tamo amo, po Beogradu

MOJ DEDA

.. Danas ću da Vam pričam malo o meni kao maloj devojčici.

Moj deda po ocu, Ljuba Djordjević živeo je u Jagodini u Teslinoj ulici odmah iza gimnazije i ja sam dok nisam pošla u školu bila stalno kod njega i babe. Moga dedu sam obožavala, a i on mene, stalno me je zvao dedino muško, pošto je bio nesrećan jer je imao sve unuke. Postoje tri dogadjaja sa njm, koje ja i danas pamtim i nikada ih neću zaboraviti. Pošto sam ja bila veliki djavolak kada sam bila mala i svuda sam se verala i penjala, stalno su me oblacili u pantalone, zato je valjda i moj deda zamišljao da sam ja njegov unuk. Elem, jednoga dana je taj veliki boem koji je imao saračku radnju rešio da je vreme da unuku povede u kafanu da oseti čari iste (zato ja i dan danas volim kafanu ).

Pozvao je fijaker (iako je kafana bila iza ćoška, ali njegova unuka mora prvi put da dodje u fijakeru) i trubače koji treba da idu iza i da sviraju dok ne udjemo. Kada je došao fijaker, bio je jako ljut što nije upregnut beli konj, odmah ga je vratio nazad i rekao da mora isključivo da bude beli konj jer je njegova unuka to zaslužila. Normalno, za 10 min. vratio se fijaker sa belim konjem i mi smo ponosno seli u njega. Bože kako sam tada bila uzbudjena, ja i moj deda idemo u kafanu u fijakeru koga vuče beli konj, a iza idu trubači i sviraju. I danas tačno mogu da zamislim tu sliku iako sam tada imala samo tri godine.

Drugi dogadjaj se desio neposredno posle toga, znači nisam imala više od četiri godine. Tražila sam od dede da mi da da kupim zimski sladoled (da li se sećate tog sladoleda, ja sam ga obožavala). Nije imao sitno i dao mi je 1000 dinara. Ne treba ni da Vam pričam kolika je to para bila u to vreme. Ja sva važna odem u poslastičarnicu, stavim pare na pult i tražim sladoled. Dotična koja je tu radila uzme pare, da mi sladoled i traži ponovo pare. Ja normalno kažem da sam joj dala i počnem da plačem, ali ne vredi, ona neda ni sladoled niti vraća pare. Uletim kud dede sva uplakana i kažem kako me je teta prevarila i uzela pare, a on na to meni da ponovo 1000 dinara i kaže :

'' Traži sladoled, ali ne ispuštaj pare iz ruke dok ti ne da ono što si tražila, a onda pre nego što ispustiš novčanicu lepo joj pokaži i naglas kaži da je to 1000 dinara''.

Ja odem i tako uradim i vratim sva srećna kusur. To je bio moj deda, uvek je znao za nas decu da uradi pravu stvar.

Treći dogadjaj se desio dosta kasnije, on se već razveo od babe (nemam pojma šta je toliko čekao) i dolazi u Beograd radi nekih poslova a moj otac uzima sekiru i počinje da ga juri napolje. Moj deda ipak zastaje kod mene i kaže mi da me on bez obzira na sve voli, daje mi pare da nešto kupim i pokunjen odlazi. Nikada to tati neću zaboraviti, ni što nam posle nije dozvoljavao da idemo kod dede, ni što je majci dozvoljavao da svašta priča za njega (mislim na moju babu). U svakom slučaju, čovek koji sebi dozvoli da ne vidi svog rodjenog oca 30 godina za mene je ludak i sada mogu to da mu oprostim samo zato što je dva metra ispod zemlje, ali pamtiću to celog života.

Kada sam se udala i dobila mog prvog sina Igora, otišla sam u Jagodinu, stavila mu dete u krilo i rekla : ''Deda, ovo je tvoj praunuk, i vidiš, dobio si i ti muško ne moraš više da se sekiraš'' ništa nije rekao, samo ga je grčevito zagrlio i plakao, plakao...

Tada sam ga videla poslednji put, ubrzo je umro ali mislim da je ipak bio srećan jer je video svog praunuka. Moj otac je tada došao na sahranu, ali ja nisam stajala pored njega, koje je to licemerje, nisi ga video 30 godina a došao si mu na sahranu, strašno, o mom ocu mogu jedan ceo roman od tri toma da ispričam koliko je bio baksuz, ali neću sada da kvarim uspomenu na jednog velikog čoveka, MOG DEDU.

{ 10:11, 30.10.2008 } { Poslao/la malivoja }

Rule...baš si me raznežila...pozz

{ 12:34, 30.10.2008 } { Poslao/la kojak }

Uh! čoveče, teška priča.
Moraću još jednom navratiti da pročitam na miru.

{ 14:34, 30.10.2008 } { Poslao/la Radeumetnik }

Dobru si mu pricu napisala, takav covek, takav boem je zasluzuje, pozdrav

{ 19:02, 30.10.2008 } { Poslao/la kojak }

Krasna pripovest i lep si mu pomen ostavila ovde, a zbilja je licemerje veliko i preveliko pojaviti se na sahrani nakon toliko godina.
Na žalost nije i jedini, ima takvih još ovde kod nas.

{ 13:28, 31.10.2008 } { Poslao/la kolja }

lepo , nezno secanje na dedu....
sigurno je zasluzio...;o)

{ 16:15, 26.12.2008 } { Poslao/la blazevic }

R UZO VOLIM TE!

{ 17:33, 26.12.2008 } { Poslao/la blazevic }

Svaka porodica nosi svoj krst......Nikad ne treba suditi o nekom na precac treba razumeti. U mojoj porodici sam imala brdo ovakvih primera i nikad nisam razmisljala o njima zato sto ima da razmisljam o njihovom odnosima ....
Ja volim sve njih na poseban nacin i moju majku i moju babu koje nikad nisu razagovarale i nisu se podnosile.....
Sta ima da im se mesam u svadju kad one to dobro rade i bez mene! Razgovarm i sa jednom i drugom i ne jebem to sto se one ne podnose.A kad malo bolje razmislim znam da je glavni zlotvor moja majka ali sta cu pustim budalu da radi sta oce ......ne raspravljam sa njom ....