2 March 2008 - KOLEKTIVNO LUDILO...
 KOLEKTIVNO LUDILO
Beograd. Sednica vlade Srbije.
Za velikim, ovalnim, stolom, sa rupom u sredini, okupili se svi ministri i savetnici im, na čelu sa premijerom i savetnicima mu.
Sednica istorijska, kao i uvek.
Na dnevnom redu, tri teme, sa pripadajućim im dilemama:
Glavna tema - Srbija je Kosovo. I tačka.
Sporedna tema - Super tajni akcioni plan vlade Srbije, koji naginje na triler, sa elementima komedije.
Slobodna tema - Otplaćivanje spoljnog duga Tadžikistana, Belorusije i Turkmenistana, sa primesama Kosova i jednom žlicom Metohije.
Atmosfera - Nadasve uzavrela i napeta, kafansko - ibarsko - magistralnog karaktera, samo bez pevaljke.
Glavnu reč imaju premijer Koštunica, ministar za Kosovo i Metohiju Samardžić, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Dinkić i, naravno, ministar za infrastrukturu Ilić. Ostali, kao i obično, dremaju.
SRBIJA JE KOSOVO
"Dakle, dragi drugovi, kao što rekoh na veličanstvenom narodnom mitingu za odbranu Kosova i Metohije, svi smo mi sa Kosova, stoga bi to trebalo, nekako, i ozvaničiti. Dakle, šta predlažete?", započe premijer diskusiju, iznenađujuće mirnim tonom.
"Da, pošto smo ustanovili da je Kosovo Srbija, nameće se, logičan, zaključak da je i Srbija Kosovo, a to moramo braniti svim sredstvima, uključujući i jedenje korijenja, vožnju "Zastavinim" automobilima, nošenje opanaka "šiljkana", ispijanje meke šljivovice, razmišljanje na ćirilici, redovno plaćanje pretplate medijskoj javnoj kući Srbije i duhovne, da ne kažem spiritualističke, seanse, putem kojih ćemo, snagom, čelične, srpske volje, bacati čini na Šiptare, Amerikance, Evropljane i ostale Slovence.", još smirenije dodade Samardžić.
"Može li to malo konkretnije, bre?", grunu Velja, prodornim glasom.
"Na šta misliš, druže Veljo?", zainteresovano, upita Koštunica.
"Paste, vi'te, a da im se mi malo najebemo majke izdajničke svima i pobacamo ih kroz prozor, a!", prodra se Velja, revoltirano.
"Eh, polako Veljo, polako, to je druga tačka dnevnog reda.", kroz usiljen osmeh, promrmlja premijer.
"Da, prvo moramo da iskoristimo sve legalne i demokratske načine borbe, kao što su sitne provokacije, etiketiranje, samoizolacija, gerilska borba, paljenje, rušenje, proterivanje i, naravno, rat!", nastavi Samardžić tamo gde je stao.
"Alo ljudi, o čemu vi pričate?!", iznenađeno, upita Dinkić.
"Eh, druže Mlađo, pa o nacionalnoj strategiji i dugoročnoj, unutrašnjoj i spoljnoj, politici.", procedi premijer, bolno se mršteći.
"Da ćutiš ti, Dinkiću, nabijem te na tri besplatne akcije. Doš'o ti meni, besplatne akcije ovo, besplatne akcije ono... Prodaješ maglu narodu, nesrećo jedna! Kako te nije sramota, bre?!", pretećim tonom, izdeklamova Velja.
"Polako Veljo, nije to tema.", umiri ga premijer.
"Dakle, svi se slažemo da je Srbija Kosovo?", veselim glasom upita Samardžić.
"Slažemo se, naravno!", odgovoriše Velja i Koštunica.
"Vi ste idioti!", promrmlja Dinkić.
"Tri prema jedan! Evo ti šipak Dinkiću! Usvojeno, bre!", zaurla Velja.
"Da, da, usvojeno! Idemo na drugu tačku dnevnog reda!", zaključi premijer, udarajući šakom o sto.
TAJNI AKCIONI PLAN
"E, sad da vidimo, šta nam je činiti da bi sve ovo funkcionisalo kako treba. Dajte predloge, opet.", otvori premijer raspravu o drugoj temi istorijske sednice.
"Kao što rekoh, da im se mi malo najebemo majke izdajničke svima i pobacamo ih kroz prozor! Evo, predlažem da počnemo od Dinkića i Đilasa, a stići ćemo i do Čede i ostalih narkomana.", smirenim glasom i kroz šeretski osmeh, reče Velja.
"Druže premijeru, ja protestujem. Ne može niko na ovaj način da se obraća jednom ministru!", iznervirano, uzviknu Dinkić.
"Ti si izdajnik i strani plaćenik, nesrećo jedna šucmuljasta, ima te umesim i savijem k'o testo za rolat, sa sve besplatnim akcijama, bre... Samo da mi padneš šaka!", prošišta Velja, vidno crven u licu.
"A ti si jedan atenički đilkoš koji nema ni trista 'iljada glasova!", odgovori Dinkić.
"Ti ćeš mi kažeš narkomančino pederska!", planu Velja, udarajući pesnicom o sto.
"Lampeku, pijani! Ti kad pljuneš ima dvajes' gradi!", nastavi i Dinkić.
"Polako ljudi, nemojte se svađati!", podviknu premijer.
"Jeste, moramo da aktiviramo akcioni plan koji smo prepisali od druga Putina. Dakle, da zabranimo slobodu mišljenja i govora, da pohapsimo izdajnike, zabranimo neke političke stranke i nevladine organizacije, uvedemo policijski čas, damo ordenje Dverima, Obrazu i sestrinskim im organizacijama, zatvorimo izdajničke medije, proteramo ambasadore, napravimo logore za prevaspitavanje, spojimo crkvu i državu i aktiviramo spiskove za odstrel!", umirujućim glasom, izdeklamova Samardžić.
"Počnite od Dinkića i Đilasa!", procedi Velja.
"Polako, drugovi ministri. Usvajamo li ovo što je drug Samardžić rekao?", upita Koštunica.
"Usvajamo!", odgovoriše Velja i Samardžić.
"Vi ste svi ludaci!", zavapi Dinkić.
"Prc, Dinkiću!", uzviknu Velja.
OTPLAĆIVANJE SPOLJNOG DUGA
"Dosta je bilo! Da vidimo ovo za otplaćivanje dugova, što je, ovaj, Dinkić predložio.", mrzovoljno reče Koštunica.
"Ljudi, ne možemo mi plaćati tuđe dugove. Taj novac bi mogli da iskoristimo na mnogo bolji način!", molećivim glasom, reče Dinkić.
"Ja mislim da je Kosovo Srbija i da je Srbija Kosovo, zbog toga moramo plaćati te dugove, a i savez sa Belorusijom, bratski odnosi sa Tadžikistanom, kao i želja za saradnjom sa Turkmenistanom, nalažu nam da mi to platimo.", ravnodušno saopšti Samardžić.
"Pa da platimo, što da ne.", složiše se Velja i Koštunica.
"Ljudi, pa ovo je kolektivno ludilo! Narod neće imati šta da jede!", zavapi Dinkić.
"Ješćemo korijenje.", mirno, saopšti Koštunica.
"Prc, bre, Dinkiću!", oduševljeno, zaključi Velja.
|
