|
SRBA BRE
23.11.2008
KRVAVO VESLO
U ratu koji je besneo u Bosni, svukuda, pa se prenosio sve do same reke Drine, sa bosanske i sa srpske strane iz mnogih sela se polakomiše neki ljudi da se u ratu švercom okoriste. Ne retko u taj poso se uvatiše i neki domaćinski sinovi na sramotu i bruku svojih roditelja.
Zabatališe oranje i kopanje i počeše naveliko da prave velike čamce od lima i na te čamce što bi ja reko ladje počeše krijući u rukavcima da tovare i prevoze svakojaku robu.
Tu je bilo, šećera, cigara, piva, vina, a prevoženi su i bikovi, tovljene svinje, lekovi i oružje. I to im beše malo pa počeše da prevoze ko u drugom ratu neki jadan i čemeran narod koji se nasao u zbegu od rata koji se vodio na onu bosansku stranu.
Sa Bosanske strane je malo, malo, pa po neki čamac prevozio ljude i danju i noću preko Drine u Srbiju.
Plaćali su oni tima čime su imali, davali su zlatan nakit, dukate i devize i prelazili da se sklone od zla koje ih je stiglo pa ne imadeše kud već da beže verujući da će da izbegnu i spasu svoje glave od raznih vojski koje se pomamiše i nasrnuše bez razlike ubijajući bez milosti i žene i decu.
U selima i sa jedne i sa druge strane nekima se učini da je to isplativiji posao nego da se bakću sa švercovanom robom pa se okrenuše tom djavoljem poslu koji je donosio veliku koris onima koji su se na tudjoj nesreći rešili da se obogate.
To nije bilo niti će da bude, da se od tog neko usrećio. Posle se sve to kod njih na zlo povrnulo pa su mnogi koji su to činili pošli ubrzo za svojim žrtvama koje su u svojoj mržnji il slepilu ubili ili utopili u Drini.
Na Drini su se mnogi zlocini u svim ratovima cinili al nisam cuo da je u ovom poslednjem neko za to i odgovarao.
Ako me pitate ko je to radio e sad cu da vam kazem, idite pa pitajte redom po selima niz Drinu sa obe strane, ako nekoga zanima, ja tim ljudima imena neznam, znaju oni uz Drinu u svakom selu ko je u ratu u njivi kopao a ko je na Drini veslao.
Pazi sad, ja ću da sve opišem a vi nemo da se isčudjavate i tu zgrožavate jer to je živa istina, tako je bilo pa sad dal je to bilo ljudski, nije, dal su oni bili bez duse sto u smrt odvedoše toliki narod, ja neznam. Kaka more duša u njima se neka stara zver probudila. Ja se ko seljak mišljam, zar treba da se to sve zaboravi, da cutim, neko po selima o tome priča, a opet ja bi da to zapišem pa vi vidite staćete sa tom pričom.
Ako me pitate kaki su ti ljudi iz priče koje bih opisao ja vam odma velim da to majka rodila nije niti ce da rodi, taki se uvek po zlu poznaju a u ratu se procuju. U miru se njih bar javno svi stide, a neki koji ni duše ni srca nemaju govore da su taki bili u pravu.
Mnogi su bili do rata mirni i neugledni. Za neke se govorilo da su mogli da se rode od zla oca i od gore majke. Nasilni, kavgadzije, laki da potegnu i ubodu nozem kad popiju, mrze i svoje komsije Da Drina zna da priča ko zna kolko bi taki grozovitih priča za nekoliko vekova ratovanja ona ispricala.
Preko Drine na bosanskoj strani su tih dana gruvali topovi, vio se crni dim u daljini i veliki plamen je lizao nebu pod oblake, kao da se nešto veliko zapalilo. Taj dan je čini mi se bio najcrnji da ne može biti crnji. Sa televizije su javljali o velikim pogibijama i ratu koji je zahvatio celu Bosnu.
Oko Drine su seljaci tih dana ubrzano kopali rovove i ukopavali topove pa su uvece dolazili da prespavaju i okupaju se pa da se jopet ujutru vrnu istom poslu ujutru na polozaje. Sve je pretilo da ce rat da se prosiri i na srpsku stranu. U narodu je pukla vest da ce Srbija biti napadnuta i da treba da se spremi za odbranu.
Drina je reka koja se premešta i krivuda u svom toku cas na jednu čas na drugu stranu, u svom cesto prokopa novi tok i napusti svoj stari tok u kojem se isto zadrzavala voda i tu su ostavljali čamce koji su vezivali zardjalim lancima o debele vrbe.
Sa bosanske strane je to pomeranje il probijanje fronta podiglo narod koji je uplasen pokupio malo jada sta imade i krenuo da bar sebe spasi kad ne mogaše kucu od plamena da sačuva.
Narod ne napušta nikad kuću džab, džabe. Uvek ga neka grdna nevolja na to natera. Podigne se i krene u zbegove dok opasnost ne prodje pa da se opet povrne da vidi jel šta od kuće preteklo.
To jutro je bilo tamno ko da ce veče da padne, neki vetar je duvao niz Drinu, ruke su mrzle i u rukavicama, neka suvomrazica je pocela da stipa za obraze, pa su i prsti u cizmama osecali tu ladnocu koja uveka naidje u to doba godine.
Čamac je iz rukavca izašao na vesla jer oni dvojica u njemu nisu hteli da ih čuju straže koje su patrolirale i sa jedne i sa druge strane Drine.
Čamac je bio od onih više ribarski, dugi, metalni, napravljen tako da bude stabilan na brzoj vodi gde je i matica i struja jaka a virovi podmukli i vrlo cesti znaju da povuku i camac i ljude na dno kad ga zanese struja pa da se prevrne.
Na obali nije bilo nikog kad je čamac tiho pristao a krupniji u zelenoj radničkoj bundi je iskočio i privezao ga za oboreno stablo vrbe. Izašao je i drugi i zajedno su ušli u zbunje gde su sakriveni čučali i drhtali od hladnoće, starija žena, troje sitne dece i jedan čovek sa kapom na glavi.
On rece: - Dobro je da ste došli evo pocrkaše mi deca od ladnoće.
Deca su rukavima brisala nos, smrkala i kijajala, a ono naj mladje je tiho plakalo...
- Prika, jesi li dono ti pare.- - Evo kolko ste rekli tu je devetstotina maraka - Slusaj prika, jes da smo ti rekli al nije vise ta cena, vidiš da su svuda straze na obe strane i moraš da doplatiš inače nema nista od vašeg prelaska. - - Pa ljudi, vidite da je veliko zlo da ne moze biti vece, a kolko vi trazite sad - - Čuj prika, na svaku glavu da doplatiš po sto maraka. - Čovek videvsi da nema nista od prelaska ako im ne doplati izvadi jos petstotina i dade im hiljadu i cetiristotine a oni odma na ravne časti podeliše pare.
Čovek je poljubio svako dete, zagrlio i poljubio ženu, poljubio i svoju mater koja je nemo plakala i rekla mu drhtavim glasom sine cuvaj se i ne brini se o nama samo da nam ti ziv ostanes pa ce Bog dati da se jopet u zdravlju sastavimo.
On je trebao da ostane i da se vrati u selo, u svoju jedinicu ponovo na polozaj. Starija zena u marami sa mukom uz njegovu pomoc udje u camac, njegova zena udje i uzimaše jedno po jedno dete i svako se smesti na klupu pored jedne i druge žene.
Kad smestiše i zadnje dete, krupniji odgurnu čamac i oni se otisnuse niz Drinu, koja ih ponese. Jaka struja je camac pokusavala da odvuce na levu obalu ali je i jedan i drugi sugurno presekao i camac je poslusno krenuo ukoso prema drugoj obali. Covek je stajao i posmatrao i suze su mu same tekle niz neobrijano lice, doslo mu je da kuka iz sveg glasa jer je poslao svoju porodicu sa dva nepoznata coveka druge vere, mozda i sa neprijateljskim namerama. Poverio je ono sto mu je bilo naj milije, ono radi cega je ziveo i kucu kucio.
Poslednji put je video camac kad je zamakao iza ostrva, stajao je jos neki trenutak nemocan pa se okrenuo i izgubio u sumi.
U camcu su deca drhtala, majka je pokusala da ih zastiti pokrivajuci ih velikim salom ali je to bilo nedovoljno hladnoca i vetar koji je rezao niz Drinu decu pretvotio u tri ledene figure koje su od hladnoce plakala dok im je iz nosa curilo kao iz otvorene slavine.
Trebali su da pristanu iza okuke, da tu skrenu i udju u miran tok i stari tok Drine. kada su bili u uverenju da su nadomak cilja na drugoj obali su se zaculi glasovi i videli su svetlo pa su dve prilike u camcu pustile camac niz maticu racubajuci da nisu primeceni. Nazalost bili su uoceni i culi su povike da se ne igraju glavom vec da pristanu i da se predaju inace ce pucati.
U ocima zena i dece se za tren pojavio uzas i neverica da ce sad nadomak obale da tu na sred Drine da stradaju. Oba muskarca su tiho ali zloslutnim glasom rekli, da niste pisnuli inace ce mo vas zaklati.
Zene su uzasnute pokusavale da umire decu, a deca su izbezumljeno gledala oba muskarca i kao preplase zvercice se skukuljile na gudima jedne i druge zene koje su ih obrgrlile rukama.
Odmah se videlo da su otkriveni i da manevarske sposobnosti camca su smanjene sa toliko lica i oba muskarca su se pogledala u nemom dodgovoru da pod hitno tog opasnog tereta moraju kako znaju da se oslobode. Nisu se ni trena dvoumili sta im je ciniti i samo su cekali da jos malo zamaknu pa da sprovedu u delo svoj pakleni plan.
Drina ih je brzo nosila i uskoro je pretilo da ih povuce ponovo na drugu stranu gde je struja bila veoma jaka.
Prvi udarac metalnog vesla je gotovo raspolovio glavu starije zene. Mladja je uzasnuta, isprskana krvlju i mozgom svoje svekrve pokusvala da progovori neku rec molbe, da spasi decu i sebe. Medjutim i druga prilika je u nju udarila i njene ruke nisu zaustavile udar vesla koji su kao granu polomili obe ruke i gotovo posred lica u jednom strahovitom udarcu koji je gotovo prevalio preko camca u vodu. Muskarac u zelenoj bundi je uhvatio kao vrecu, jednim zamahom je odbacio i Drina je ponela neno telo.
Onda su obojica uhvatili stariju zenu i izbacili je i ona je odmah potonula pa je struja izbacila na povrisnu i ponela niz Drinu. Deca su vristala ali se oni nisu obazirali vec su nastavili svoj krvavi posao. Jos dva udarca su se srucili na bespomocna tela i ona su zavrsila u hladnoj vodi Drine. Posledneje dete je sedelo i ukoceno od uzasa, poluludo od straha cekalo i svoj kraj. Oni su se pogledali koji ce poslednji da bude koji ce da zavrsi zapoceti posao pa je odluka pala da to ucini manji. On je zastao i vec mu je smetala krv koja se razlila po camcu i po njima pa je odlucio da poslednjoj zrtvi spremi drugaciju sudbinu. Uhvatio ga je kao lutku i pokusao da ga odvoji od camca ali su decje sake gotovo smrznutim stiskom se zalepile za ivicu. Podigao je ruku i udario je dete samarom i dete je gotovo palo na pod camca. Uhvatio ga je za noge i spustio pored ivice da ga prvo udavi pa da ga pusti da ode niz struju.
U ledenoj vodi dete se poput ribe pracakalo slabsno, svakim novim gutljajem je bilo blizu smrti.
Muskarcu je zasmetala hladna voda Drine i smatrao je da je dete koje se vec umirilo, gotovo da se udavilo pustio je nogu deteta i izvadio ruku i bez premisljanja se prihvati i on vesla i uputise se na drugu obalu. Struja ih je bacila u maticu ali su vec iza krivine imali prilike da se u mirnijem toku zastave i izvuku camac u grmlje. Odahnuli su i nisu mnogo pricali o dogadjaju jer im nije prvi put da su to ucinili pa ih ni malo nije griznja savesti dotakla. Kao da se nista nije desilo, oprali su ruke i sa odece donekle uklonili krv. U camcu su sa gadjenjem prali prosutu krv i mozak svojih zrtava.
Dete koje je pusteno niz vodu je struja povukla i samo cud Drine je ucinila da se dete naslo u blizini jedne pale vrbe i zaustavilo u zapetlajlo u granama vrbe do same obale. Tu je vec pocinjao i sprud, tiha voda i gotovo da se u krug vracala prema obali.
Dete je bilo promrzlo i gotovo udavljeno ali zivot je na tankoj niti visio i ono je gotovo po nagonu pokusalo da izbaci vodu iz pluca i kasljalo je. U tisini se cuo samo voda i decije kasljanje.
U blizini na obali se nasao jedan od rezervista koji je cuvao strazu pa mu se ucinilo da je cuo neko kasljanje i da neko cvili, nijo to bio glas, vec glas kao u tek rodjenih macica.
Uplasen i skoro u uverenju da se ponovo neka grupa prebacila preko, se polako zaklanjajuci se iza stabla uverio da mu ne preti opsanost promolio glavu i video da nema nikog. Skoro da je vec hteo da krene i da se vrati na svoje strazarsko mesto, ucini mu se da nesto se koprca u granju pale vrbe.
Gotovo da je pomisli da je lutka, ali je odbio taku pomisao jer se te rucice krecu.
Covek je u zadnjem trenutku, mozda su samo sekunde odlucivale da se dete udavi i potpuno smrzne.
On je bez premisljanja ostavio naoruzanje i spistio se do samog deteta. Uhvatio ga je za nozicu i ruku i podigao u narucje i izneo na obalu. Video je da je dete jedva zivo. Mokra odeca i kosica, oci koje kao da ga nisu ni videle samo su ga u nekom pogledu koji je blizu smrti.
Skinuo je svoju vetrovku i uvio dete pokusavajuci da ga trljanjem ugreje. Svojim toplim dahom mu je pirio u ledene obraze i skoro u ocajanju razmisljao kako da mu pomogne.
Nije vise razmisljao, prebacio je remen puske preko glave, uzeo detinje telo u narucje i potrcao do kolebe gde su oko vatre sedeli pricali i odmarali oni koji ce mu biti smena. tog dana nisu isli u selo jer je bilo naredjenje da niko ne sme da napuista polozaj. Kada su videli njega bez vetrovke da u rukama nosi neki zavezljaj znali su da je u pitanju nesto jako vazno. jer napustanje strazarskog mesta je tezak prekrsaj. Covek je brzo rekao neka me neko odmeni, nasao sam dete u granju, donela ga Drina i dajte ljudi da pokusamo da ga spasimo.
Jedan od njih je znao sta treba raditi u takvim slucajevima, sa davljenicima i promrzlim osobama pa je primenio prvu pomoc i blago je masiorao dete i toplina i nagon za zivotom su ucinili svoje dete. U dete se ponovo vracao zivot koji je bio skoro na izmaku. Ljudi dete mora da je navuklo tesku prehladu i nema se vremena vec da palim auto da dete uvijemo u cebad i da ga pod hitno vozimo za bolnicu.
Skoro dva sata ce trajati ta borba da se dete izvuce iz ruku smrti, covek je gotovo graniceci se sa ludoscu vozio i nakon te voznje koja je pre bila trka dosao do bolnice. Izvadio je dete i predao ga u bolnici i tako se ta drama zavrsila. Dete je prezivelo. Ni smrt, ni Drina ni hladnoca ni zli ljudi nisu uspeli da ugase to malo srce koje ce se obradovati posle dugo vremena kada se slabasne rucice obisnu oko vrata coveka koji je mislio da su svi njegovi samo imena koja ce se voditi kao nestali.
Zahvalio je Bogu sto mu je bar to najmladje dete prezivelo i sve uzase koji su se pred decijim ocima desili ja nepismeni seljak sam pretocio u pricu da se nikome to vise niakad ne ponovi.
A ako se neko i prepozna, narociti oni koji su svoje ruke i vesla okrvavili i mrtva tela pustili niz Drinu neka znaju da ce kad tad i njihova nedela biti otkrivena i oni privedeni pred lice pravde.
Nek citaju ovu pricu i nek sanjaju svoje kosmarne snove dok ih iz Drine necije ruke vuku na dno, nek se prevcu i pricaju u snu dok se u znoju sa izbezumljenim pogledom ne suoce sa svojim grehom i probude iskolačenih očiju.
Neznam dal je nekom palo na pamet da malo obidje te camce na drini da pokusa da utvrdi jel ima tragova ljudske krvi u njima, a i ja vako prost seljak znam da se krv ni posle pet godina ne moze salom ukloniti. Pa ako i nadju znace sta im je ciniti, jer to znaci da je i u tom camcu ostalo neko krvavo veslo.
Mnogi su nakon rata brze bolje pozurili da se rese camca i okrenuse se novom poslu pa su ne retko neki od njih zavrsili svoj zivot neslavno od necije ruke u medjusobnom obracunu sa sebi slicnima.
Oni su izbegli kazni ali ne i oni koji se slobodno setaju a koji su po drini bar jednom veslali krvavim veslom. Za takve ja seljak nema reci osude i nema te kazne koju bi im dosudio za pocinjeni greh.
U prici nisam rekao koje su vere bili ljudi koji pocinise taj stravican zlocin, jer u boga ti nisu neljudi verovali, mišljam se da su to cinili jednako i jedni i drugi jer su bili pohlepni na pare pa ih nije bilo briga za veru i poreklo. Ako me pitate, koje su vere bile zrtve, i tu se nebrojano njih nadje u Drini bez obzira na veru.
Šta znam kad, neznamto, ja vako pros mišljam da su svi koje pustise niz Drinu bili što bi reko nevine zrtve koje su pale pod udarom tog vesla i njih je ladna Drina ponela i u Savu odnela. |
| • Pošalji komentar! • Obavesti prijatelja!
|
Komentari
|
|
|
|
O blogu
Ja, Srba Bre ovoga mi krsta, necu da bidnem lenj, ću da nadjem vise vremena da pisem o nama, jes da smo mi malo zagulljeni, ocu da pisem o najboljim ljudima, o nasoj muci, o nasem ponosu i poslu, o svim nasim obicajima, o nasoj veri i poreklu, o praznicima, o saranama, o ljubavi i mržnji, o tome sto je bilo ili ce da bidne. A ko mi opsuje seme i pleme, poreklo i jezik, dobice od mene ono za ono. A kome se se ne svidja sta pise Srba bre o politici, tutanj da ga ne protera s vrljiku il sa neku oplovacu...
Mene su privodili sta sam nekad javno pricao, mozda ce me privoditi neko sto sam ovo pisao a vas ako privedu sto ste citali ko vam je kriv...
Kategorije postova
Blog prijatelji
• seljacina
• kacica
• Andjelina
• markotea
• WaRioRrpriNceSs
Ostali linkovi
Blog Hosting
|
|
Poslao/la
seljaksrba 
Poslao/la
24.11.2008 - 05:45