Ne znam o cemu bih pre pricala; da li o petku, suboti ili nedelji koja se zavrsila neslavno ali krajnje kontruktivno.
Jedna meni draga osoba, dosla je da popije jutranju kafu u podne, sa mnom.
Povela je i decka.
Ja garantujem da taj model decka ne proizvode vise.
Cak mislim da je taj model totalno de-mo-de, ali da samo one koje sebi to mogu da priuste, nabavljaju jer se vodi kao apsolutni raritet.
Njih dvoje su savrsen par.
Kad kazem savrsen, mislim na totalno savrsenstvo koje svi misle da ne postoji.
Oni su toliko savrseni da se cak i posvadjaju kada on njoj kaze da joj bele pantalone ne stoje lepo.
Fenseri su - jesu, ali ja fensere delim na zdrave i bolesne, tj. umisljene; oni sebi mogu da priuste fenseraj i znaju da uzivaju u njemu. Oni umisljeni fenseri pokusavaju da zive na nivou na kome ovo dvoje zive, ali je nemoguce. Prefinjenost ne moze da se nanese kao meJkap.
Ili jesi ili nisi - prefinjen.
E njih dvoje su mi ulepsali dan svojim prisustvom. Steta sto nismo uspeli da sprovedemo i vecernje planove, u delo, ali ja sam morala po hitnom postupku nazad. Ima dana.
Dakle, Oni su apsolutni nedeljni hit i moja nedeljna radost.
Juce sam imala malo drugaciju organizaciju.
Moja drugarica, cuvena montazerka, imala je slobodan dan!
Onaj ko radi na B92, zna koliko je to neverovatno.
Krenule smo po nagovoru cerki, u Delta siti. Pri samom ulazu u s.c, shvatile smo da je to greska sa velikim G. Milioni ljudi setali su naokolo, vozali se stepenicama, ulazili i zlazili iz radnji, trepeli vrucinu i gungulu koja cini citavu atmosferu nekoj mojoj viziji pakla.
Ne daj Boze.
Odmah smo shvatile da je popodne kao stvoreno za Pingvin recimo i kuliranje pored Save.
Dva tri sata evociranja uspomena na Godo-u i apdejtovanje traceva iz home city-ja, vratilo je smesak na nasa lica.
Obozavam taj osecaj zavere koji zna da pluta izmedju mene i nje dok pricamo o nekim ljudima koji u tom trenutku nemaju pojma da se o njima prica na nekom Bgd splavu.
Shtutz!
Tako je protekla subota koju je sirim narodnim masama obelezio cuveni bgd maraton koji me je sprecio da "setam kolima" kako sam prvo imala u planu. Ali tapsali smo stranim drzavljanima dok su gazili nbgd asfalt.
Petak je obelezilo smenjivanje godisnjih doba na svaka dva sata, jedna naporna voznja autoputem, gubitak telefona i mimoilazenje sudjenog, tj. perverzna igra sudbine, ako je za verovati da sam budala koja veruje u sudbinu.
Jedan vikend, ispunjen pricom, skitanjem, osmehom i po kojom suzom zbog poraza.
Sve u svemu - savrsen vikend.
Skoro savrsen...