Celog zivota se pitamo da li smo mogli drugacije da postupimo da smo uradili nesto sto nismo, da li smo debele, mrsave, lepe ili ruzne, da li smo mogli bolje da se udamo, da se ozenimo, da se razvedemo bolje, da li smo mogli vise dece da imamo ili uopste da nemamo, kakav bi onda zivot bio? Da li smo mogli bolji posao da imamo, vise skola da zavrsimo, da naucimo makar tri jezika tecno; pitamo se da li ce biti decko ili devojcica, da li je bolje u ovu ili onu skolu, da li smo se pravilno usmerili i odlucili, da li treba piti i pusiti, da li treba bas sve u zivotu probati, da li smo hedonisti ili mizantropi ( to se reko ko zapita), da li smo nekada mogli da pomognemo nekome, da li uopste treba pomagati i ne cekati Hvala i povratnu uslugu. Pitamo se kakvo ce vreme biti kao da bi meteorolosko stanje moglo promeniti tok zivota. Ceznemo za nedostiznostima dok lepe dostiznosti prolaze pored nas sa pomirljivim smeskom. Pitamo se sta obuci, sta obuti, da li je previse napadna sminka, pitamo se koji parfem kupiti, kako decu vaspitavati, da li iz krajnjosti u krajnjost treba ici, da li se drznuti ekstremnim sportom ili mirno pijuckati caj pored kamina. Pitamo se, kada vec bude kasno, da li smo celog zivota robovali pitanjima i tek odjednom shvatimo koliko malo odgovora imamo na sva trivijalna pitanja koja smo izdizali na tron vaznosti...
Koliko cesto se zapitate jeste li srecni?
Istinski, sasvim iskreno, decije srecni ...
Eh...:)
Lep dan vam zelim, blogeri ; )
