Seriously demaged

Imam problem.

Ne mogu da se uklopim ni u jedan jebeni kalup, a jesam probala! Gurala sam, ideje, snove, peglala mozdane vijuge i kosu, smirivala stavove i pila lekove.

Nista!

Neudobno!

Neprihvatljivo zulja! Zulja i boli to sto hoce od mene, taj celicni oklop… i stit i okov, hermeticki zatvoren, zakucan, zavaren, skamenjen na meni.

A sta sam ja, gde sam u svemu tome!?

Olupina davno srusenog aviona u prasumi Amazona, zarasla u korov, plesan, mahovinu i travu…..Davno potopljen piratski brod na sred Atlantika, zauvek izgubljen, u njemu sad zive samo secanja na neke slavne dane i polumrtve, bolesne ribe koje dodju tu da umru.

Teskih nogu i srca idem tom raskrcenom stazom, kojom su toliki prosli pre mene, dok mami horizont, divlji i neposlusan….ah neizvesnost, ta sargarepa na stapu, slatka i socna za ovog kunica, koji je trazeci avanturu zavrsio u mrezi….kojeg su ucili trikovima i nagradjivali slatkim kupusom, kojeg su drzali u zlatnom kavezu i uparivali sa kunicima vrhunskih sorti trazeci savrsenu pasminu…..kojeg su hteli da pripitome, ali avaj….slatki mali zlocasti izuvijani DNK lanci i tvrdoglavi geni…oni se ne hrane kupusom i ne piju flasiranu vodu, oni vape za sumom i ne podlezu istoj sili gravitacije, taj zov prirode, taj otvoreni put…..sloboda!