- Zdravo, Rastko!
- Eh, zdravo, zdravo...
- A, sećaš li se ti mene?
- Pa, sad, znaš, nemoj da se ljutiš, ali...
- Ja sam Maja.
- Aaaaaa, da, da....
- Znaš li ti da sam ja, već, deset godina zaljubljena u tebe?
- U mene?! Što?
- Eh,što...
- U, jebote... nego, šta ćeš da popiješ?
- Džin – tonik!
- E, jebiga, znao sam... Devojke, u zadnje vreme, piju, ili to, ili pelinkovac. A što ne bi šinula jednu lozu sa mnom... Ma, nema veze... Konobar, daj jedan džin – tonik i pivo!
- A ti se, Rastko, mene, uopšte ne sećaš?
- Joj, jedva se i sebe sećam, ne zameri...
- Vidiš kakav si?
- Kakav sam, što?
- Pa, deluješ, nekako, nedostupno.
- I, bre, da sam nedostupan kako bi pričala sa mnom...
- A, kako ti ja izgledam?
- Ufff, čekaj da vidim... Pa, ruku na srce, dobra si, bre....
- Sad si se setio!
- Nisam. Aj' živeli!
- A zašto ti toliko piješ?
- Slušaj, Majo, da sam hteo da me neko to pita ja bih se, do sada, oženio.
- Izvini, nisam mislila tako...
- Ma, nema veze, bre...
- Sviraš li još?
- Sviram kurcu, u slobodno vreme...
- Ha, ha, ha, uvek si znao da se zajebavaš...
- Pa, jesam... u pičku, lepu, materinu...
- A, jel' te nerviram ja?
- Ma jok, cool...
- Znaš, ja sam se zaljubila u tebe još u srednjoj školi, ali nikada nisam smela da ti pridjem.
- Lepo, lepo...
- Šta je, bre, tu, lepo?!
- Ma, ništa, izvini, umem ja da lupetam...
- Ja ti pridjem i, iskreno, pričam sa tobom, a ti me, još, zajebavaš!
- E, nemoj se ljutiš, opušteno...
- Ma... ne ljutim se...
- Aj' živeli!
- Živeli! Znaš, ovaj, često te sanjam...
- Sanjam i ja svašta...
- Al', smem li nešto da ti kažem, a da se ne naljutiš?
- Smeš.
- Baš si propao, k'o muda kroz šuplje gaće...
- E, jesam li... Ha, ha, ha... odlično!
- Al', to meni ne smeta...
- Možda ti smeta trijes' kila sala koje sam, teškom mukom, uskladištio u predelu stomaka... Ha, ha, ha...
- Ma, ne, ni to mi ne smeta...
- Pa, šta, koji moj, hoćeš? Da te muvam ili šta...
- Ma jok, vidiš, valjda, da ja tebe muvam.
- A, muvaš me?! Pa, bolje da si mi platila piće, na to, uvek, obratim pažnju...
- Ne svidjam ti se?
- Ma, super si, bre, samo, posle dvajes i nekog piva, ni kran ne bi mogao da mi digne raponju, a kamoli ti...
- Baš si grozan!
- Znam.
- Nisam htela da se jebem sa tobom!
- Pih, nisam ni ja...
- Šta nisi ni ti?
- E, 'ajde reci šta ti treba, pa da vidimo šta se može učiniti po tom pitanju...
- Trebaš mi ti!
- Ja?!
- Da, ti!
- Šta, da nemaš neku tonu uglja za utovarivanje?
- Nemoj da me zajebavaš, znaš li ti da sam ja udata?!
- I ti?! Ha, ha, ha... pa ima vas, nije da vas nema...
- A, opet sam ti se obratila...
- Pa, dobro, bre, Majo, šta ja mogu da učinim za tebe?
- Možeš da me poljubiš!
- Da te poljubim?! Tek tako... Ovakav, pijan, debeo i nikakav?
- Baš takav...
- A zašto?
- Pa, to mi je jedna od neispunjenih želja.
- Znaš li da imam gangrenu na sedmici i da mi smrdi iz usta... O belom luku, lozi i pivu da ne govorim...
- Ne zanima me, poljubi me!
- U obraz, čelo, ruku, ili...
- Ne zajebavaj, znaš ti, odlično, kako...
- U, jebote, onako?!
- Da, baš, kao pre deset godina...
- Kao pre deset godina?
- Da, isto onako kako si me, nekada, ljubio...
- Pa, OK, 'ajde... Al', ne odgovaram za posledice...

(zavesa...)