Gledam nas, čitajući, upijajući reči, slike i zvuke, i.. baš smo nekakav specifični soj. Upotrebiću izraz umetničke duše, jer mi trenutno ni jedan bolji ne pada na pamet, a ne bih da nas opisujem stereotipnim rečenicama. Zaljujaju nas emocije i umesto uspavanke nad kolevkom koju prizivamo, dobijemo morsku bolest, kao slepi putnici na brodu bez kormilara, nad penušavom rikom plavih talasa koje podižu stalne bure života. Onda se grčevito hvatamo za ljude, za neke bliske, za neke prepoznate, za neke slične nama, čiji brod trenutno ima bačeno sidro u makar naizgled mirnoj luci, da nas spase, da nam svetlošću svog svetionika pomogne da doplovimo do kopna nade, i dočepamo se komadića zelenog tla pod preumornim nogama. Gledam nas radosne i tužne, gledam nas kao istrajne borce, gledam nas kao krhotine najfinijeg porcelana i osmehujem se. Dragocen je ovaj svet. U svakom džepu ima po tubu super lepka , za slomljeno srce. Iglu i crveni konac, za pocepane snove. Ozračeni.
Napisalo
prozračeno drvo
I maltera i cigala za kuću.
a pesak seje u šeširu mašte
U svakom džepu ima po tubu super lepka , za slomljeno srce. Iglu i crveni konac, za pocepane snove. nedostajala si
hehe
) samo da se ne izgubim koji komadić
pravićemo onda deo u vitražu, pa deo mozaika, pačvork.. mogućnosti su beskonačno velike, za nadomestiti komadić koji nedostaje
e to mi se viđa
mozaik, vitraž
) odlična ideja
Zivot...sarenolik...i mi sa njim...od komada...celi..po dva..po tri...u kombinacijama...bez kombinacija....ako nema lepka ima konca...ako nema konca ima zihernadla...zivot i mi
Ako bi i Andrić ovo bolje napisao... Bašc tako.
i
E sad se stvarno od srca nasmejah
))
Ozračeni loodilom, sa sve pirsingom od zihernadli,
po pocepanim farmerkama
)
I još možemo proći kao ultra moderni
Žao mi je kada čovek ne shvata koliko je dragocen drugi čovek. Pa krpim, stvarajući sliku, na kojoj opet pronalazim nešto lepo i delim onima koji žele da tako vide, ili koji to mogu.. i drago mi je kada lepotu pronadju i oni koji su bez vida, ali imaju srce, da osete.
