Ah, te nase mnogobrojne maske...skidamo ih i stavljamo po potrebi, skrivamo svoje pravo lice, emocije, nesavrsenost i gresnost...Smetaju nam, guse nas svojim neudobnim izgledom, bojom, mirisom... i patimo...ali ih se ne odricemo...trpimo ali ih i dalje cvrsto drzimo...Sta uciniti, kako se osloboditi te dozivotne patnje, tog uzasnog pritiska...? Pocepaj i baci, nije tako tesko kao sto izgleda...Rodi se ponovo cista i ogoljena bas tako nesavrsena, gresna i krhka...Neka vide tvoju slabost, neka vide tvoju radost...Oslobodi se...biti bez okova je dovoljna nagrada...poleti i disi duboko, onako punim plucima... Budi svoja i snaga ce se vratiti, srce ce ojacati, pokazace se ona lepota koju si skrivala i srusice sve lazne vrednosti...jer sve lazno nestace, a ljubav vecna je...
