Da li je potrebno okrenuti glavu na drugu stranu i ne videti nešto što ti tako besno "bode" oči...kao npr. loše vaspitani ljudi, nestrpljivi i preki ljudi, hladne i proračunate devojke, nesrećna i tužna deca, neshvaćena, nedovoljno slušana, previše prepuštena sebi i ...na žalost još težem novom danu. Žalosno je što smo sve češći svedoci ovakvih odnosa, ovakvih postojanja,...što  sve počinje jednom "bezazlenom" rečenicom..."Hej, ostavi me sad vidiš da moram da telefoniram" ili "dosadan si breeee, evo ti kinta pa skokni do kioska na hamburger"...ili "ako ti odvalim šamarčinu, ostavićeš me na miru" a najgora od svega je inferiornost.Ćuteća,  odvratna inferiornost,..kada svesno bez imalo savesti dozvolimo da nam dete "drugi" vaspitaju. A kada to isto dete odraste i skoro postane čovek, počnemo da se pitamo: "Gde sam to pogrešio, pa dao sam mu sve, imao je više nego što sam ja u njegovim godinama imao..?" Hm, da ...a da li je baš tako..

 

Ko krilom labuda, rukom

Zagrli ramena moja…

Ja sam iskonski vetar

A ti dugina boja

Rasuta po nebeskom svodu…

Mekom me laticom ruže, usnama

Dotakni  lako…

I dok tišina peva,

Osećam koliko te jako…

Udišem…

Mlada i spokojna…

I skidam te, s’ mesečevog zraka

(nikad mi nisi rekao

Koliko je ljubav jaka?!?)

…širi se dugina traka…

...Čulna, strasna i lepa…

…Šapuće, nežnim rečima…

…Raspuknuta među usnama…

…Miriše prezreli plod…

…I kaplje među prstima..

Mmm… ukus joj opor i sladak

…Kao sam novi san…

…

Vrati se…

Šapućem opet

I silno želim…

da potraješ duže…

Jer, i onako noć se krije

K’o  rosa u pupoljku ruže…

…Toplo je u tvom krilu…

O, vrati se…

Šapućem opet…

                               Nada

Рођена из мора капљица бројних

Заувек другачија од других

-желим постати само твоја

Једина капљица дугиних боја.

 

 

Ноћас ме у кап љубави претвори

Све топле боје у очи ми стави,

-отвори небо и ветар смири,

Учини да опет живим.

 

 

Залутала из мора капљица бројних

Заувек другачија од других

-чезнем постати само твоја

Једина капљице дугиних боја.

                                                                Нада

 

На песку

Је остао траг

Маленог женског

Стопала.

 

 

Када сам га

У песак утиснула

Ја се нисам

Обула.

 

 

Хтела сам да

Бар за тренутак

Мој траг видиш

Тако.

 

 

Да твоје срце

Као некада

Закуца брзо и

Јако.

                                      Нада

 

 

 

 

Bez igre nema života.
Sve je kroz igru počelo sve će se kroz igru i završiti. Igrali se deca pa postala ljudi, A onda "ljudi" zaborave na pravu igru, zamene je  lošom igrom. Ta igra uništava dobre igre. Ona je obično poslednja u nizu igara....