Ceo dan ponavljao je istu rečenicu. Mučio se sa litrama znoja koji su mu upadali u oči. Sa krizom se, do sada, lako borio. Završavao bi naslonjen na ramenu nepoznatog saputnika na noćnoj liniji. U krivini bi se zbližio sa prozorom i tada bi se budio od siline udara glave o staklo. Noćas, posle dana rastrojstva, on ne može da zaspi u noćnom. Muči ga sutra. Vadi notes iz džepa i piše. “Vreme je da stanem. “Plastični hirurg osećanja na prinudnom odmoru, od danas!“, to ćete pročitati na vratima mojim sutra. Sutra, kada dođete po svoju dnevnu dozu ne kucajte na moja vrata uporno i dosadno. Lupali bi ste po tim vratima danima sve dok ih ne otključam a onda bi se usplahireno popeli na moju kičmu. To ste bar radili do sada. Odškrinuta vrata vas ne privlače. Samo širom otvorena vrata. Stajali ste u redovima. Odmora nisam imao. Ali, niste samo vi krivi. Ja sam mazga. Osedlaj me, jaši. Uuuhu! Marketinški izuzetno sposoban u promovisanju svoje osnovne delatnosti. Jahanje. “Uzjaši me za samo čas!“. Promo lice, hirurg koji dobro zarađuje. Ne ume da uloži nego samo troši i traži još. A vi plaćate. Svaki put sve skuplje vas operišem a vama je novi vi vrlo simpatičan. Sitniš u odnosu na tako neprocenjive laži koje saznajete o sebi. Lažem vas! Pošto ste nesposobni da sami sebi kažete kako su stvari koje vam pričam o vama samo laži i da ni jedan trenutak sa mnom nije bio istinit, povući ću se sam. Povlačim se, bez želje da vas ponovo vidim u ulozi sagovonika. Nisam ja taj sa kim bi ste vi pričali. Vama treba ozbiljna, iskusna osoba sa osećanjima prirodno formiranim. Ja sam samo plagijat stvarnog. Stvarni postoje. Ja sam izmišljen lik. Stvorio sam se sam. Sam ću se i povući pred samim sobom, sasvim nezadovoljan jer nisam uspeo da vas naučim kako da me izbegavate. Probao sam, pravio se da vas ne poznajem i ne primećujem. Nije vredelo. Uvek bi ste na čas provirili u tu dosadnu mesaru plastike. Novi proizvodi i opijati za trezvenjake bi vas opet čekati na policama neuspeha. Slobodno bi se prošetati samoposlugom plastike. Na odeljenju Osećanja našli bi ste najdivnija plastična osećanja poređana po abecednom redu. Na odeljenju hrabrosti prvo bi ste se namučiti kako bi pronašli radnika na tom odeljenju. Na odeljenju Alkohol, pronaći ćete sve. Sve! Mene ćete pronaći na tom odeljenju. Ležim u sopstvenim govnima. Ali, za čas bi vas ubedio da moja govna mirišu a vi bi ste širili nozdrve i uživali u njima. Zatvaram. Dosadno je koliko ste naivni. Idite u druge radnje polovnih, nedojebanih ljudi. Ja, ja ću da popijem nešto.“.