|
I taaaakooooo … - Hoćeš ti sad pisati nešto? – sa podrugljivim osmehom na licu. - Šta znam … - gledajući u plafon. - A šta bi pisao? – zajedljivo. - Možda neku priču … - spuštene glave na sto. - A da ipak uradiš nešto konstruktivno? – misleći na redovne poslove. - Neću! – prznica. Kad sam bio mladić imao sam devojku Jasminu. Bila je oličenje“disko“ devojke. Uvek skockana, koristila je uvek "Brand" parfeme, lepo je igrala, slatka bila. Baš nam je išlo. A onda se dogovorimo, da se nađemo u omiljenoj diskoteci u gradu. Ulazim. Pogledom je tražim. Na sredini jedan par u romantičnom i prisnom zagrljaju pleše. Ma nije moguće! Protrljam oči, pogledam ponovo, ona je! Vrtoglavica. Prilazim šanku, nije mi dobro. - Šta je bilo maleni? – lokalni Boss. - Vidi onu moju ... – ja. Okreće Boss lagano glavu u stranu, pogleda, odmeri, proceni, pa progovara lagano: - Ma briga te. Ispao si Indijanac pa šta? - ... – tužan, ništa ne progovaram. - Ajde, neće biti gužve. Niti ćeš toga biti pošteđen u životu. Biće toga još. Tako to ide sa ribama ... – kiseo osmeh na njegovom licu pratio je ispijanje žestine. Spustio je čašicu sa tupim udarom o šank. Pesnica mu se zgrčila oko ispijene čašice. Bilo je to pre 27 -28 godina. Tako nešto. Zvala se Bosa. Skoro da mi je bila verenica. U mojoj kući bila je najdraži gost sa tendencijom da postane najcenjenija ukućanka. U njenoj kući bio sam ko ukućanin sa svim pravima prisustvovanja obedima, veseljima, sahranama. Čak su mi i kuvali kad mi roditelji odu na letovanje ili zimovanje. Maltene već zet. Zovem je da izađemo. Kaže da je boli glava. Ok. Odem u grad da se nađem sa, kako se to danas kaže, ekipom (iako mi se nekad činilo da smo pre neka horda). Odlazimo u neki restoran sa letnjom baštom. Odmeravam prostor pre nego što stupam na njega. Uvek je bilo onih koji nas nisu baš gotivili, kako se to danas kaže. Za stolom ona. Pored nje još dva lika. Smeje se razdragano. U jednom trenutku me ugleda. Skače sa stolice i trči ka meni. Okrećem se i odlazim. Dolazila je kasnije kod mene u stan, noseći buket cveća mojoj majci. Njena slika već je bila sklonjena sa radnog stola. Htela je da mi objasni. Ma jok. Nema potrebe. Dakle i to je bilo pre recimo ... 26 godina. * * * Dao sam joj se na dlan, jer znam da šaku neće zatvoriti. Hmmmm. |
Komentari
|
|
|
|
|
Poslao 
))
|
|
|
|
|
vidis ti sta se sve desava? svega ima.
|
|
|
|
|
Poslao Nurlisoul
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|