Čitam jutros fragmente Duška Radovića i razmišljam.
Gledam njegove slike.
Ako ne bi znali da je to on, rekli bi da je to jedan namršteni čika.
Čini se da nema slike na kojoj se smeje.
Lažem, evo vidim jednu.
Sa blagim osmehom, ali sa satirom u očima.
Tek da nas podseti na svoje tekstove.
Ako bi gledali samo sliku možda nam se Duško ne bi ni dopao.
A, ko ga pročita, voli ga i zamišlja uvek sa osmehom.
reci su moje igracke
Dusko Radovic