seasons

Dragim prijateljima

Sun, 03 Jul 2011 10:45:00 +0200

�elim se zahvaliti svima na podršci , vjerujte, trebala mi je.
Još smo tu. �ekamo.
�ivot je putovanje, a na kraju presjedamo u neke druge ko�ije da nas vode dalje.
Znam da je moram pustiti, i da se moramo oprostiti.
Opet sam sebi�na, kupila bi još malo vremena.

Dr�im je još na peronu, oni strpljivo �ekaju, znaju da �e mi je odvesti, pa se ne �ure.
Nisu ru�ni, nisu strašni, Oslobodit �e je boli, maknut �e okove, i pustiti je da leti slobodno.
Ali pup�anu vrpcu moram ja presje�i. Drhte mi ruke, ne mogu.
I opet uvijek isto pitam, zašto ona a ne ja,

Sandra Pezo Ukota

Sat, 11 Dec 2010 15:12:00 +0100

Devizni ra�un na koji se mo�e uplatiti pomo� Sandri i njenoj porodici

Erste banka
SWIFT - ESBCHR22
IBAN - HR 1724020063205724010
broj ra�una - 7701783350

https://www.blogoye.me/mamaimacak/
https://www.blogoye.me/jullie/

HVALA!

Za mamu i ma�ka od srca

Sat, 04 Dec 2010 22:13:00 +0100

Ne dam je. Ne da se ni ona...

Onako �elavi le�e, povra�aju, pla�u, pucaju vene, za�epe se kateteri. Nosim joj jesti iz doma svaki dan. Bolni�ku hranu ne mo�e jesti, kao ni ve�ina djece. Nema se sredstava, ka�u. Pa se djeci oslabljenog �eluca na onkologiji daje grah...

Martina Ukota ima 17 godina i ogromnu volju za �ivotom. Sve je po�elo s boli u le�ima, sasvim obi�nom, nimalo prijete�om. Tog dana, kada je radila rendgen, zadnji je put stajala na nogama. Dva i pol mjeseca traje njezina borba sa zlo�udnom boleš�u, ali Martina, njezina majka Sandra, obitelj i prijatelji u�init �e sve na svijetu da ona ponovo bude zdrava i bezbri�na djevojka.

- Što prvo mati pomisli kad joj k�i od 16 godina ka�e da je bole le�a? 'Obuci se, ne idi gole škine na motoru, nosi potkošulju, obuj crevje alavija a ne te takve'... Imam ih tri, Martina je srednja. Vazda je bila u svom �iru, vazda na svoju ruku – po�inje svoju pri�u Martinina majka Sandra. - Tko bi normalan pomislio da se TO mo�e dogoditi tebi, tvome djetetu. Ali dogodi se, ne doga�a se uvijek nekom drugom. Dogodilo se meni.

OŠTE�ENJA OD METASTAZA
- Martina je 18. kolovoza ove godine napravila rendgen kralje�nice u dubrova�koj bolnici. Doktorima se nije svidio pa su uradili i CT. Dijagnoza - ošte�enja uzrokovana metastazama. Tri kralješka jako nagri�ena, mora ostati u bolnici i ne smije se dizati s kreveta. Metastaze i na plu�ima. Tog 18. kolovoza moja je Martina posljednji put stala na svoje noge. Dva tjedna sam se borila, grizla i zapomagala da se pošalje u Zagreb. �injenica je da Dubrovnik ima izvrsno opremljenu bolnicu, a nema tko odraditi punkciju. Mo�da ako se doktor vrati s godišnjeg pa ako bude raspolo�en. Ako bude 'raspolo�en'?! Što na to re�i? Ubit nekoga? S prijateljicom sam sjela u onu betulu pred bolnicom, komentiraju�i sve to, a za stolom do našeg bila je obitelj mlade osobe, isto oboljele od maligne bolesti. Ona je �ula njihove komentare, ja nisam. Da što ja mislim, da �e mi u Zagrebu bit med i mlijeko... Kad mi je poslije to ispri�ala, šokirala me ta zloba. To je bio po�etak, sad sam se i na takve reakcije navikla – prisje�a se Sandra po�etka najte�eg perioda svog �ivota....

Obzirom da Martina boluje od Ewingovog sarkoma koji je oštetio kralje�nicu i metastazirao na plu�a i mozak te se u pratnji majke Sandre ve� nekoliko mjeseci nalazi na lije�enju u Zagrebu koje sa sobom nosi i velike troškove a potrajati �e barem do ljeta idu�e godine, akcija i dalje traje pa svi koji �ele pomo�i obitelji Ukota to mogu napraviti uplatom na �iro ra�un koji je otvoren u Privrednoj banci Zagreb na broj 2340009-3212569358.

Nakon ki�e

Tue, 27 Jan 2009 12:59:00 +0100

Peru me zimske kiše
Peru me zimske depresije
Peru me rije�i izgovorene nikad više
Peru me misli
Peru me �elje

Pogled se muti, �uvstva lete
prema dugi
nakon kiše

Original picture by Dianae

Voli vas Jullie

LJUBAV, VERA I NADA

Sat, 03 Jan 2009 09:44:00 +0100

Šta je to vernost?
Biti verna sebi i prigrliti drage
onako kako zaslu�uju,
ili onako kako ih volimo
i onda kada ne zaslu�uju?
Vernost ne raste na drvetu,
ona se u�i.
Još u genima.

Nau�uila sam da gajiti vernost u sebi zna�i biti sna�an i za slabosti drugih.
Kada se pro�ima sa njih tri, �iji je neizostavni deo - svet se pokre�e!

I u Novoj godini, drvo, jullie, AnaM

Ne�u da se se�am

Sun, 14 Dec 2008 08:21:00 +0100

Mene se�anja bole.
Za njih nemam vremena,
za se�anja
sam davno umrla.
Mrak sakriva tišinu,
o�ima nami�e
pau�inu.
U bljesku stvaram.
Pa šta
ako u tome
i izgaram!

Care to dance?

Tue, 09 Dec 2008 21:45:00 +0100

Jeste li za ples?
Ja jesam

Original by Ellygator (klik na sliku)

With love
Jullie

29

Tue, 02 Dec 2008 09:18:00 +0100

A mene hvata groznica! Još 29 dana! Uzbu�enje je uhvatilo zamah. I zato što ova godina za toliko izmi�e, i zato što me hvata kupoholi�arska groznica, i zato što jedva �ekam da okitim jelku! Ljudi se raduju Bo�i�u, nekim svojim intimnim svetkovinama, a ja kao dete skaku�em zbog Nove godine! Nau�ilo to od malih nogu da se raduje, da u�iva, da deli, da dobija.. I da se ukrašava! K'o novogodišnje drvce!

�iveo praznik nadanja !

I konfete

Pero Zubac

Thu, 20 Nov 2008 10:21:00 +0100

Mostarske kiše

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još nedozrele
Govorio sam joj ti si derište ti si
Balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje re�i
Govorio sam joj ti si an�eo, ti si �avo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu no� neke modre kiše
Nad Mostarom
Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ni�eg
Nije bilo
Pitala me je imam li brata, šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me
Je pitala
Pitala me je da li bih mogao sa svakom
Tako sa�uvaj bo�e
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre
Kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da �ini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
Njene o�i ptica, njena bedra srna
Imala je mlade�, mlade� je imala
Ne smem da ka�em
Imala je mlade� mali ljubi�asti ili mi
Se �ini
Pitala me je da li sam Hrvat imam li
Devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko bo�i�ni zvon�i�i moga
Detinjstva zvonile kapi
A no�na pesma tekla tihano niz donju
Mahalu
Ej Sulejmana othranila majka
Ona je prostrla svoje godine po parketu
Njene su o�i bile pune kao zrele breskve
Njene su dojke bile tople ko mali psi�i
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi
Va�na
Svetlana Svetlana znaš li da je
Atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije, sve sam
Joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala
Vodio sam je po kujund�iluku po
Aš�inicama
Svuda sam je vodio
U pe�ine je skrivao, na �ardak nosio
Pod mostovima se igrali �murke Neretva
�drebica
Pod Starim mostom Crnjanskog joj
Govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan
Kolena joj crtao u vla�nom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino ko
Prvi ljiljani
U d�amije je vodio Kara�oz beg mrtav
Premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šanti�ev cve�e je odnela malo
Plakala kao i sve �ene
Svuda sam je vodio
Sada je ovo leto
Sad sam sasvim drugi, pišem neke pesme
U jednom listu pola stupca za Peru Zupca
I ništa više
A padale su svu no� nad Mostarom neke
Modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Al nije htela to da �ini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Ni ono nebo ni ono obla�je ni one
Krovove
Bledunjavo sunce izgladnjelog de�aka
Nad Mostarom
Ne umem zaboraviti
Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu
Njen smeh što je umeo zaboleti kao
Kletva
Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu
Bog je veliki, govorila je, nad�ive�e naša
Ni one teške modre kiše
O jesen besplodna njena jesen
Govorila je o filmovima o D�emsu Dinu
Sve je govorila malo tu�no malo
Pla�ljivo o Karenjini
Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo
Ni mrava zgaziti
Smejao sam se, ti si glupa on je ubica
Ti si dete
Ni one ulice one prodavnice poslednjeg
Izdanja Oslobo�enja
Ni ono gro��e polusvelo u izlozima ne
Umem zaboraviti
Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom
One kiše
Ljubila me je po cele no�i, grlila me i
Ništa više
Majke mi ništa drugo nismo
Posle su opet bila leta posle su opet
Bile kiše
Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane
Otkud tamo
Ni ono liš�e po trotoarima ni one dane
Ja više ne mogu, ja više ne umem
Izbrisati
Piše mi pita me šta radim, kako �ivim
Imam li devojku
Da li ikad pomislim na nju na onu našu jesen
Na one kiše
Ona je i sad ka�e ista kune se Bogom
Potpuno ista
Da joj verujem da se smejem davno sam
Davno prokleo Hrista
A i do nje mi baš nije stalo klela se
Ne klela
Mora se tako ne vrede la�i
Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu
Sve sam joj govorio
Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu
Knjigu �itala popodne
U kosi joj bilo zapretano leto �utilo
Sunca malo mora
Prve joj no�i i ko�a bila pomalo slana
Ribe zaspale u njenoj krvi
Smejali smo se de�acima što su skakali
Sa mostova za cigarete
Smejali smo se jer nije leto a oni skacu baš
Su deca
Govorila je mogu umreti mogu dobiti
Upalu plu�a
Onda su dolazile njene �utnje duge
Preduge
Mogao sam slobodno misliti o svemu
Razbistrit Spinozu
Sate i sate mogao sam komotno gledati
Druge, bacati oblutke
Dole niz stenje, mogao sam sasvim oti�i
Nekud oti� daleko
Mogao sam umreti onako sam u njenom
Krilu, samlji od sviju
Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu
U stenu, sve sam mogao
Prste je imala duga�ke krhke beskrvne
A hitre
Igrali smo se buba-mara i skrivalice
Svetlana iza�i eto te pod stenom nisam
Valjda �orav
Nisam ja blesav hajde šta se kaniš
Dobi�eš batine
Kad je ona tra�ila mogao sam pobje�i u
U samu reku našla bi me
Namiriše me ka�e odmah pozna me dobro
Nisam joj nikad verovao valjda je stalno
Curila kroz prste
Volela je kestenje kupili smo ga po
Rondou
Nosila ga je u sobu vešala o kon�i�e
Volela je ru�e one jesenje ja sam joj
Donosio
Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju
Pitao sam je šta misli o ovom svetu
Veruje li u komunizam
Da li bi se menjala za Natašu Rostovu
Svašta sam je pitao
Ponekad glupo znam ja to i te kako
Pitao sam je da li bi volela malog sina
Recimo plavog
Skakala je od ushi�enja ho�e ho�e

A onda odjednom padala je u neke tuge
Ko mrtvo vo�e
Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za
�ivu glavu
Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona
Pala s Jupitera
Ko je to recimo Zubac Pera da baš on a
Ne neko drugi
Taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi
Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna
Ti si �avo
Ti si an�eo sve sam joj govorio ništa mi
Nije verovala
Vi ste muškarci ro�eni la�ovi vi ste hulje
Svašta je govorila
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni
Kad bi' znao sa kim sada spava
ne bi mu glava
Ne bi mu glava jao kad bi' znao
ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao
kad bi' znao ko to
U meni bere kajsije još nedozrele.

1965.

i još neke..

Prome�ana doba

Wed, 15 Oct 2008 09:06:00 +0200

Mirisali su na kola�i�e... baršun po kome zalepršaju, pa skliznu, izmenjeni listovi pa�ljivo iscrtanih recepata Tajni. Me�u njima ispresovan beleg jednog ... jednog...
bilo ih je više od jednog.
Bilo ih je taman.
Vilajet dobro maskiranog ulaza.
Bez izlaza.
Po ugaslim senkama prosuta Boja.
Eliksir u latima, u kapima.
Šafranove Magije.

Uskoro, paš�e mu Rosa pre Svetlosti.
Igra�e se Tama.
Led �e iskriti plavo.
Kao zaborav.
Kao kose od trava poleglih po obodima Šuma
u kojima no�iva
Vila.

Re�i ba�ene u igri velova, pod bosa stopala.. @drvena.