|
SRBA BRE
20.12.2008
MA DAJ MACOLU...
Dok se i naši vlasi ne dosete pa izglasaju Novi zakon o poljoprivrednom zemljištu te njime propišu visoke kazne za svaku stopu neobrađenog zemljišta još će nas seljaka i biti. A kad stupi na snagu takav zakon e onda će biti da je djavo odneo šalu, biće steži kaiš, a na seljaku nema ni pantalona a ni gaća.
Pa će se seljak pitati što će ti zemlju obrađivati kad zbog uvoznog lobija na svemu što proizvede izgubi, oni koji se od toga okoriste ne gledaju ni na seljaka ni na državu.
Samo toliko da potraje dok se oni ne okoriste a posle potop. A seljaki jedino preostaje da poseje kukolj pa da im preda pšenicu ili kukuruz na kukovo leto.
Svako seosko domaćinstvo koje danas ako je ozbiljno gazdinstvo, proizvodi hranu za tržište, za izvoz ili za sebe, za svoju upotrebu i potrošnju. Tako se osim za prodaju se uvek rane i debele svinje koje mi na selu zovemo ubojnice.
Ako je domćinstvo bogato i kuća jaka, u toku godine se zakolje, uredi, spakuje u zamrzivač i osuši puno mesa i kobasica napravljenih od nekoliko debelih svinja.
Na selo su prodrle neke nove sorte svinja koje su potpuno promenile način gajenja i ishranu svinja. Nekadašnje poludivlje svinje mangulice koje su se i u našim šumama žirile i tako se debljele i rasle, zamenile, neki Jokširi, Landrasi, Pitrueni i bog te pita još kakve ukrštene sorte.
One su sa sobom donele i nove bolesti, a boga mi i neke navike. Neke su vrlo izbirljive ili kako ja volim reći brljive u ishrani, osetljive na hladnoću, ili vrućinu, na njih ne smeš ni da podvikneš jer odma dobiju ko čovek srčani udar od stresa.
Nekada se prosečno jedna debela svinja hranila od godinu do godinu ipo dana. Tako su one rasle i debljale se pa su postajele tako velike preko dva i po metra dužine i do četiristotine kilograma žive vage.
Čudovišta koja su imala prevelike zube, veliku glavu i narav koja je zavisno od sorte bila vrlo različita.
Neke su bile mirne, jedva se kretale na svojim niskim nogama, a druge su bile vrlo agresivne i znale su da se podignu na ogradu svinjca očekujući hranu. One su svakako poznavale onoga koji ih hrani i čisti im svinjac, inače bi bilo zlo da tamo udje ko ih ne poznaje.
Svinjokolj je posao na selu koji zahteva odredjeni napor i spremnost da se u toku jednog dana zakolje i uredi čak i tri velike svinje. To svakako ne može da učini jedan čovek pa se mi seljaci jedan drugom ispomažemo i zovemo se kako kome kad treba.
Od malena se navikavamo na taj posao koji svakako nije lak ni lep ali i njega neko mora na selu da uradi. Hteo ne hteo moraš da naučiš da zakolješ svinju, tele, a boga mi i ponekad i june, krave i bikove mi seljaci retko koljemo jer ne volimo da koljemo onu stoku koju smo mi ogajili.
Ja sam kao dete gledao kako majka kolje kokoške, guske, patke, ćurke a za ostalu stoku je bio zadužen otac. On je znao da brzo zakolje, na gredu sam podigne telw, uredi ga i zatim meso iseče i pripremi kako treba za prodaju.
Malo dete se ne pušta da to gleda, ali već momčićina koji su već ogaravili brkove se dopušta da pomažu i čak zakolju i urede svoje prvo prase ili jagnje. Krupniju stoku su klali stariji i iskusniji, oni kojima je taj posao postao kao i svaki drugi.
U svakoj kući onaj koji taj posao radi ima i neku spremu, neki alat. Tu su različiti noževi od dobrog čelika, jaki, oštri, šiljatih vrhova i žilavih da ne puknu kad treba probiti tvrdu svinjsku kožu. Osim noževa koji se retko preko godine koriste, tu je seckalica za meso koja se montira na neki drveni sto i sa kojom se seče sve, rebra, kosti i meso koje će se tek sušiti. Ta seckalica je dobra jer se sa njom lako iseče i pečenje o slavama i preslavama.
Satare, sekirice, testere za meso kao i veliki sto i panj treba da u kući imaš gde se to meso posle seče i tranžira.
Za topljenje masti su naj pogodniji velik kazani zvani ranije, ispod kojih loži vatra. Kada se salo otopi ono što ostane se stavi u mašinu za cedjenje i ono što ostane su žuti ko dukat, ukusni čvarci. Iz njih je iscedjena mast, lepo se usole i u hladnom čuvaju za potrošnju. Čvarci se ne jedu dok su vrući jer te može proterati od te masnoće.
Za mlevenje mesa se koriste velike mašinice, ponekad i električne na koje se montira jedan levak i pomoću njega se pune kobasice.
Meso se obično usoli i stavi u salamuru pa se posle u pušnicama na finom dimu, dimi i suši.
ne retko se desi da se mast otopi u mesu pa da u vatru padne , da se meso i slanina zapale, pa ako nisi tu da ugasiš vatru sav tvoj trud ode u ništa.
Sad bi mi neko reko, bre Srbo ti ko da nam držiš predavanje, predji na stvar šta si teo da kažeš bre ima sline da nam udare od tolikog suvog mesa, čvaraka i kobasica.
Eve sad ću.Teo sam da vam pričam, zovne mene komšija da sabajle dodjem da zakoljemo i uredimo neke njegove debele svinje. Reče on dodji bre, ne mogu sam, ovi moji sinovi ne mogu ni da gledaju kad se kolje a kamoli da mi pomognu.
Reko je da će doći i Mane. Uh kad reče Mane a mene nešto podbi pod grudima, jer znam da to na dobro neće da izadje gde se taj baksuz pojavi.
Ujutru sam završio brzo ona posla oko stoke, pa se spremim i dodjo kod komšije Pure. Žena mu stavila kafu, a mi da ga ne odbijemo i sa njim da popijemo po jednu rakiju. Nasuo on meni, ja je okusi al me neka duja udari u nos, uh maladu joj nedelju al smrdi džibruša, pa kisela, ma nije mu za manguru. Al ćutim i kao pijem i sve gledam gde da je prospem al da me oni ne vide. Mane vidim ne vide joj manu pa mu bi malo pa nasu i drugu rakiju sam. U tem stiže i kafa, skuvana tanka i slatka, ko da je kući nestalo kafe pa samo obojila vodu. Nemade se kud, popijem tu nazor kafu, a Pura veli da mi dospe još jednu rakiju. Reko nemoj jer sam sabajle već jednu popijo pa mi je i ova višak jer sam sebe tako obročio.
A crni Mane popio tri pa strusi i četvrtu. Uh reko od ovog nam neće biti neke vajde ima više da bude štete nego koristi.
Odemo mi odma u svinjac noseći one štranjke skojima bi joj namaknuli na noge da je izvedemo. Stojimo pored betonske ograde, a ona se digla na zadnje noge, ko ala.
Sad trebe neko da udje u svijnjac, mi se zgledamo, ko će. Reko ja Pura je poznaje, ma jok, on reče da svinje i ne pogleda, sve to ona njegova mučenica žena mu Zora, rani, poji i čisti, on ne prilazi čak ni kad se svinje prase.
Uh lebac mu se ogadio. Šta će mo sad. A tri svinje trebamo da s obalimo. Sad ja nije da me stra, da imam zort. nego da se on ne ljuti, da bi ja da mu vodim poso u njegovoj kući. On se nadje u čudu, pa ko veli. Aj ti Mane, leba ti, mladji si udji da je namakneš štranjku na nogu. Mane se na Puru čisto izbeči al nemade se kud, već ga ,malo uvatile one rakije pa bio ko hrabriji, uze onau štranjku pa u obor. A ona svinja ušla unutra u drugi deo svijnjca gde spava i samo rokće. Grdiii. Mane stao da joj udje unutra ne sme, ona se naoštrila i samo što nije jurnula na Maneta. Reče Pura. Daj joj kukuruza da je navabimo da izadje. Ma jok. Ko da zna, ne ide joj se pod nož.
Stoji Mane i drži onu štranjku i vabi je, oic, malena, aj, oic ljubavi, ma sve joj tepako da mu je švalerka. A ona ne brenuje, samo se ukrutila, ukopala se ko bik na koridi samo sto još rogove nema. Vidim ja da ća ovo naše klanje da bude reko bi vako prosto, jedno velikoo sranje. I odjedared ona krete, pa kad jurnu sunce ti kalajisano na Maneta. A on se nadje u čudu šta joj bi, pa kad svati dreknu. Joooj. Joj mene. Jojj majko moja. Pa ripi na onu betonsku ogradu, Iskoči mane od zorta ko da je zec. Meni došlo da smejem, al reko gde ide jebem joj lebarnik.
E sad se Pura i ja zgledasmo, šta sad. Mane stao da bogorada. Da joj jebem sve. Da me krme skroz pocepa. Da ostanem doživotan valid. Jeste videli umal me nije apila za jajca. Ubledeo mane ko krpa, stao da drkće ko prut i jebe svinji sve živo.
Šta će Pura uze onu štranjku i udje pa stade i on da joj se umiljava, tede da je još i češka, pa sve viče OOHO, OHO, pa krenu, sago se da udje a ona sagla glavu, zauzela gard i sprema se da dočeka Puru. Ja držim vrata da mu otvorim ako bi navaila na Puru jer on nije tako lak da iskoči ko Mane preko ograde. Da vidiš belaja krete ona na Puru, ko drumska krstarica. u njoj trista pedeset kila garant. Ala božija. Ma Pura je izleteo iz svinjca ko metak. Jebe joj joj dete, jebe panaiju, skida sve mrtvo i živo sa nebesa. Vidim ja da je loše sve krenulo ima da se napatimo.
Mane kuka, ma to nije svinja to je zver, oće da nas pocepa. Ma ćuti bre Mane, pa nije pametnija od nas. Sad ću ja da je dodjem reda. Viče Pura, oće da zove Zoru da ona dodje, jer je poznaju svine.
Kud bruke da nam žena za klanje svinju vata. Ma jok bre Puro viš kako je luda sad osetila nož pa bi i nju da pocepala, nemoj.
Nego imaš ti macolu. On me pogleda, nije mu jasno. Imam onu od pet kila. E baš tu. Daj. Donese on. Dobra drška dugačka. Reko sad ćeš ti da vidiš, da te ja molim da izadješ ako ne možeš da gledaš. Udjo ja a ona sad već silna ko veli kad sam onu dvojicu isterala i ovaj će ko zec da odmagli. I krete ona ko tajfun na mene, ma sila. A ja zamanuo iz sve snage. Pa kad je opiči po sred glave. Ukopa se u mestu. Stade. Glavom levo desno. Ko će onoliku silu jednim udarcem zaustaviti i lobanju joj probiti. Ošamućena, samo mlati glavom, ja dok se ona tako ošamućena obadaše, joj namaknu prvo jednu pa i drugu štranjku i reko da je polako pustimo da izadje. Ma jok. Ukopala se i neće. Vuku oni, da bi je pomerili. Ma kaki. Ona ni pomisliti da krene i da izadje. Otvorili mi vrata, viče Pura, ajde Belka, oiic, pa bi da joj baca kod vrata da izadje. Ona ni da čuje. Uh. Ova nam zaprži skroz čorbu a još nismo ni počeli da koljemo.
Ma reko nema leba. Pa opet stado ispred nje. Ona već skoro da se bila povratila. Već me merka, sagla glavu i sprema se da juriša. Bori se i ona za život. Šta ćeš živinče je to. Svakom je život mio pa i njoj, njen svinjski.
Reko sad ako je ne s obalim sa sledećim udarcem ima da me ujede pa sam ga najebo. Jer na to mi mi je sve ličilo.
Ona bi kao da krene i nebi. A ja u tom trenu njene neodlučnosti zamanu pa je udari. Kao da sam udario u kamen, puče nešto, ona klecnu i pade na kolena ko čovek. Uh. Reko daj sad nema druge da je ovde prikoljemo. Daj nož. Veli Puram daaaj sad ću ja.
Ma jok bre pusti bre ti Srbu. nećuuu daj meni oću ja da joj presudim. Dobro ajd jebala te tvoja svinja. Udje on, drži neki nož, širokog sečiva, jes malo podugačak, na vrhu vidi se ko kurac tup, mi je oborili i nakrenuli. Pura uzeo onim nožem da džara, pa nešto bode, al da joj naudi ne može. Utom poče i da psuje. Puko mu nož. Očenule se one plastične korice . Što bi ja reko nož za kurac. Ma reko ljudi oćemo li da koljemo il da se vode igramo. Reko jebo nož, ko da si došo salatu od kupusa da sečeš a ne svinju da kolješ. Odo ja da donesem moje noževe zajebi ovu radnju.
Donesem ja svu spremu, jer me tako nervira kad treba poso uraditi a nemaš sučim. Uze ja nož, prekla je jebem joj lebarnik ko da je pile.
Da je izvučemo. Probamo nekako. Ma kaki nema šanse. Dotera on traktor, vežemo je lancem i polako je izvučemo na beton na sred avlije da je slamom opalimo. Doneo on balu slame. Uzmemo pa svuda oko nje stavimo slame i na nju pa je pripalimo. Obično uzmemo imamo neke motke da pomeramo slamu kako sagoreva da bi i dlaka bolje izgorela. Slama se obično stavlja pod glavu, više pod noge naj manje pod stomak da ga vatra ne uhvati i posle popuca i izgori skroz koža.
Dan nije bio loš, nije bilo ni toplo, ni ladno, al duvaše neki vetar a plamen ide čas ovamo, čas onamo. Nagutasmo se dima a ona jebem joj kolač ko mečka. Dlaka joj oštra i velika pa se i ne pali lako. Pogoresmo mi treću balu slame, a ona ko da je nismo ni palili. Dok smo palili kašljali smo i psovali. Maneta uvati plamem pa mu izgore trepavice pa mi došlo dal da se smejem il da kukam al neću bre ne ide to.
Ma ljudi ovo vido nisam, sa jednom balom svinju opalim a ovu ni četiri ne mogu ništa. Ma reko daj da mi nu oderemo jer ima da se podavimo od ovog ljutog dima.
Vežemo mi nju opet lancem i podignemo na onu moju dizalicu jer Pura je mislio da je dižemo na ruke sa kratko drvo i na vrengiju da uvćemo i motamo. Lud čovek svinja trista i pedeset kila da je dižem na motanje.
Al ćutim ja i reko evo tu je dizalica u traktoru. Okačismo nju, ja skočim da joj se najebem majke. Navalim ko na tudju i iskasapim je nije proslo vise od sata ja sam je svu iskomato i samo je njena velika glava govorila koliku sam aždaju savlado.
Ajd sad i sledeće krme dodje na red. Bi ono kao malo mirnije i nije kidisala ko prva na nas. Ja joj pod noge poturi one štranjke i nekako izadje i ona napolje al nece da ide nego stane u mestu i stoji ko magare a ti plači. Mane joj drži glavu sajlom koju sam doneo a ona se ukipila pa samo mlati glavom. Reko bre Puro daj da joj tu udarim metak, pa uzmem moj pistolj za stoku i zveknem joj jedan metak pravo u čelo. Ona klecnu i na kolena. Reko gotova je da je sad tu prekoljem. Al djavola, ja kleko i krenuo da je dovršim a ona krete ponovo da mlati glavom.
Mane kako se rodio nije valjao kud pusti onu sajlu a ona sipka mene pravooo u glavu. U svece sam prebrojo i video. Ko da me udario brzi voz. Reko sta to bi, ko me udari odjedared. Ma skoro da sam lego pored nje. Pipam ja glavu, ne osećam da krvari, al me boli za oči.
Ma reko zajebi daj da radimo, daj mi prvo čistu krpu, daj rakiju i stavim ja na glavu pa ozgor šajkaču. Opalimo je provizorno i odma je okacimo da i nju oderem. ja nako besan jer sam nagrajiso kod Pure sa ovim njegovim ubojnicama, kasapio sam onu svinju krvnički. Viče Pura bre Srbo polako ne idemo na trke. A ja se raspomamio, glava me boli, čvor na glavi cini mi se poraso ko jaje.
Dok smo se mi obadali oko ove druge veterinar nam javi da je meso od prve dobro i da je za upotrebu, pa se i mi onda ko prevatismo.
Uzeli smo da da malo jedemo, meni pripala muka, dal od onog udarca u glavu, ko da sam dobio potres mozga. Pojede ja jedno parče mesa kolko mače. Ne ide. Stavim opet na glavu novu krpu s rakijom
i reko odo ja Puro a vi sad završite ostalo ja nisam više za ništa.
Odo ja kući, ostavi im sav alat al tamo mi se nekako sloši još gore. Ona šipka me dobro opaučila, onaj blesavi Mane kad je pustio da me udarila direkt nebi zenuo. Al me udarila pljoštimice. Nije mi ni rasekla mnogo kolko za dva nokta. Odem ja u ambulantu. Doktorka uzela da mi pogleda, reče bre Srbo šta učini od onog čoveka ko te udari u glavu. Reko sestro slatka onaj Mane pustio sajlu kad je krmača mlatila glavom a ona šipka mene lupila direkt u glavu.
Reče ona. Imo si sreće Srbo da te udarila malo niže ne bi ni zenuo. Ona šipka te rasekla evo tri santimetra, nije duboka rana, ne mora da se šije ali mora da primiš tetanus i možda da snimiš glavu. Ma ako treba da primim da primim. Jer jes da nije zardjala i da sam opro s rakijiom to mesto dvared al opet ko zna da se ne zagadi. Stavi ona meni tampon pa posle i zavi mi glavu. Stavim ja šajkaču na vr glave ko strašilu i ajd kući ma kako snimanje nisam jo posto glumac.
Opet malo uzo da završim neki poslova kod kuče a meni još u glavi nije u redu ko pre. Popio ja jedan aspirin protiv bolova i lego da se smirim. Nije prošlo pola sata a ono zvoni telefon. Ko je sad. Digo se ja jer nisam doneo bazu telefona kod mene. Alo. Ko me traži. Lepa. Kako reče Lepa a meni srce zaigra. Jesi ti Lepa. Kaže. Jesam. Pita me šta radim. Reko ležim. A ona ko da zna da nešto samnom nije u redu. Pita jel tebi nešto nije dobro. ma reko ništa mi nije samo me malo boli glava. A ona pa što te boli glava. A ja pa od šipke što me opaučila po sred tintare kad je Mane pustio sajlu jer je svinja mlatila glavom pa umal me nije nagrdila. Kako je ispriča to. A Lepa će ti. Ma nemoj da mi pričaš. jesi bio kod lekara. Jesam previli me i rekli da legnem jer možda imam potres mozga. Pita me jel sam išo da snimim glavu. Ma jok Lepa. Znaš ti da sam ja tvrdoglav, a nisam još bio glumac. Srbo nemoj da se igraš sad cu da dodjem i da te istučem. Uh nije mi dosta što me ona šipka zveknula još i ti da me tučeš. A ona zbilja reče. ja dolazim kod tebe za pola sata. I stvarno eto Lepe za pola sata. Kaže odma da idemo na kliniku da ti snime glavu.
Ma nemoj bre Lepa, tvrda je moja glava al ko će nju da ubedi i ja šta ću sede sa njom u njen audi i na kliniku. Tamo nismo ni čekali jer ona je već kontaktirala doktora koga je lično znala i on nas primi pa me odma posla na rengen. Snimi on mene i pogleda, kaže nema naprsline, nema unutrašnjeg krvarenja, jeste da je čvora povelika na glavi al to nije strašno malo obloga i spašće. Vratimo se mi u selo, Lepa skuvala nama po čaj, ja ko bolesnik ležim i gledam je reko da me onaj blesavi Mane ne ispusti onu sajlu i da moja glava ne vide onu šipku nebi ni došla.
Svakako ću da mu platim piće kad ga vidim u kafani zalužio je neka je i pogrešio u tom zlu da i to na neko dobro izadje, pa da meni dodje moja Lepa, ljubi je Srba u ono njeno oko garavo. |
| • Pošalji komentar! • Obavesti prijatelja!
|
Komentari
|
|
|
|
O blogu
Ja, Srba Bre ovoga mi krsta, necu da bidnem lenj, ću da nadjem vise vremena da pisem o nama, jes da smo mi malo zagulljeni, ocu da pisem o najboljim ljudima, o nasoj muci, o nasem ponosu i poslu, o svim nasim obicajima, o nasoj veri i poreklu, o praznicima, o saranama, o ljubavi i mržnji, o tome sto je bilo ili ce da bidne. A ko mi opsuje seme i pleme, poreklo i jezik, dobice od mene ono za ono. A kome se se ne svidja sta pise Srba bre o politici, tutanj da ga ne protera s vrljiku il sa neku oplovacu...
Mene su privodili sta sam nekad javno pricao, mozda ce me privoditi neko sto sam ovo pisao a vas ako privedu sto ste citali ko vam je kriv...
Kategorije postova
Blog prijatelji
• seljacina
• kacica
• Andjelina
• markotea
• WaRioRrpriNceSs
Ostali linkovi
Blog Hosting
|
|
Poslao/la
AnaM 
21.12.2008 - 00:44