Tri stvari su me navodile na suze kada sam bila beba...

kada se uneredim, kada mi šav na peleni nije savršeno ispeglan i vetar...

(dobro,zanemarila sam ono kada me nešto baš boli...)

čim bih videla kako se grane i ostala botanika napolju povija, mrštila bih se i bežala od vrata i prozora...

u međuvremenu sam shvatila da me samo mrvu manje od vetra iritira kiša i to kao ova danas...

jedan od razloga je i to što sam meteropata...

glava me ''razvaljuje'',svaka ćelija tela boli...

najradije bih se samo umotala u jorgan i prespavala ružno vreme...

znam da mnogi vole kišu...kao što je mnogi kada su negde unutra...

možda bih je i ja volela...

mada...ipak mislim da ne bih...

osim one tople,koja me asocira na nešto čisto...sveže...oprano...

ova hladna me uvek asocira na tugu i bol...

kada ti se hladnoća uvuče u pore i neće napolje, jer je čak i njoj hladno...

tužno je...