Mnogo me boli sutra.....Želim da ovu epizodu završim danas, zahvalna sam na scenariju, režiji i kostimu, zahvalna sam na svemu što mi je poklonjeno da vidim, čujem, osetim, razumem, shvatim, naučim....nisam potrošila telo, ono ima energije, života i svete vode u sebi. Ali smisao se suviše jako zavrteo, suviše brzo potrošio i iskustvo je slično mnogima pre mene i mnogima koji će se tek roditi....Utroba moje majke  odavno zjapi prazna, davno me je izbacila i naterala da dišem. Plesala sam uz ritam života, plakala i smejala se, padala sam i letela, hodala po vodi i ronila duboko u nju. Volela sam i mrzela kišu, vetar, sunce i sneg, smrzavala se i grejala, putovala i ostajala, volela i bila voljena, prestajala da volim i prestajala da budem voljena. Sada čujem neki drugi zov, sa "one" strane, i nadam se da ću tamo naći smisao......NE! nemoj da mi kažeš da sam sebična, nije li sebično od tebe da mi tražiš da se i dalje vrtim u ritmu koji ne osećam, ne razumem,... nemoj mi to tražiti molim te. Meni je mesto na nekom drugom mestu u nekom drugom vremenu, na potpuno drugoj razini, u svemu ovome ja i tako vec odavno ne postojim, ne funkcionišem.....ne traži razloge jer ih ima mnogo i nema ni jedan, ne traži objašnjenje jer mnoge stvari ni sebi ne umem da objasnim....Čovek je suviše duboko biće i ja u sebe ne mogu zaroniti do dna ili ne želim...na svakom dnu je mračno i hladno....mracno i hladno kao u mojoj ne iskopanoj grobnici, nosim je oduvek sa sobom....i zato me nemoj ništa pitati.....nisam ljuta, nisam razočarana, nisam se umorila, samo.....nekim ljudima duše umiru pre tela, a moja je već krenula na put.....Ne krivi sebe ni nikoga,  jer nema krivice ni krivca, nema zločina i kazne, nema uzroka i posledice...duša nije fizika i ne možeš mi tražiti da je banalizujem materijalima, objašnjenjima, razlozima.....a da sam drugačije sazdana možda ne bih postavljala pitanja, možda bih umela....., ali da sam drugačije sazdana onda to ne bi bila ja....I zamoliću te još samo nešto....nemoj plakati i ne daj nikome da plače, to što idem ne znači da će mi se desiti nešto loše, to što me nećeš videti ne znači da neću biti tu, ako me se sećaš i sve dok me pamtiš, ja ću biti i te kako živa....čak možeš izabrati i dan i situaciju i moj uzrast i vratiti se tamo....ne treba ti moje telo da bi imao moju prisutnost.....ne treba ti ništa od tih banalnosti, imaj moj osmeh negde u oku i moju želju negde u pameti, znaj da gde god bila.....znaj da me ne muče više pitanja, i znaj da počivam u miru......volim te sa svim tvojim dobrotama i podlostima sa svim ljudskim manama i sa tvojim srcem velicine Atlantika, sa svim tvojim napravljenim smrtnim i onim sitnijim grehovima i sa svim tvojim podvizima, sa svim što ti jesi i što ćeš biti.... ja te volim.......i ni zbog čeg se ne kajem, sve bih uradila isto ...jer sve je to bio moj put, sve sam morala da prodjem pa i ovo.....i zapamti....nijedna slučajnost nije slučajna, sve se dešava po preciznom redosledu iz zapisa.....