28.2.2008 - Пијаца
Пријатељу,
Прочитала сам твоје писмо. Верујем да очекујеш одговор. Јутро ми је почело другачије него што сам мислила. Пробудила сам се у свитање.
Да ли си некад гледао како се дан рађа на пијаци?
У рану зору, док јеш сви спавају, почињу припреме. Камиони довозе робу, разносе се сандуци по тезгама, припремају картонске кутије. Мале пијаце почињу касније свој живот. Око три сата ујутро су цвећари већ набавили робу, неки свратили на кванташ, а многи донели кутије робе која је била у ко зна коме магацину.
Пролазила сам доста рано колима поред једне пијаце. Гума ми је пукла, морала са да пожурим на бус да стигнем на време. Сунце је већ увелико обасјавало град. Мали пијачни град је већ започео живот.
Егзотично воће кочоперно је стајало поред младих кромпирића из Шпаније. Њихове цене изазивале су благу вртоглавицу. Нека диња презриво је стајала уз младу зелену салату, а поред њих кандирано воће из Турске, смокве из Грчке. Има ли ичега што расте на нашем тлу? Трешње су ипак све засениле, црвене, крупне, једре. Која ли им је то цена? Пише 1200-2000, мисли ли то продавац на динаре, или на граме?
Мусава деца трче између тезги шутирајући неки домаћи кромпир, нека госпођа важно преврће главице купуса као да тражи закопано благо.
Тамо, мало даље, неко наређао стрипове из прошлог века, са друге стране чарапе, ко зна одакле донесене, шалови из Кине, и милион неких тандрмоља, за које се и не зна за шта служе.
Блиставо сунце купа, обасјава, неопране улице, ветрић се поиграва расутим папирима, дете шутира кору банане пред ноге негом декици, а овај подиже штап и грди га.
Пекаре замамно миришу мамећи пролазнике, неко већ ставио кобасице и пљескавице на роштиљ, дим вија пут неба, гуши пролазнике.
Идем даље, можда до мог повратка, она гума на колима се укрпи сама.
То је само једно обично јутро, неко је имао среће да га види, неко га је преспавао.
|
