POVRŠNU VERU I JA IH NE ZANIMAM. NEMA SMISLA DA I DALJE GORIM." Tek što je to izgovorila, puhnuo je lagani povetarac i ugasio ju.
Treća je sveća žalosno progovorila: "JA SAM LJUBAV. NEMAM VIŠE SNAGE. LJUDI ZABORAVLJAJU NA MENE, I TO KOLIKO SAM IM POTREBNA. ONI NE LJUBE NI SVOJE NAJBLIŽE." I bez oklevanja se ugasila.
Odjednom je ušlo jedno dete i ugledalo tri ugašene sveće. "Šta je to?" upitalo je dete. "Vi ste trebale svetliti do kraja." I rekavši to, počelo je plakati.
Uto je progovorila četvrta sveća: "NE BOJ SE, DOK JA GORIM MOĆI CEMO UPALITI UGAŠENE SVEĆE. JA SAM NADA."
Detetu su zablistale oči od radosti dok je s upaljenom svećom vraćalo svetlo ugašenim svećama..
NEKA NIKAD NE PONESTANE NADE U SRCIMA NAŠIM!
Prica nije moja, ali mi je veceras govorila tako snazno...pozeleh je podeliti sa vama...
