Da li je potrebno okrenuti glavu na drugu stranu i ne videti nešto što ti tako besno "bode" oči...kao npr. loše vaspitani ljudi, nestrpljivi i preki ljudi, hladne i proračunate devojke, nesrećna i tužna deca, neshvaćena, nedovoljno slušana, previše prepuštena sebi i ...na žalost još težem novom danu. Žalosno je što smo sve češći svedoci ovakvih odnosa, ovakvih postojanja,...što  sve počinje jednom "bezazlenom" rečenicom..."Hej, ostavi me sad vidiš da moram da telefoniram" ili "dosadan si breeee, evo ti kinta pa skokni do kioska na hamburger"...ili "ako ti odvalim šamarčinu, ostavićeš me na miru" a najgora od svega je inferiornost.Ćuteća,  odvratna inferiornost,..kada svesno bez imalo savesti dozvolimo da nam dete "drugi" vaspitaju. A kada to isto dete odraste i skoro postane čovek, počnemo da se pitamo: "Gde sam to pogrešio, pa dao sam mu sve, imao je više nego što sam ja u njegovim godinama imao..?" Hm, da ...a da li je baš tako..