19 August 2007 - Letnje aktivnosti...
 LETNJE AKTIVNOSTI
Srbija, leta gospodnjeg 2007. Narogušila se klima, pa to samo bije. Pukovnik Amfilohije, popeo se na Bukulju, iscepao mantiju na froncle i, na sav glas, proklinje Džegera. Iza njega, Filaret, otvara pivo krstačom. Nikšićko! Patrijarhu skinuli porez na pelene, pa, kroz blaženi osmeh, naslanjajući se na Filareta, samo piška od sreće. Proklinju i Guču.
Sa druge strane, vlada Srbije pokrenula bespoštednu borbu za Kosovo. Poslala tri mudraca u Njujork na kampovanje. Ovi podigli čadore ispred zgrade UN-a, povadili gibanice i kuvana jaja, pa, svako malo, izmedju dva zalogaja, proklinju Ki Muna. I Džegera, naravno.
U pauzama izmedju velikih istorijskih dogadjaja, ministar za infrastrukturu uprtio Koštunicu na ledja, povukao prestolonaslednika za uvo, pa ih vada od vašara do vašara i od komišanja do komišanja. Posebno se istakli u Guči. Reklo bi se, vrućina im ništa ne može. A ni rakija.
Periode pustinjskih vrućina, smenjuju periodi monsunskih kiša, pa, u Srbiji, potruli sve što ne stigne da se osuši. Zbog takve, delikatne, situacije, ostatak vlade otišao na kolektivni odmor. Neki se, ipak, ne daju.
TAKO MI SE SVIDELO!
U kabinetu ministra za infrastrukturu, levo od pozlaćenog lampeka, tik do minijaturne figurice dragačevskog trubača, leži Ugovor. Lep, plav. Preko puta, ministar se raspištoljio, pije rasol, drži hladne obloge na glavi, bogoradi, i, s vremena na vreme, stidljivo, baca pogled ka Ugovoru. U jednom momentu, ministar zavrljači krpu sa glave, udari šakom o astal i pozva, najnoviju, sekretaricu.
"Mala, aj' idi zovi, ove, novinare, jebem li im sunce znatiželjno!", dreknu ministar.
"Odmah gospodine ministre.", procvrkuta sekretarica.
Nedugo za tim, zablista i konferencija. U punom sjaju. Ministar turio malo pudera na podočnjake, naoštrio frizuru, zategao šeretski kez i, sa sve onim, lepim, plavim, Ugovorom, zaseo ispred okupljenih novinara.
"Evo, to je Ugovor nad svim ugovorima!", značajno i bogobojažljivo uskliknu ministar, držeći Ugovor u rukama ko Mojsije zapovedi.
"Gospodine ministre, jel' tačno da se taj Ugovor kosi sa Ustavom Srbije?", upita jedan od novinara.
"Pas'te, vi'te, tačno je, ali to ne znači da se potpuno kosi. Negde se i ravnja.", magistarskom preciznošću, objasni ministar.
"A zašto ga do sada niste pokazali?", upita drugi novinar.
"Pa, tako mi se svidelo!", odgovori ministar.
"Gospodine ministre, a zašto ga, baš, sad pokazujete?", opet upita jedan od novinara.
"Tako mi se svidelo.", odbrusi ministar.
"Vojvodjanski političari vam, baš i ne veruju na reč?", izlete nekom od okupljenih novinara.
"S tim rokerima i motordžijama ne razgovaram!", podviknu ministar.
"A kada ćemo moći da pročitamo Ugovor?", u glas, povika nekoliko novinara.
"Pa, kad mi se svidi, naravno, ali, ipak, pitajte Djilasa.", zaključi ministar.
DEMOKRATSKA KONTROLA
U isto vreme, Mihajlov se zabio u ostavu za metle na trećem spratu zgrade vlade Srbije, poneo dva bureka sa mesom, mobilni telefon i privezak sa motivima sabora u Guči. Poklon od premijera. Nalaktio se na džoger, potkočio vrata kofom i obavlja poverljive razgovore.
"Jočiću, ti li si?", sa punim ustima promrmlja Mihajlov.
"Ja sam, druže Dejo!", otpozdravi Jočić.
"Vidi, majke ti, nešto ste mi se mnogo ulenjili. Nikakva afera, nikakav skandal, a ove demokrate samo nešto bunare.", kroz nekoliko zalogaja izdeklamova Mihajlov.
"Pa, druže Dejo, bila Guča i to...", postidjeno prošaputa Jočić.
"Dobro, dobro, jeste, ali dajte nešto konkretno!", povika Mihajlov.
"Biće, druže Dejo, biće!", veselim glasom reče Jočić.
"Dobro, moram da prekinem. Evo ga Djilas, opet me špijunira.", prosikta Mihajlov, prekide vezu, i navali na drugi burek.
Za to vreme, cela Srbija na kolektivnom odmoru. Gradi auto-put, Horgoš-Požega, a da to i ne zna. Sve po ugovoru.
Rastko Radičević
|
