Strah od letenja, sa tobom ili bez tebe...

...prisutan je u meni svakoga trena.

Ponekad se probudim u zoru, pogledam na sat, obicno budu skazaljke preklopljene. Ostane u meni osecaj koji me drobio cele noci; osecaj neznosti i spokojstva ...vazda biva razbiven svitanjem.
A nekad sam volela zore...
I potrazim te rukom kraj sebe, opipam hladni zid ne bih li  se pojavio iz njega, mislima te prizivam, dahom pravim tvoje obrise, krenem da setam i trazim te u zagrljajima parova na klupama pored reke, prizivam duhove proslosti ne bih li isprovocirala  krik dovoljno jak da te stvori kraj mene; cutim i posmatram poznato lice iznad mene koje uziva u pokretima moga tela. Cita me kao otvorenu knjigu i mozda i on moje oci vidi u boji kestena...kompenzacija nedostajanja je gadna, ali pomaze da se prezivi svitanje...
Ziv se covek na sve navikne...