Pranje ruku spasava zivot
|
Pranje ruku spašava život
|
|
Ove infekcije se javljaju u svim bolnicama i nisu problem samo nerazvijenih zemalja. Štaviše, što su bolnice veće to je i rizik od infekcija veći, jer se u njima, po pravilu, leče teže oboleli pacijenti kod kojih se primenjuju mnogobrojne procedure lečenja, što nosi rizik od nastanka bolničkih infekcija. Zato je važno da se one prepoznaju i da se zdravstveni radnici motivišu da uvek misle na njih. Osim toga i napredak u razumevanju i prihvatanju higijene ruku “iznedrio” je nove proizvode koji se koriste, tako da su preporuke za higijenu ruku nešto izmenjene. Osim uobičajenog korišćenja vode i tečnog sapuna, preporučuje se i upotreba sredstava na bazi alkohola koja omogućavaju da se higijena ruku (bez vode) obavi posle nege svakog pacijenta kao i posle prelaska sa jednog na drugo mesto nege kod istog pacijenta. BOLESTI PRLJAVIH RUKU U bolesti prljavih ruku ubrajaju se mnogobrojna zarazna oboljenja različite etiologije (porekla). Uzročnici su virusi (Hepatitis A, poliomijelitis, virusni prolivi), bakterije (trbušni tifus, dizenterija) i paraziti (amebna dizenterija, enterobijaza). Primera radi, nosioci crevnih zaraznih bolesti, bilo da su bolesnici ili kliconoše, prilikom defekacije (stolice) ili uriniranja, zaprljaju ruke i ako ih ne operu na higijenski ispravan način, neposrednim dodirom infekciju mogu da prenesu na osetljivu osobu. Zato su prljave, klicama zagađene ruke ključna karika u prenošenju uzročnika, najviše crevnih, respiratornih i kožnih zaraznih bolesti. Na primer, jedna od mera prevencije širenja gripa (i meksičkog o kome se sada puno govori), je redovna higijena ruku posle upotrebe maramice za nos. Takođe, bolesnici i kliconoše bolest mogu da prenesu i posrednim dodirom (indirektnim kontaktom) putem zagađenih predmeta i stvari koje su prethodno koristili. To mogu da budu peškiri, odeća, maramice, igračke, pribor za jelo, kvake na vratima, baterije za vodu u toaletima, knjige... VAŽNOST ZDRAVSTVENOG VASPITANJA S obzirom na to da su “čiste ruke – bezbedne ruke” i da jednostavne mere zapravo spasavaju živote, kod bolesti prljavih ruku, posebna pažnja posvećuje se prevenciji i kontroli, poznavanju načina prenošenja, higijenskim merama i zdravstvenom vaspitanju. - Zato je SZO, 15.oktobar 2008. godine, prvi put proglasila Danom pranja ruku, ne samo u bolnicama, nego širom planete. Najvažnije je da se o ovoj značajnoj meri sprečavanja mnogih bolesti što više govori u obdaništima, školama, socijalnim ustanovama. Srbija se pridružila velikoj grupi zemalja koje su obeležile ovaj dan prošle godine, a to će nastaviti i dalje, s obzirom na to da je ušao u takozvani kalendar zdravlja – PRAVILNO PRANJE RUKU Pravilno pranje ruku podrazumeva upotrebu tople, tekuće vode i sapuna. Pošto se ruke pokvase i protrljaju sapunom, treba napraviti dobru sapunicu i trljati ruke dvadesetak sekundi. Prilikom pranja treba podjednako obratiti pažnju na sve površine: nadlanice, ručne zglobove, na područja između prstiju i ispod nokatnih ploča. Ako su ruke mnogo zaprljane (posle rada u vrtu ili bašti...), preporučuje se i upotreba meke četke. Na kraju, ruke dobro isprati i obrisati. I ne zaboravite da su vam ruke bile prljave kada ste otvarali slavinu, pa je zatvorite koristeći papirni ubrus! DECA Kada je reč o širenju infekcija oralno-fekalnim putem, deca su, po mišljenju lekara, posebno ranjiva kategorija zbog svojih psiholoških i fizioloških karakteristika. Pre svega, zbog oralnog načina spoznavanja okoline (sve stavljaju u usta) naročito od prve do pete godine. Takođe, često uzimaju manje obroke, što je dodatni faktor rizika prilikom korišćenja eventualno zaraženih namirnica. S druge strane, školaracima bi trebalo direktno da se predoče opasnosti kao i posledice zaraznih bolesti koje mogu da se prenesu prljavim rukama. SAVETI Iako je praktično nezvodljivo da ruke budu potpuno čiste od svih mikroorganizama, da bismo smanjili mogućnost da se inficiramo ili širimo zarazu, ruke obavezno treba prati: - posle korišćenja toaleta - posle diranja životinja - posle iznošenja đubreta - posle menjanja pelana ili pomoći deci prilikom korišćenja toaleta - pre i posle pripremanja hrane, naročito neposredno posle kontakta sa sirovim mesom - pre jela - posle kijanja, kašljanja i čišćenja nosa - pre i posle tretiranja rana ili posekotina - pre i posle kontakta sa bolesnom ili povređenom osobom, - pre stavljanja i skidanja kontaktnih sočiva. ANTIBAKTERIJSKI SAPUNI Većina ovih proizvoda sadrži triklosan kao aktivnu supstancu. Uporedna ispitivanja su pokazala da antibakterijski sapuni nisu efikasniji od običnih sapuna u borbi protiv mikroorganizama. Neki naučnici čak smatraju da bi upotreba antibakterijskih sapuna koji sadrže triklosan mogla da uslovi stvaranje sojeva bakterija koje su otporne na antibiotike, ali do sada nije dokazano da se to zaista i dešava. |
Objavio/la
mica, 2.6.2009 u 11:30
| kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 0 ) | Pošalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 0 ) | Pošalji komentar
Samo ga postavite na svoj sajt ili blog
i on sam radi za vas.!!!!!
100$ nije bacit za mesec dana prikljuci se.