|
Ponedeljak je zajeban dan … Baš sam se zeznuo sinoć. Bolje da sam ranije legao, a baš namerno nisam spavao popodne, iako me duša vukla u krevet posle ručka u gradu i šetnje, samo da bih bio odmoran za danas. Međutim, neki vrag u meni, uvek uradi sve kako ne treba. Mobilni je zvao na ustajanje, ali ja još malo, pa još malo ... Najzad, ipak sam opeglao košulju i majicu, obrijao se, popio 3u1, ... a onda je upao sin: daj mi za knjigu, a treba mi i za markicu! Pa jebem ti jesi mi to mogao reći ranije? Naravno da nije. Izvadih i dadoh mu. Ko te pita bre? Hoćeš sina? Hoćeš porodicu? To što te niko ne šljivi u kući sam si kriv. Dobar si samo kad im podmiruješ potrebe. Žurba. Ipak treba stići na vreme u firmu. Već vidim kasniću. U majku mu! Javlja se opet njegovo visočanstvo sin, ali sad na mobilni: ajd pogledaj kod one trafike, izgubio sam pokaznu. O moj Bože! Vozim, jurim na posao. Gužva! Treba biti Fanđo, ili bar Niki Lauda, pa po ovom gradu juriti. Kroz glavu mi jure misli. Ko te šiša matori. Život je to. Biciklista krivuda malo po putu. Kočim. Iza mene diže se oblik prašine, ljudi se okreću, biciklista vidno uplašen, ali nastavlja dalje, kao: ma nisam ja kriv, on je. Ti jebem sve matori! Zar zbog tebe na robiju da idem a? Zato što si već u 8 sati ujutro nacrvcan? Pijem kafu u firmi i stižu poruke od mladog gospodina. Rekonstruiše gde bi sve mogla da bude njegova pokazna. Meni već svega dosta, ali ipak uspevam uz pomoć poznanika, da pronađem tu jebenu pokaznu ispred jednog lokala. Javljam nonšalantnom momku, da je imao sreće ovaj put. A on odgovara: „ Vidiš, ja kad izgubim, čak znam i mesto gubitka.“ Puuuu ... A još me čeka ceo dan ... Ponedeljak. Užas! |
Komentari
|
|
|
|
|
Poslao 
)
|
|
|
|
|
Poslao Nurlisoul
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
)))))
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|