2 September 2007 - Šajkača puna šljive...
ŠAJKAČA PUNA ŠLJIVE
Nakon 100, veličanstvenih, dana, aktuelne vlade Srbije, pred novinare, domaću i svetsku javnost, konačno, izmile i premijer. Malo podbuo, od raznih vašara i komišanja, iscrpljen, višemesečnom, sušom i duboko zabrinut za Kosovo, auto-put i Filareta, premijer se pojavi u sali za konferencije, kiselo se nasmeja i upita:
"Šta ima novo?".
"Gospodine premijeru, kako ocenjujete rad vlade Srbije za proteklih sto dana?", upita jedan od novinara.
"Eh, pa vidite, radi se, radi, nije da se ne radi...", pomalo zbunjeno, prošapta premijer.
"Da li je vlada postigla neke, konkretne, rezultate?", nastaviše novinari.
"Kako da ne! Evo, sprijateljili smo se sa Rusima, družili smo se, oterali Ahtisarija, bili na odmorima, objavili Ugovor, išli, malo, do Beča, organizovali, velelepni, sabor trubača u Guči, isplatili Bregovića, jeli kupusa i pili rakije... Šta ćete više!", sa ponosom u glasu, izdeklamova premijer.
"Gospodine premijeru, a šta smatrate za najveći uspeh aktuelne vlade?", opet počeše novinari.
"Pa vidite, mi smo uspeli da ispečemo jagnje! Da, da, za vreme odmora, skupismo se i, u jednom zabranu, kod mene u Belanovici, ispekosmo celo jagnje!", sa oduševljenjem saopšti premijer.
"Ali, kakve to veze ima sa radom vlade?", uporno, nastaviše novinari.
"Eh, pa kako nema? To dokazuje da vladajuća koalicija kohabitira na najvišem nivou fizike, metafizike i samoupravnog prava. Da ste samo videli kako su Velja i Đilas podelili glavudžu, sve bi vam bilo jasno. A tek Mihajlov i Petrović, zajedno su jeli jedan zaponjak. Veliki je to uspeh!", kroz kiseli osmeh, reče premijer, zatim, ponovo, promrmlja nešto o Beču, Kosovu, Ahtisariju, Rusiji, Tadiću, koncesijama, suši i šljivama i, opet, utonu u senku, poručujući okupljenima:
"Vidimo se, ponovo, za 100 dana!".
DIJETA
Za to vreme, episkop Filaret, rešio da smrša. Krenuo na letovanje, pa, na pola puta, odlučio da se picne za more. Vazda li je, lepih i slobodnih, strankinja po crnogorskim plažama, a vladajući separatisti mu otkazali paket aranžman. Zaseo, tako, Filaret u krš, među brda i doline, izvukao neku fotelju i počeo da se breca. Dohvatio mobilni telefon i, odmah, okrenuo čoveka sa, velikim, iskustvom na tom polju.
"Vojo, ti li si?", kroz napad tahikardije, promuca episkop.
"Ja sam, vladiko! Gde gori?", iz haške tamnice odjeknu, stameni, glas doktora pravnih nauka.
"Je li, Vojo, kako si ti, onomad, skinuo 25 kila? I ja bih da probam!", prodra se episkop u telefon.
"Čujem te, vladiko, čujem, šta se dereš! Vidi, ovako, pij dosta vode, a, s vremena na vreme, poliži i malo soli. Glavna stvar je da mrziš sve oko sebe, a i šire, i da daješ nesuvisle izjave.", ozbiljnim glasom, iz koga urla iskustvo, saopšti haški optuženik.
"A, do kada tako, crni Vojo?", zavapi Filaret.
"Pa nemoj duže od dvadesetak dana. Nije zdravo.", odgovori Voja.
"A šta ako me ni tada ne puste?", uplašeno, upita episkop.
"Ma ne brini, naći će se, već, neko rešenje. Evo, sad ću da napišem knjigu od 3458 strana, bogougodnog naziva: "Episkop Filaret, moralna gromada, protiv izdajica, stranih plaćenika i mizernih paramecijuma haške soldateske, Mila, Fića i Sveta.". Šaljem ti je večeras.", samouvereno reče dr Voja.
"Važi Vojo, evo samo da progutam ovu jagnjeću plećku, šest barenih jaja, pile i gibanicu što mi poslao Velja za put i, odmah, počinjem!", uzviknu Filaret.
"Ne daj se episkope, ne daj se godinama moj episkope...", drhtavim glasom i kroz suze, odrecitova haški optuženik.
BLAGO SRBIJI
Na drugoj strani Srbije, u Osečini, taman kad je premijer zagazio u senku i u isto vreme kada je Filaret oglodao poslednju pileću koščicu, pred veliki post, a bez obzira na sušu i nepovoljne hidrološke i meteorološke uslove, poče, drugi po redu Sajam šljiva, bogougodnog naziva: "Blago Srbije". Kao, zvezde sajma, pojaviše se Velja i Matija.
"Pomaže Bog, meni je drago da smo danas u Osečini, da je Sajam šljive zaživeo i da će živeti dugo u ovim krajevima. Gosti iz sveta moći će da dođu i da vide najkvalitetniju šljivu, kao što smo i mi danas imali priliku da vidimo i da probamo. Pomagali smo ovaj kraj, a prvenstveno razvoj infrastrukture. Moramo napraviti dobre puteve, dobre trotoare, zdravu pijaću vodu, dobru struju... To je ono što srpsko selo traži.", izdeklamova ministar Ilić pokraj jednog kazana, a onda se začu blagoglagoljiv glas pesnika nad pesnicima, koji reče:
"Poštovani domaćini, mada sam Valjevac, danas sam prvi put u Osečini i to bi bio dovoljan razlog i da dođem i da se radujem. Ali ta radost je utrostručena još jednim povodom i još jednom dužnošću. Naime, ovde sam da, u ime predsednika Republike Srbije (izvor: "Glas javnosti"), Vojislava Koštunice, otvorim drugi sajam šljive „Blago Srbije“ u Osečini. Šljivi nijedna kapa ne pristaje bolje od šajkače. One i liče. Ne bi bilo čudo da se otkrije da je šajkača skrojena po ugledu na šljivu, slične su i boje i sudbine, i bile su decenijama. Šajkača puna šljive ostaje najvernija slika Srbije. Braćo i sestre, blago Srbiji sa blagom Srbije. Na zdravlje i veselje!".
Izbori se bliže, a vi, sad, vidite da li vaš glas nešto vredi i da li išta odlučuje?
|
