Nemam pojma.
Zahvaljuju mi se sa nekog radia na nekakvoj podrsci i pricama koje sam slala - ovde me secite ako znam o cemu gospodin prica. Kaze, u nekoj sam Bajci na 202ci bila. A ja u bajke odavno vec sumnjam. Sumnjam u Bajke od onomad kad sam cekala onog konja da se pretvori u princa, ali ostao je konj do kraja bajke. Onda sam cekala jednu zabu da se pretvori u Kraljevica, a ona se prepala od zmije koja je u zbunu htela da je pojede, pa se umesto u Kraljvica, pretvorila u prosjaka i prosila mi na kolenima malo ljubavi i paznje. Sumnjam da su Bajke moguce i ostvarive kao sto mnogi tvrde jos od onda kada sam uzaludno pokusavala stapicem iz casopisa Prinzece koji kupujem cerki, da pretvorim bundevu u kociju ne bih li stigla na sastanak sa jednim od mnogo mojih drugih polovina. Sumnjam osnovano i zato sto sam izgubila u sred Kneza Milosa, baletanku, a niko se do dana danasnjeg nije pojavio sa tom istom baletankom na jastucicu. Sumnjam zbog jos puno stvari, ali ponajvise zbog Njegovih ociju boje razbijenog cilibara, koje su - pisalo je u bajci - trebale da me posmatraju dugo dugo, da odaju emociju koja bi me popela na tron svih ostvarenih zelja ovog sveta.
Ali....
To na javi ne biva, rekla bih...
Cak ni u snu mi se to jos nije desilo....
Tako da, druze V., nastavite da pricate Bajke, ovom narodu to treba.
Ja sam vec sve bajke ispricala i sada ne slusam vise radio, ne gledam TV i ne citam novine.