Meni
Blog Prijatelji
Linkovi
PSP Album
Blog Hosting
Kada koracamo obicno ne razmišljamo o tome. To je normalno kao disanje recimo. Dok koracamo glavom nam prolaze razne misli o tome šta treba obaviti,kuda poci, koga posetiti....
Korak. Šta može uciniti jedan korak? Kuda nas odvesti?
Jednom mi je moj prijatelj rekao da ne mogu odmah trcati vec moram prvo napraviti mali korak, pa zatim još jedan, pa još jedan....
Eh kako koraci mogu biti teški. A tek bolni....bilo da vi prilazite drugima ili drugi vama.
Upravo o tim koracima razmišljam i želim ta razmišljanja podeliti sa vama.
Kada neko ucini korak prema vama ili vi prema njemu razmislite na trenutak kuda ce vas sledeci koraci odvesti. Ponekad nakon prvog i drugog koraka krenete brže, pa još brže i na kraju potrcite. U toj trci cesto se desi da se spotaknemo i padnemo, a svaki pad boli.
Koracajte hrabro kroz život. Ne dopustite da vas povremeni padovi obeshrabre. Ne bojte se uciniti korak zbog straha od neuspeha. Koraajte otvorenog srca sa puno ljubavi i vaši ce koraci biti nagradjeni.
I još nešto. Ne okrecite se za koracima koji su iza vas. Samo hrabro napred.
))pozdravljam te i ...da...koraci izgledaju mali, ali nas odnesu daleko...poljubac za tebe))
))
))
)) eh, ovo me podsjetilo na one Ivančićeve riječi koje često puta pročitam i koje mi ulivaju snagu i kad pokleknem, znam da će i to proći te pružam korak ka novom danu...