Da mi je neko kaza`o da ce mi jedna obicna drama u vidu brisanja postova ovoliko podici " citanost" - ja bih mu rekla, " Ala lazeeeees!". (KeZz:D)
Salim se naravno.
Da ne ponavljam zasto sam se obrisala, ali svi koji pate za mojim textovima, ma koliko nebulozni bili, mogu mi poslati pp da im posaljem na mail par komada. Cisto da me ne nedostaju. Svaki text je unikat - neponovljiv trenutacno ogoljen psihicki sklop, bez ikakve cenzure, jednog bica sazdanog od emocija koje jacaju ili lome. Da ne kazem mene, jelte.
Sve se to lepo stampa, pa ce onda moja draga sestra izdati knjigu pod naslovom " Kuda idu divlje blogerke " - naravno, ja cu biti potpisana kao autor, jer toliko hrabra nije da preuzme apsolutnu odgovornost za sve napisano. A nudila sam joj da otkupi autorska prava. Za 5 evra. Ona je odbila. Kaze nema - i posle ce se grizti za guzicu sto nije imala u steku 5 evra kad sam ja bila raspolozena da prodam svoje akcije ( eroticne, naravno) za smesnu sumu.
Osmilila je i naslovnu stranu. Ne zelite da znate kako. To necu dozvoliti.
Ovo za naslov, zamolicu vas, ne copy-rajte nigde, jerBo je copyRight Protected With 9mm. ( trep trep )
I tako razmisljam, u slucaju da ova ludaca stvarno izboxuje izdavanje mojih gluposti, kako napraviti marketinsku strategiju koja ce uroditi plodom? Jedino sto sam smilila, a nisam cula u istoriji marketinga da je to upotrebljeno svrsishodno podizanju bilo cega, je sledece:
Kada obrisete blog, odjednom ste poznati kad se vratite.
Kad bi spalili gomilu knjiga u centru grada, a onda izneli 3 - 4 kutije iste te knjige i ponudili po bilo kojoj ceni, kladim se da bi se razgrabili za po jedan primerak necega sto nemaju pojma sta je niti ce ikada shvatiti.
Emocija?
What the Fuck is That?