7.3.2008 - Šta je lepota?
Драги пријатељу,
Надам се да ћеш ускоро решити онај мали проблем који те кочи.
Хтела бих да знам твоје мишљење о једној ствари.
Била сам у кафићу са пријатељима и повела се жустра дискусија. Свако је бранио свој став. Ја сам као и увек била против свих.
Једна моја пријатељица у свему просечна особа, ни ружна, ни нека лепотица. Средњег раста, смеђе косе, тела више мршавог. Једино су очи на њој биле фасцинантне. Поглед срне, смеђе крупне очи су давале посебно чар њеном лицу са танким уснама, и мало преуском, дугуљастом лицу лицу.
Она није ходала, пливала је кроз ваздух.
Духовита, увек насмејана
Све у свему привлачна девојка.
Радила је у некој канцеларији, повремено зарађивала као трећеразредна манекенка на неким аматерским ревијама.
И како то већ увек буде, заљубила се. Упознала га је на некој ревији где је он гледао манекенке, допали су се један другом и почели су да излазе. У почетку је све било у реду, али на ревијама где су сад заједно ишли, у њој је почела да се јавља љубомора
-Види што је добра ова, какве усне има.
-Девојка као девојка, шта ту има нарочито.
-Ма, како шта има, погледајто тело, па груди.
-Права манекенка не треба да има груди
-Ко те пита да ли је права или не, жена треба да има груди.
Неки пут је био и драстичнији описујући друге жене и хвалећи њихове облине. Кад би се она снуждила и ућутала, смејао се
-Лудице, ја само тебе волим. Оне су само за гледање.
Трајало је то колико је трајало, и моја пријатељица је нестала, ником се није јавила, само је, кажу службено отпутовала.
Појавила се изненада, као и што је нестала.
Била је она, али некако другачија.Офарбала је косу, скратила је кратко.
Гледала сам је, као да се мало угојила.
Не није, иста је, витка, мршава, али њене груди, некако су чврсте, истакнуте.
И усне су постале изазовније, сочне, премазане неким јаким ружом, сјајем. Нисам веровала да има таквих ружева.
Очи су остале крупне, смеђе, али као да су криле неку тугу.
-Шта се то догодило са тобом,?
-Предивно изгледаш!
-Као да нешто није у реду? навалили смо сви са питањима.
-Оставио ме је драги.
-Оставио? Шта се догодило?
-Па, то, мало сам се дотерала за њега, а, он, не цени то, почела је да плаче.
Моја пријатељица је оперисала нос, направила силиконске груди, и мало напумпала усне. Њен пријатељ је изјавио да сад личи на лутку,да је изгубила, а не добила. Она није то разумела, и посвађали су се.
Драги пријатељу,
мислим да њен драги није у праву.
Она је у дубини своје душе, остала иста каква је увек била. То је урадила из жеље да буде привлачнија. И сама не види разлику док се не погледа у огледало, у њој се ништа није променило.
Њене мисли, снови, жеље, способности, њена љубав, све је остало исто. Само се мало споља изменило, али у мраку она је она, која је увек била.
Шта људи гледају у нама?
Руке?
Тело?
Груди?
Косу?
Оно што виде, или оно што је у нама?
Зар је важан само први поглед?
Изглед?
Физички се може променити, сада и пластичним операцијама, али психа, начин мишљења, наш рад, поступци, осећања, остају.
Мислим да треба гледати поред спољашности и оно шта се крије у женском телу.
Можда неки мушкарац не зна, али и ту се нађе понешто.
Ми мушкарце гледамо другачије.
Мушкарац,манекен, спортиста, бизисмен, није лоше, али шта да радим са њим кад останемо сами у четири зида?
Можда сам ја та које грешим.
Не знам, и не желим да знам.
| 
)))
да то не признају из неких сасвим себичних разлога. Немам ништа против пластичних операција, некима то заиста помогне да осете сопствени живот. Лично не бих се тиме мучила.