i ja ću da se prenemažem, izjavljujem koješta, izvijam i izbegavam kontakt očima. Ako je do mene i ja ću se smeškati i podilaziti, bljutavo opravdavati laži (tj. neistine) čak ću i klimanjem glave i poganim osmejkom potkrepljivati te reči zle i nedobre... ali...NE, NIJE do mene...JA TAKO ne umem da živim, niti UMEM, niti želim, a toliko ih ima ...takvih, ...da se pitam ŠTA je to ŠTO je DO MENE? Da svetlim poput buktinje? Željna sjajne istine i blagih toplih reči! Nežnosti i radosti otvorenih i BUDNIH ljudi, a ne ovih zombija uspavanih sopstvenom pohlepom i apsurdnom željom za gaženjem i uništavanjem....?
nije samo do mene....
nije samo do mene.... Objavio
sunshine u 19:21 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar