Tisina polako osvaja svaku poru moga bica...Posle ovako bucnog i napornog dana, pravo otkrice...Sedim i hvatam svoje misli u vrtlogu .Ponoc polako stize, uskoro ce biti rodjen i naredni dan...Zaplakace kao novorodjence i vec za koji tren donece toliko toga...bice umoran i ostareo, a i ja sa njim...Vreme je moja omiljena tema za razmisljanje...ta Kraljica uvek sveza a istovremeno i stara...Ona se ne moze uhvatiti. Ni stici.. Daleka, a uvek prisutna, krade nam pogled, krade nam ljubav, prijateljstvo, porodicu...Uzima nemilice sve . A opet je tako draga svima nama.. Da nam je vise nje ! O , prokletstvo zivota...Sanjamo li sve ovo, ili ce vecnost poraziti Kraljicu zauvek , pa cemo konacno biti slobodni od njenih okova...