Sutra je bas taj datum. Simbolican. Nekome vrlo lican.
Volim da pronalazim simboliku u stvarima koje  mnogi ne primecuju jer se menjaju sa svakim pomeranjem planete. Recimo, ljudi koji su rodjeni 8.8.`98., imaju bas dosta razloga da veruju da ce im sutrasnji dan doneti nesto drugacije; ne kazem Bolje ili Gore, samo drugacije. A drugaciJost je pravi blagoslov.
Ja sam rodjena na velikog sveca ( one koji u crkvu idu samo za veliki petak, neka ne mori pitanje Na Kog Sveca?) i oduvek sam volela da razmisljam da me to cini posebnom. Ne ekstra, sokantno posebnom, ali na odredjeni nacin posebnom. Recimo, nikada nisam volela da imam nesto sto SVI imaju, nego nesto sto SVI nemaju! Ali, moja mama je mislila drugacije, tako da sam imala cipele koje vecina devojcica ima, shishala sam se kao i vecina njih ( paz, valjda ga zato ne podnosim!), nosila garderobu kakvu je nosila vecina iako sam imala komade iz grcke  koje sam iskukumavcila babi, kakve nije imao Niko. E ja sam to volela : da imam sto nema niko...ostadoh takva do dana danasnjeg.
Sabloni me zgrazavaju, rutina takodje, monotoniju prezirem, melanholiji uspesno odolevam. Ogroman osmeh i zlatan zub !
Tako sam volela i momke koje niko ne voli. Sve devojcice ( ili devojke ) bi se potukle oko naj - in - frajera - baje- do - jajA, a ja bih zijala sa strane da vidim koji je decko najmanje interesantan pa da mu pridjem.
U 7om osnovne sam tako prisla jednom Desimiru. Upiskio se u gace. Do dan danas je ostala misterija ZASTO je tako reagovao na moj prilaz. Kaze, prejeo se lubenice dan pre toga. Ja mu verujem. Za ostale ne znam....

Bilo bi lepo kada bi sutra, 8og 8og 2000Osme, tacno u 20h, zakucao na moja Londonska vrata...
Ali...

Ne biva, I guess...
Ne biva...