1.4.2008 - Laž
Dragi prijatelju,
Ne mogu da shvatim zašto ljudi lažu. Nije mi jasno zbog čega se koriste neistinama kao činjenicama. Ne mislim na političare koji nam svakodnevno lažima mažu oči . Ni na poznate ličnosti koje da bi došle do zvezda izmišljaju fantastične biografije koje sakrivaju njihove male ili velike prljave tajne. Ni na one koji nam prodaju bezvredne stvari za velike novce. Mislim na nas i njih, male obične ljude. Jasno mi je da niko nije bezgrešan i da se lažima učimo još od malih nogu. To je nešto što dobijamo kroz vaspitanje, nešto što prihvatamo kao sastavni deo naših života i retko kad možemo i da izbegnemo. Ali čemu vode nepotrebne laži?
Jedan naš zajednički prijatelj mi je ispričao o nečemu što se dogodilo baš na čatu ovdašnjeg blog kafea. Par blog prijatelja se dopisivalo, šalilo i razmenjivalo mišljenja jedne večeri. Dok su se oni tako fino družili, ušla je na čat i jedna nova blogerka. Kao i svaki dobri domaćini, poželeli su joj dobro došlicu i poveli čašicu razgovora. U toj priči, kao što i biva, pitali su je ko je, odakle je, kako se zove, koliko je dugo na blogoye-u i sl. Blogerka je odgovorila kako je iz te i te države, kako poznaje ovog i onog, kako piše ovde i onde, ali nešto je tu bilo sumnjivo. Nešto se nije poklapalo u njenoj priči i to je naš prijatelj primetio. Insistirala je na nekim podacima koji su u datom momentu bili nebitni, pa su i izgledali netačni. Prijatelj uvideći da nešto je trulo u državi Danskoj, postavi joj jedno prosto pitanje: Kako se na tvom jeziku kaže devojka? Ona ne odgovori. Prijatelj ponovi pitanje. Ona ponovo izbegnu odgovor. Prijatelj reče: Pa, ti ako si odatle, ti sigurno znaš odgovor? Blogerka se osmehnu i priznade da nije iz te zemlje, već iz Srbije. Nastade tiho komešanje. Prijatelj nije želeo da odustane, pa nastavi da je ispituje. Na pitanje zašto je lagala da je iz druge zemlje, ona je odgovorila kako je na jedan dan želela da bude neko drugi. Usledilo je glasno negodovanje prisutnih ljudi, pa zašto, pa kako, pa čemu. U sledećem trenu nepoznata blogerka nestade sa čata.
Da li je nju bilo sramota da kaže ko je i odakle je to ne znam. Kao što ne poznajem razloge zbog kojih neki ljudi odlaze na čat a da se oni ne tiču priče, upoznavanja ili druženja. Vrlo dobro razumem da je ovo jedan virtuelni svet u kome svako moze da bude neko drugi. I jasno mi je da postoje neke stvari o kojima blogeri ne zele da pričaju ili koje zbog svoje nazovi bezbednosti moraju ili osećaju da treba da kriju. Ali niko nije primoran da dolazi na čat i da razgovara sa drugim blogerima. I još manje da se predstavlja kao neko drugi. Neke laži su zaista nepotrebne.
Znam ime i blog te blogerke ali ga neću izneti. Jedino što ću uraditi je to što ću poslušati savet dragog mi prijatelja. Zaobićiću je u širokom luku. Što i tebi dragi moj prijatelju preporučujem. Jer lažima čovek može samo da izgubi a nikako da dobije.
Tvoja draga prijateljicaa
|
))
) a i imash tvoju chuvalicu 