Volela bih da vratim vreme samo da bih ponovo bila srecna u svom neznanju, samo da bih ponovo imala smajli fejs svaki put kad ukljucim bukfejs; volela bih da vratim vreme u ono doba srece zbog novootkrivenog sajber sveta bez sajber seksa, da vratim vreme kada sam satima kuckala sa nepoznatiml ljudima i  kada sam u svakom nicku videla potencijalnog Mr. Pravog koji ceka mene i mojih  famoznih 10 prstiju koji vesto pletu mrezu oko sopstvene sujete  strpljivo cekajuci, u svojoj samouverenosti i optimizmu, da upadnem u nju.
Volela bih da vratim vreme kada je bilo koji stranac u noci mogao da me obrlati u tri reda, da me natera da zivot sagledam u duginim bojama, da me zaljubi i sopstvenu Viziju Sebe... Sebe samoga i usamljenoga...
Volela bih da vratim vreme i svu svoju lakovernost koja tako lako krci put ka boljem, da vratim svoju spontanost u ljubavi, druzenju, reakcijama, volela bih da vratim i sjaj u oku koji sam izgubila negde usput, negde na pola zivota u zacaranoj kocki koja vreba zrtve svakoga dana i  skoro da je neunistiva.
Volela bih da vratim vreme i pokajem se jer sam omalovazavala realnost, jer sam trazila izgovor da zivim u nerealnosti,  jer sam lagala Sebe, pa tek onda ponekad i druge iako su te lazi bezopasne i shvatljive...
Laz je kao feredza od svile...pogled je taj koji odaje..
Volela bih da vratim vreme kada smo se igrali zmurke dok mama ne pozove u kucu,   volela bih da vratim vreme trulih koliba koje su mi Bog te pit`o, koliko puta ispucale prsljenove za koje sam bila ubedjena ili da ih nemam, ili da su dobro skriveni :)
Volela bih da vratim vreme one noci kada smo prvi put    otkrili sexualnu privlacnost medju nama...koja traje................i traje.......i traje.....a moja ljubav sve je jaca...
Volela bih da vratim vreme kada sam naivno verovala da je Ljubav sve sto nam je potrebno, da je Ljubav najvaznija, da je neunistiva, da je nesalomiva i da je ( ah, gnusne li lazi!) vecna!!!

Lepo je bilo, nekako spokojno, to verovanje u metar lazi koje su mi servirali svakog dana - indirektno ili ne. Pocev od komsinice s treceg sprata koja se kasnije i bacila sa tog istog treceg sprata, kada je ( pretpostavljam) shvatila da je Ljubav samo rec koja bez dela ne sluzi nicemu sem obmani. Lepo je bilo ono vreme kada sam ulazeci u dvoriste pokojne bake udisala miris djurdjevka koji je iako zapisavan svakoga dana od male Dzeki, mirisao nepromenjeno...posle ovoliko godina to me asocira na Ljubav. Zar ne bi bilo lepo da i Ljubav ne menja miris kad je zapisa desetina kerova?