U nekoj sam cudnoj fazi. Ne pise mi se i pise mi se, ali nekako se vise pronalazim u slikama koje iskopam sa nekih zabachenih sajtova. Cinis me slikovitom. Krades mi reci i ostavljas me bez texta. Razoruzavas me vesto i onda napadas. Osvojis me u nekoliko redova, iznova i iznova i iznova...
I sta mi drugo preostaje nego da se prepustim uzitku u tvojim ocima?
Prelijes me modrom nijansom iz tvoga oka i okujes me ukusom koji lebdi nad jezikom.
A onda kleknes i molis da ti oprostim sve.
Obecavas da ces mi vratiti sve sto si mi oduzeo; i reci i osmehe i suze i snene poglede i nadanja i snove i potok strasti i reku pozude i okean ljubavi.

I ja te pustim nazad u sebe...