13.3.2008 - Niko nije siguran
Bili su braća, bliznaci. I dobili su tako imena Predrag i Nenad. Ne znam zašto ljudi daju neka imena deci i tako ih obeleže za ceo život.
Visoki, plavi, lepo razvijeni, pametni stasali su u mladiće. Mogli su biti srećni ili ne, ne zna se šta će život doneti. Kažu da je život nekom majka, nekom maćeha.
Predrag je bio od onih rodi me srećnog pa me baci na djubre. Za šta god se uhvatio išlo mu je od ruke. Školu je završio u rekordnom roku, otslužio vojsku, onu pravu, zaposlio se oženio se sa divnom devojkom, postao otac isto tako predivne dece. Što bi se reklo, sve med i mleko.
Nenad je bio malo drugačiji.
- Niste me želeli, predbacivao je, i tako ste mi ime dali, niste mi se nadali.
Stalno je bio protiv nečega, ogorčen , nezadovoljan, ništa mu nije bili dovoljno dobro, a ništa nije ni želeo. Jednostavno sve mu je bilo dosadno. Dolazio je u našu kuću da napiše domaći, instrukcije su mu trebale iz svih predmeta. Dok ste mu pričali o Dostojevskom, ili pokazivali kako se došlo do nekog obrasca, ili govorili o državama u Africi on je gledao kroz prozor potpuno nezainteresovano. Sport ga nije zanimao, muzika mu je bila prebučna ili pretiha, nije imao drugove sa kojima bi se družio, nije imao devojku. Nešto nije bilo u redu.
Jednog dana dok je gledao u ništa, ogromnih zenica, otac je posumnjao. Nije verovao, ali.
Kupio je test u apoteci, pozitivan.
Moj sin se drogira.
Nije važno šta je mladić uzimao, ni koliko dugo, nije važno ni gde je nabavljao to što je uzimao, niti od koga je novac dobijao i na koji način.
Počela je borba za njegov povratak. Ne znate kako to izgleda, bolje da ne znate.
Prvo počinje lagano, pričom, ubedjivanjima, obećanjima, molbom, pa pretnjama.
Nikad više,
To svi rade, nije to ništa.
Ma, mogu ja da ostavim kad hoću,
Ne nisam navučen,
Sve je u redu.
Onda počinju laži
Onda se ide u ambulantu, smanjuje se doza.
Sve je u redu. Nikad više.
Recidiv.
Sve ponovo, sve jače, sve veća vezanost. Novac nestaje iz kuće. Odlazi na čudna mesta, nalazi se sa isto tako čudnim ljudima.
Pa ponovo lečenje.
Tablete
Beg
Špricevi
Plač majke koja preklinje, skoro klečeći, da se da nešto njenom detetu, jer sve polupa po kući, potroši, tuče maltretira, pati, grči se od neizdržljivih bolova.
Ponovo mirna faza.
Ponovo pad.
Prolazni poznanik, over doza.
I otac, potpuni laik za medecinu donosi odluku. Zatvara svoje dete u sobu. Nenad viče, skinut je, čist, neće više nikada. Zašto ga dira sad kad ništa ne uzima.
Zaključan je. Jedan dan, drugi, treći.
Trćeg ujutro kriza.
Možete zamisliti kako izgleda gledati rodjeno dete kako se baca na zid, lupa glavom, grebe noktima do krvi, plače, moli, preklinje, besni, baca sve, pa opet plače, pa moli, pa ne zna ko ste, ni ko je on, ne zna gde ste. Psuje,vredja, traži da mu date spas još samo jednom, samo sad da prodje i nikad više neće.
Led ga trese, naviknut organizam traži, čupa se, lomi, srce kuca da iskoči, znoj obliva telo, snaga nestaje, žile na čelu iskaču debele kao prst. Bubrezi, srce, mogu da otkažu, i to je onda kraj. Vilica se koči, krici paraju vazduh, pa opet pad, smiraj. Telo se napinje kao luk, čvrsto kao kamen, pa mlitavo pada na krevet.
I ponovo,
i ponovo
i ponovo
Ubićeš ga, plače majka.Vrišti, ne da svoje dete, neće da ga muči.
Pusti ga samo sad, sutra će sam!
Viče, udara pesnicama muža,
njeno dete,
njeno dete,
odjekuje, udara njen vrisak, odbija se od zidova, prozora, odjekuje u noći.
Zove hitnu pomoć.
Dobro je, čist je, može da izdrži, ali bolje da ide u bolnicu pod kontrolu stručnjaka.
Prolaze dani, čist je. Svaki njegov pokret se vreba, prati, svaki uzdah se meri, svaki prijatlj dočekuje sa nepoverenjem. On ne pije, ne puši, ne kreće se u društvu.
Nenad je sad zalečen, kažu nikad nije izlečen, samo zalečen. Mač večito visi nad njegovom glavom, a godine prolaze.
Uvek može ponovo da poklekne, i sve ponovo.
Sad živi u jednom malom mestu, obradjuje imanje, daleko od iskušenja velegrada. Možda je srećan, ne znam. Srela sam ga skoro. Razgovarali smo. Nismo pominjali strahote prošlosti, nije mi pričao o budućnosti. Nema osmeha na licu, ni želje, ni nade, nema planove.
Živ je, a kao da nije.
Zombi
|
