Reklamna markica BlogOya !
11/7/2006 23:34

Ukoliko želite da postavite reklamnu markicu BlogOya na svom blogu, portalu, web sajtu ili forumu, iskopirajte sledeći uokvireni kod i unesite ga u vaš dizajn... BlogOye zajednica će vam biti jako zahvalna na pruženoj podršci.
                                                

BlogOye - Balkan Blog Portal



objavio: poglavica kategorija: Blog
obavesti prijatelja | Komentara ( 17 ) | Pošalji komentar
Ponekad
7/7/2006 23:35


Može li se ljudsko biće zaljubiti u nekoga kad ga nikada svojim očima nije videlo? Pitala sam Mamu, a ona se zagonetno nasmešila i rekla:
"Može biti , ali to se događa samo zanesenjacima i od takve zaljubljenosti nikakve vajde..."
"Zašto?", uvređeno sam promrljala.
"Objašnjenje je dugačko a nije važno", mama je odmahnula rukom, pa nastavila: "Reci mi, Bukice, je li uživaš u toj ljubavi?" Kad sam klimnula glavom, Mama je rekla: "Onda uživaj, detence moje, jer život ne pruža mnogo uživanja... Sanjari, čitaj i, uvek kad možeš, a malo ćeš moći, čini što ti je srcu drago."
Bila sam toliko zahvalna Mami da sam skočila i obasula je poljubcima.
Život je stvarno divan! Ponekad.

"Balada o Bohoreti" - Gordana Kuić

objavio: poglavica kategorija: Simple Minds
obavesti prijatelja | Komentara ( 17 ) | Pošalji komentar
Update: 7 novih dizajna
7/7/2006 23:25

Skromni doprinos za danas,  pridodata su 7 nova dizajna pa ako vam se neki od njih dopada a vi ga izaberite u svojim podešavanjima. Ukoliko želite da pogledate kako u realnoj veličini izgledaju a vi klik na sličicu...

~ Green Angel ~



~ Before Dark ~



~ Lauryn Hill ~



~Frost~



~ Nude ~



~ Crveno Vino ~



~ Bambus ~



objavio: poglavica kategorija: Blog
obavesti prijatelja | Komentara ( 16 ) | Pošalji komentar
Cyber Don Kihoti !
30/6/2006 23:54

Evo ga petak ! Ode nedelja očas posla, ode i mesec... sve ode nekud, jedino ove paklene vrućine nikako da nas mimoiđu, otići će i ova godina kao da je nije ni bilo, bar za mene, a ako ću je po nečemu pamtiti, ostaće ubeležena po stvaranju "BlogOya", procesu koji još uvek traje i zadobija svoj oblik. Proces koji nije ni malo jednostavan, koji se ne događa preko noći, već vremenom dobija na svojoj vrednosti, poput vina. Samo me jedna stvar buni, a to je i dalja hronična nezainteresovanost srpske populacije za ovaj vid izražavanja (pa i komunikacije) na web-u.

Čudo koje se očekivalo još početkom prošle godine nije se dogodilo, a verovatno neće još za dugo kada je "fenomen blog" u pitanju. S pravom se možete zapitati zašto je to tako, otkud tolike apatije prema blogu? Ili mi možda nemamo šta da kažemo. Zadovoljni smo, sve nam je lepo, od silnih provoda ne stižemo da sednemo za komp... ma ko **** blog, sad ću ja da se zanosim sa tim. Da li je to baš tako? Naravno da nije, a ako i postoji neka apatičnost, rekao bih da se ona nalazi u medijima, preciznije u IT časopisima koji gotovo da ovaj segment nisu ni dotakli. Tek po koji tekst na datu temu u maniru, "a pa OK čuli smo mi ponešto o tome ". Totalna neobaveštenost širokog čitalačkog auditorijuma, koji neće u svom omiljenom časopisu pronaći ništa o Blogu, ali će zato čitati na 3-4 strane o novim avanturama Lare Croft.  Gledano sa te pozicije stiče se utisak da urednici jednostavno nisu zainteresovani, ili misle da mi po pravilu treba da kaskamo za ostatkom sveta, pa samim tim, sve u svoje vreme, po defoultu sa zakašnjenjem od par godina, ili pak možda očekuju da im se pljune kinta za reklamu na 2 strane, pa da onda raspale feljton o Blogu.

E sad kad premotam film, ne tako davno imali smo prilike, da nas jedan portal koji izmedju ostalog reklamira i svoj blog servis, zasipa reklamama u svim mogućim i nemogućim oblicima, pa čak i na yahoo, kad otkucaš recimo Beograd, a ti dobiješ sa strane plaćeneu reklamu za njihov portal. Bravo za trud, ali žalost za silnu lovu koja je otišla a rezultata nigde. Šta klincu vredi kad ugleda reklamu o nečemu što je za njega špansko selo, hoće li taj isti klinac otkucati datu adresu. Teško. I šta onda. Ništa.

Ostaje i dalje borba pojedinaca, cyber Don Kihot-a, koji će sve preduzeti da neku jedinku zainteresuju za njima tako bitnu stvar, pa čak i po ceni da nakon toga deluju kao da su pali sa Marsa, ali nema odustajanja, svaki potencijalan bloger je dragocen. Dragocen je iz vrlo jednostavnog razloga, ne zato da bi se upisala još jedna recka na servisu, naprotiv, dragocena je njegova reč, dragoceno je neko njegovo mišljenje, stav, dragocen je osećaj da smo pismen narod, a jesmo. I zato kad god imate vremena i mogućnosti, navucite oklop, uzmite koplje u ruke i juriš na vetrenjače. Budite sigurni da vam niko neće odmah reći hvala za trud koji ste uložili, ali neka vam satisfakcija bude osećaj da ste bili učesnici i kreatori jedne nove subkulture na našim cyber prostorima, malo li je ?

objavio: poglavica kategorija: Blog
obavesti prijatelja | Komentara ( 16 ) | Pošalji komentar
Šta je to ?
22/6/2006 23:44

Šta je to što nas nagoni na pisanje? Šta je to što nam uvek iznova uliva adrenalin dok prelazimo prstima po tastaturi? Nije bitno, da li se radi o poetskim ili proznim delima, o svakodnevnom dnevniku ili pak pukom pražnjenju, otvaranju ventila, u postovima koji možda ni nama po nekada nisu sasvim jasni, ali kažemo sebi, >> Dobro je! Sada mi je lakše! << Verovatno da bi svako od nas imao odgovor, ovakav ili onakav, jednostavan ili mudar, dorečen ili ne dorečen, ali čini mi se da bi ih sve spajala ista nit. Tu noseću nit ili iskonsku želju za pisanjem jako dobro je interpretisao ruski Nobelovac, Ivan Bunjin, rečima:

"Stvari i dela, ako se ne zapišu, tamom se zakriju i predadu se grobu zaborava, a zapisana su kao životom nadahnuta..."

Mi nemamo osećaj svog početka i kraja. I vrlo mi je žao što su mi rekli tačno kada sam se rodio. Da mi nisu rekli, ne bih imao pojma o svojim godinama - utoliko pre što im nimalo ne osećam teret - te bih, dakle, bio spasen od ružne misli, da mi, itekako, za deset ili dvadeset godina treba umreti. A da sam se nešto rodio i živeo na nekom nenaseljenom ostrvu, čak ne bih ni slutio da ima smrti. >> Što bi to bila sreća! << - kao da bih hteo da dodam.  Ali ko zna? Možda baš velika nesreća. I da li je baš istina da ne bih slutio? Da se mi ne rađamo sa osećanjem smrti? A ako ne, ako ne bih, dakle, slutio, da li bih voleo život tako kako ga volim i kako sam ga voleo? I da li bih ga dao onome čemu san ga gotovo sasvim, - svome književnom poslu, to jest posmatranju, poznanju i oduhovljavanju svojih stvari i dela, a težnja tome proizilazi, možda, samo iz straha pred grobom zaborava.

objavio: poglavica kategorija: Simple Minds
obavesti prijatelja | Komentara ( 8 ) | Pošalji komentar
Život je san
21/6/2006 23:00



...Da je život ljudski samo san, mnogi su to već uvideli, pa i oko mene se i u meni to osećanje jednako vrzma. Kad pogledam na ograničenja u koje su svedene ljudske radne i ispitivačke snage; kad pogledam kako je sva delatnost upućena samo na to da nam se podmire potrebe koje opet, sa svoje strane, i nemaju drugu svrhu sem da nam kukavni naš opstanak produže; pa kad pomislim opet da je sva naša spokojnost, s pogledom na izvesne predmete čitavog našeg istraživanja samo puka jedna sanjarska smirenost, budući da to mi ukrašavamo šarenim likovima i svetlim izgledima zidove između kojih smo zatočeni - eto, to je ono, pred čime ja sav zanemim.

Pa se povlačim sasvim u sebe i tu otkrivam čitav jedan svet. Ali i to su opet uglavnom slutnja i tamne žudnje negoli stvarna predstava i životvorna snaga! I onda se pred čulima mojim sve jedno u drugo sliva i ja se sneno dalje osmehujem na ovaj svet...

J.V.Gete

objavio: poglavica kategorija: Simple Minds
obavesti prijatelja | Komentara ( 9 ) | Pošalji komentar
Dok sećanja naviru...
19/6/2006 23:47

Današnji Borisov post asocirao me je na jednu pesmu svog najboljeg druga iz detinjstva, Bobana, koga godinama nisam video. Kako to već ide u životu, svako je otišao na svoju stranu, srećom, uspomene ostaju, na bezbrižno detinjstvo, na tegle sa klikerima, na topkice sa sličicama, na kule napravljene od oblutaka u bari posle kiše, na klinačke oči zabezegnute u duplericu "Start-a", na prve izradjene lukove i strele. Uvek smo bili indijanci - nikada kaubojci. I tako... sećanja naviru... Zadnji put kada smo se sreli, pre skoro jedne decenije, poklonio mi je svoju prvu zbirku pesama, "Pusta kuća". Kuća i dvorište u kome je odrastao, u kome smo svoje dečačke dane trošili, odavno je pusta, do duše nije ni bila njegova, bio je pastorak u njoj. Sada mi je drago, čujem, vratio se očevoj, u onoj po kome je zbirka i dobila ime, drago mi je da njegov rođeni prag nije više pust, drago mi je što o njoj ne mora više da piše kao nekada, "...Vraća me iz rasejanja, Smeši mi se i udvara, Kao da ona mene sanja, Od duvara do duvara..."




A sad pesma.... :)))

S T A R O S T

Večeri svake, sa prvim mrakom
Samica, baba u krevet leže
Duša joj vazda lebdi nad rakom,
Stotinu leta udovi teže.

Čitavu večnost tavori sama,
Vršnjaci njeni davno su pomrli,
U suterenu gusta je tama,
Kao kad su kraj nje mužjaci goreli.

Kraj malog prozora promiču senke
Dugo već, dugo niko da siđe,
Kao kad je zvaše zbog kose riđe
I jedrog tela opojne ženke.

Svu noć je budna starica ova,
Vreba iz tame matora mačka,
Sve češće strahuje od ružnih snova,
Maleni prozor svetla je tačka.

Prozor je njezin tik iznad pločnika,
Prilike ljudske hode bez glasa,
Onamo pilji već iza počinka,
Svakog od njih vidi do pasa.

Taj isti pločnik dobro je pamti,
Najbolje dane tamo je provela,
Pod tankom bluzom koža što plamti,
Mnoge je znalce do ruba dovela.

Kada je prva načela starost
Međ` svetice prave naglo se vinula,
I zbog ružne reči pala bi u jarost
Oreol časti više nije skinula.

Dok jedne noći grupa mladića
Obestnih, pijanih nije tu zastala,
Stresla se jako iz svoga bića
Jer te je noći najslađe zaspala.

Pred njenim očima bestidno otkriše
Odlike muške blistave, glatke,
Uz samo okno klateć` se mokriše,
Uprevši k njoj svoje izdatke.

Ruina stara trošna, senilna
Iz tople postelje skoči ko mlada,
Za tren ko nekad postade silna,
Potom se na pod sruši ko klada.

Mada mladići već behu nestali
Pružade ruke drhtave, sive,
Uzdasi gorki nisu joj prestali,
Mučena jekom mladosti žive.

Čitave noći ostade dole
Na podu onom prašnjavom, hladnom,
Vukući butine mlohave, gole,
Mičući vilicom bezubom, jadnom.

Sećala se milovanja iz mišica jakih,
Za večeru prostu, il` za "zelembaća",
Sećala se strepnji, svojih nogu lakih
Kako joj se koji dočepao gaća.

Obuzeta davno nestalom milinom,
Stade da otkriva sparušene dojke,
Čitava se izvi pod strasnom vrelinom,
A bedra joj se napeše kao u devojke.

Setila se čoveka koji ju je dvorio
Kad je jednom bila opasno obolela,
Setila se svakog, svako se tu stvorio,
Samo niti jednog kog je stvarno volela.

Od tad svake noći ova žena stara
Nemajući mira niti jednog trena,
Iščekuje, motri, upinje se, gleda,
Potom se po danu dugo ispoveda.

iz zbirke pesama "Pusta kuća"

Boban Marić
21.03.1995.

objavio: poglavica kategorija: Simple Life
obavesti prijatelja | Komentara ( 20 ) | Pošalji komentar
Ma baš smo superiška....
17/6/2006 23:31

Hehehe, vaš blog editor je večeras postao bogatiji za 40-ak novih smajlića,
koji vam od ovog trenutka stoje na raspolaganju za maltretiranje....

A da oni žele i neš da vam kažu ;)

Baš sam pravi andželčić zar ne ?
Eto nije loše, a vi kako te ?
Mislim, malo, samo malo sam tuan ... bwe...
Mignem ti... hehhee
U taaa taaaaaaaaa
Mislim, jebote, oš neš da ti šapnem...a ?
Uhhhaaaaaaahhaaa pa ti nisi normalna.....
Ja sam se malo... ovaj postidiškao...uhhhh
Ne mogu da verujeeemmmm, šta mi reče... cccccc...
mmmmm mmmmhhmmmmm mmmmm
Suze ronim, reku stvaram....ehhhhh
Mislim, ja zaista nisam odavde...
the end
gde mi je pamet bila....
Ajmo da ludujemo ove noći... bam ba baa bammmm....
Ma ko te šiša...
samo ti ne budi dobar-bra
yeaahhh!!! looodoo burazeru !!!
pretiltovao kao fliper.....
meni je sad malo muka...
gde je ovde krevet ?
gotovo, kraj...dalje od mene...
biraj gde ćeš u obraz, usta ili hmmmm pronadji mu mesto sam ....
ah kako smo romantični...
tooooo!!!
Ziveli !
tika taka tika taka
heheheeee
Upomooooć!
i tako kažem ja vama, dakle, ali pre nego što nastavim, dozvolite, ovaj ....
kad me sad nije strefio šlog, nikad neće!
samo tako!
buntu muntu bugu buuu
pa ovaj uhhhhhh...
tooo...napreeeddd....fuuuraaaajjj!!! yeah!


objavio: poglavica kategorija: Blog
obavesti prijatelja | Komentara ( 19 ) | Pošalji komentar
Za sve su krivi Jagodinski čvarci... eh !
16/6/2006 23:40

Sjebao sam nogu! Svoju, naravno... Igrao sam tenis i... Ne, plevio sam luk, paradajz i još kojekakve biljčice, Veliki Manitu me je pogledao i rekao, - Poglavice, lepo sam ti rekao da ti nije suđeno da se baviš fizičkim poslom! - I sapleo me je. Pao sam kao pokošen, u svežu pokošenu travu, hteo sam da zarlaučem, onako baš, Jaaaaoooooooo!, ali mi je Pango priskočio ( Pango je moj mudri dalmatinac ) i počeo da me liže po licu, što je moje `Jaaaaoooooo!` pretvorilo u - Jaooo jebem li ti milu majku, čibe bre od mene, još mi samo ti fališ! - ( Molim sve zaštitnike prava kućnih ljubimaca da zažmure na jedno oko, jer gore navedena psovka, je proizašla zbog iznenadnog afekta ). Kad sam došao sebi, prvo što mi je palo na pamet, je to, da nije kriv Manitu, nije kriva ni rupa na kojoj sam se sapleo, krivi su `Jagodinski čvarci`. Baš tako. Sveži rifuzni `Jagodinski čvarci` zapakovani u papirnatoj natron kesi, na kojoj nema upustvo za upotrebu. Izgleda da sam danas preterao malo sa njima, pa kad se na to doda i pivo s kojim sam gasio slani ukus, ostaje činjenica da je moj pretovaren stomak bio podložniji gravitaciji nego inače, što je rezultiralo, sto mu gromova, slobodnim padom... Uh! Jel mogu sada jednom da kažem Jaooooo!!! al onako iz srca... Boli u PM. A boli i Panga što sam ga danas uvredio... Ok, meni sada Brufen sledi, njemu preostali čvarci i nekako će da se sredimo....

objavio: poglavica kategorija: Simple Life
obavesti prijatelja | Komentara ( 21 ) | Pošalji komentar
A sad malo osvezenja...
14/6/2006 23:24

...u vidu novih dizajna. Klik na pikčr za detaljan uvid, pa ko voli nek izvoli ;)

Mozilla



Pacman



Marvin




objavio: poglavica kategorija: Blog
obavesti prijatelja | Komentara ( 8 ) | Pošalji komentar
[ << Prethodna strana ] [ Strana 7 od 12 ] [ Sledeća strana >> ]