28.2.2008 - Пијаца

Пријатељу,

Прочитала сам твоје писмо. Верујем да очекујеш одговор. Јутро ми је почело другачије него што сам мислила. Пробудила сам се у свитање.

Да ли си некад гледао како се дан рађа на пијаци?

У рану зору, док јеш сви спавају, почињу припреме. Камиони довозе робу, разносе се сандуци по тезгама, припремају картонске кутије. Мале пијаце почињу касније свој живот. Око три сата ујутро су цвећари већ набавили робу, неки свратили на кванташ, а многи донели кутије робе која је била у ко зна коме магацину.

Пролазила сам доста рано колима поред једне пијаце. Гума ми је пукла, морала са да пожурим на бус да стигнем на време. Сунце је већ увелико обасјавало град. Мали пијачни град је већ започео живот.

Егзотично воће кочоперно је стајало поред младих кромпирића из Шпаније. Њихове цене изазивале су благу вртоглавицу. Нека диња презриво је стајала уз младу зелену салату, а поред њих кандирано воће из Турске, смокве из Грчке. Има ли ичега што расте на нашем тлу? Трешње су ипак све засениле, црвене, крупне, једре. Која ли им је то цена? Пише 1200-2000, мисли ли то продавац на динаре, или на граме?

Мусава деца трче између тезги шутирајући неки домаћи кромпир, нека госпођа важно преврће главице купуса као да тражи закопано благо.

Тамо, мало даље, неко наређао стрипове из прошлог века, са друге стране чарапе, ко зна одакле донесене, шалови из Кине, и милион неких тандрмоља, за које се и не зна за шта служе.

Блиставо сунце купа, обасјава, неопране улице, ветрић се поиграва расутим папирима, дете шутира кору банане пред ноге негом декици, а овај подиже штап и грди га.

Пекаре замамно миришу мамећи пролазнике, неко већ ставио кобасице и пљескавице на роштиљ, дим вија пут неба, гуши пролазнике.

Идем даље, можда до мог повратка, она гума на колима се укрпи сама.

То је само једно обично јутро, неко је имао среће да га види, неко га је преспавао.

28.2.2008 - ZAVLACENJE

Draga moja Prijateljice,

video sam kod prijatelja na blogu, Pytagore, ovaj fazon pisanja pisma koji mi se dopao,pa resih da pribegnem istom.Mozda ovo i procistas.

Ovih dana imam strasnih problema sa jednim likom, direktorom jedne institucije u mom gradu. Ono sto predstavlja osnovni problem, a sto ja ne mogu da shvatim, jeste cinjenica da tip zavlaci uporedo ravno osmoro ljudi za zaposlenje (ukljucujuci tu i mene), bez ikakave ocigledne zelje da ikoga zaposli.

 Kada sam seo prekoputa njega, resen da iskamcim iskren odgovor ili mu razbijem  njokalicu, pitao ga da mi kaze ukoliko ne moze da zavrsi pricu oko zaposlenja , da znam, on se prenemagao kako sam mu ja bas potreban ali neki ODOZGO to ne daju. Koji ODOZGO? pitam a on odgovora nema. ONI. Ne zna da sam ga opkolio informacijama sa svih strana i da sve znam: i da ne zeli da me primi jer se boji za svoje mesto i da ne namerava da mi to kaze vec da me vozi jos onoliko koliko dopustim.Nije mi jasan on i njemu slicni.Zar im nje jasno da je bolje da kada se vidimo na ulici od srca stanemo ili se damo javimo jedan drugom? Zar mu je lakse da popije pesnicu u nos, i ko zan gde jos.

Jos ludje: svi koji su znali da imam posla sa njim, govorili su mi o njemu najgore stvari a skoro istovremeno se osecali pocastvovano kada su sa njim u drustvu.

Imao sam potrebu da ovo napisem tebi, da mi bude lakse, a ti pricaj kome  god hoces. Ionako ce svi misliti da sam ja blesav i mekan a on pravi menadzer....