Starost je stigla. Kucala je nekoliko puta ali je niko nije pustao unutra. Ona je bila uporna. Kucala je sve jace, zvonila, grebala po vratima. Vrata se inace otvaraju, kao i u svakoj kuci, ali je gospodja Starost htela da bude dostojno docekana i ugoscena. Ukucani su pored Nje prolazili svakog dana. Pa, bila je ispred vrata. Kada bi se vrata otvorila Starost bi se nasmejala i pomislila “oh, konacno! Sad cu uci u ovu malu kucu i pomeriti vreme u napred. Samo da me pozovu.”. Medjutim, niko je nije hteo. Svi su je se gnusali, pricali o smradu koji ostavlja za sobom, sedim vlasima, samoci o kraju koji ona donosi sa sobom. Gospodja Starost je svakog dana bila zanemarena. U kucu su ulazili gospodja Sreca, gospodja Nemastina, gospodja Bolji Dani, gospodin Zivot i jedan izuzetno fin mladic, gospodin Mladost. Ovaj mladic se Starosi svideo. “Taj polet, svezina, moc...taj zivot...Ah!”, mislila je Starost. Imao je je ovaj gospodin sve sto Starost nije. Smatrala je sebe savrsenom za njega a medju ostalim gospodjama bila je ismevana. “Starosti, zasto se nadas kada je jasno da neke stvariri nikada ne idu zajedno?!”, rugala se gospodja Zivot gospodji Starost. Starost je bila mirna, strpljiva i svesna da uvek dodje trenutak smene godisnjih doba, dana i noci, pre i posle podneva. Stajala je, siroma Starost, ispred a ponekada bi virnula u kucu kroz odskrinuta vrata. Jednog dana je videla gospodina Krizu sa gospodjom Srednjih Godina, jednom postovanu gospodu Grip i Bol kako postavljaju figure na sahovsku tablu. Oni su tu bili cele nedelje a Starost nije bila pozvana. Strasno se ljutila Starost! Decembarsko jutro, topla soba, zamagljeni prozori. Iz kuce se cula pesma, nazdravljalo se, vikalo. Gospodja Sreca se sepurila kucom a nekoliko dana posle toga se na vratima, uz odusevljenje svih, pojavio se gospodin Zivot. Svi su ga gledali, osmehivali se, slavili ga. Starost je pokusala da zaviri u nosiljku i vidi sta je to gospodin Zivot doneo pa su svi tako srecni ali ju je Zivot grubo odgurnuo. O, kako je samo gospodja starost poludela. Uletela je u kucu, obisla svaki cosak, obrglila svakog ukucanina, pomerila vreme na satu, ubrzala kalendar. Posledice su bile ocigledne.Tata je postao deda, mama baba a deda pradeda. Svakog narednog jutra, u kuci su se smenjivale gospodje kao nikada do tada. Gospoda su jos bila pijana od slavlja ali se moglo ocekivati da ce cirkulacija gospode uskoro poceti. Starost je pocela da steze! Obavijala je koga je stugla i ukucani su postali toga svesni. Kada bi neko zastao, Starost bi ga nemilosrdno i vesto pogurala dublje, blize sebi. Nije vise mogla gospodja Starost da izdrzi to izopstenje. Samo je zelela drustvo, a niko nikada nije zeleo njeno drustvo ili jeste ali ti su bili retki. Nije joj bilo jasno zasto je tako. Svesna je gospodja Starost sta nosi sa sobom. Smatrala je sebe bitnom, bar jednako bitnom ostalim gospodjama i gospodi. Starost je puna iskustva, znanja, mudrosti pored svojih losih strana. Zar ih nemaju sve Gospodje i Gospoda? Kada se pojavila gospodja Smrt, jednog popodneva, koju gospodja Starost nije cenila jer je donosila sobom suze uglavnom, gospodja Starost postade svesna svoje moci i uticaja. Doduse, tog popodneva opet nije bila u centru paznje, gospodja Smrt je je bila, ali je sada cvrsto verovala da preko svog polozaja u drustvu moze da se konacno sretne sa gospodinom Mladost. Razletela se Starost opet po kuci. Izabrala je musteriju i dala joj jos nekoliko meseci mladosti u kojima ce se Starost spremati za vazan susret. Sela je gospodja Starost za sto, uzela naliv pero i pocela da pise gospodinu Mladost. Obavestila ga je kako bi bilo pozeljno da se vide radi primopredaje jednog klijenta. Vesta je Starost. Nije dozvolila da se u pismu oseti njena strahovita zelja za susretom. Gospodin Mladost se sledeceg meseca pojavio. Starost je zanemela. Nije mogla da izgovori ni rec pa se poce izvinjavati. “oprostite, zbunili ste me! Spremam se za susret sa Vama, evo vec mesec, dva a sad ne znam gde mi je sta, sva sam pogubljena. Boze, senilna sam!”, rece Starost. “Postovana gospodjo, bez zurbe, sve cemo stici, citav zivot je pred nama.”, rece Mladost. Pokusavala je Starost da se urazumi, sredi, smiri. Uspela je nekako na kraju da se pribere ali je tada Mladost poleteo prema vratima, izvinjavajuci se sto odlazi tako brzo, pravdajuci se sastankom sa gospodinom Detinjstvom. Gopodja Starost sede na kauc. Dugo je gledala u pod. Letele su oko nje gospodja Pozar i gospodin Poplava, pokusavajuci da saznaju o cemu je rec. Gospodin Poplava donese casu vode Starosti a gospodja Pozar nalozi vatru u peci. Sedose pored Starosti a ona je samo cutala. “ Vidis, nas elementarne nepogode, losa raspolozenja pa eto i odredjena doba zivota niko ne voli!”, rece gospodin Poplava. “Sto se pre naviknes, lakse ti je!”, na to dodade gospodja Pozar. Gopodja Starost se povukla u jedan cosak kuce i dugo razmisljala. Prekide je gopodja Smrt. “Hajde Starosti, sta se vuces, ima da se radi. Potpisi ovde pa da nosim ovog debelog.”, bahato ponasajuci se, rece Smrt.

Jutros je tramvaj pregazio zenu, tu ispred. Ne, nije je udario nego pregazio. Bas! Razmazana zena pokusavala je da dozove pomoc ali su se samo pojavljivali mehurici, baloncici na asfalu medju sinama. Umesto “upomoc” samo Blup-blup! Devojcica sa psom, koja je tuda prosla, vukla je snazno povodac nedozvoljavajuci svom psu sa pedigreom da polize krv ko zna koga. Dala bi mu ona da se pozeza sa krvlju ali samo da je poznavala tu nesrecnicu. Ovako, nije zelela da se krv njenog voljenog ljubimca zamuti krvlju neznanca sa asfalta. Vikala je na psa, durila se a onda ga snazno privukla sebi i zapretila mu masuci kaziprstom. Pas nije hajao! Bilo mu je svejedno ciju krv ce posrkati ali se urazumio kada mu je devojcica obecala socni teleci mozak. Podigao je rep i stao uz njenu nogu. Devojcica ga je pomazila i krenuse u mesaru. Jednooki sajdzija, cija je radnji odmah do sina, izaso je ispred radnje i dugo nabijao duvan u lulu svojim dugackim noktom na malom prstu. Oblizao je svoje usne, stavio lulu medju njih i zapalio je. Pogledao je u ispeglanu zenu na sinama pa na svoj sat. Stari schaffhausen je opet kasnio. Treskao je njime, gledao ga, podizao i spustao poklopac. Setao je nervozno ispred radnje i ugazio u krv koja se slivala ka njegovoj radnji sa uzdignutog sinskog praga. Ne bi on ni primetio krv na svojim cipelama da se musterija, koja je usla u radnju i zatekla ga kako svoj stari sat cacka, nije pozalila na fleke na podu. “Molim Vas, ne zanima me sta radite u svojoj radnji, da li cerupate pilice, secirate golubove, izvodite rituale ali necu dozvoliti da se bahato ponasate prema satu koji sam ostavio kod Vas na popravci. Ipak je to sat koji je prosao dva Svetska rata na ruci moga oca. Otac ga redovno cisti i brine se o njemu. Nije moja stvar ali trebalo bi da dovedete radnju u red!”. Jednooki sajdjija se posramio. Poceo je da se izvinjava i poziva na bolest koja mu je oslepela jedno oko. “Izvinite, ne vidim dobro. Eto, imam samo jedno oko.”, rekao je,”a i tu ispred se desila neka nezgoda, ne znam o cemu se radi ali i komsije trgovci se zale na krv koja im ulazi u radnju i prlja pod.”, pokusavao je da se opravda pruzajuci musteriji popravljeni sat. Musterija je platila, zaleci se na cenu opravke i uzurbano napustila radnju. Sajdzija je doviknuo: “Pazite, molim Vas, da ne ugazite u krv. Ne skida se lako!” a onda je napunio kofu vodom, umocio u kofu metlu i poceo da cisti trotoar ispred radnje. Mehurci su bili sve manji i redji. Pucali bi sve tise. Komsijska macka je skocila sa simsa i odglizla nos koji je virio. Video se tada jedan veci mehur iznad pregazene zene. Macka se uplasila, ispustila nos i otrcala. Klinac koji je sedeo na stanicnoj klupi se smejao iz sveg glasa uplasenoj macki a kad je dosao do vazduha uzeo je nos i njime gadjao devojcicu koja je sa njim cekala tramvaj. Njih dvoje idu zajedno u skolu a on je mnogo zaljubljen u nju. Ona ga ne ferma jer joj se svidja Nebojsa iz III-2. Jasno mu to stavlja do znanja, svakom prilikom. “Nebojsa me nikada ne bi gadjao necijim nosom! A ti, kao dete si!”, urlala je devojcica. Klinac je otrcao uplakan dovikujuci da ni on ne gadja bilo koga necijim nosom. Devojcica je pogila nos sa trotoara i bacila ga na razmazanu zenu. “Sve treba da stoji na svom mestu i svako treba da ima svoj nos, cak i pregazena zena!”, rekla je sva odrasla i mirno sela na stanicnu klupu. Naisla su policijska kola. “Sta se ovde desilo?”, pitao je policajac, otvorivsi prozor kola. “Neku zenu je pregazio tremvaj, malo pre.”, rekla je devojcica. “pa, jel ziva?”. “Ne znam! Jedan nestasni decak me je gadjao njenim nosom ali sam ga ja vratila na mesto. Vidite, tu je, vidi se.”. “Da...tu je sve ali mi nemamo vremena sada za to. Neko je razbio prozor gospodji, ulicu nize. Moramo tamo!”. “Sta me briga! Idite gde zelite, nos je tu. Ceka Vas, nece on nikuda.”, nezainteresovano je rekla devojcica okrecuci glavu na drugu stranu. Policajci su ukljucili sirenu i krenuli ka razbijenom prozoru. Jedna beskucnica je tuda prosla i skinula cipele sa razmazane zene. Okrenla je cipele naopacke da iscuri krv a onda sela pored zene. Skinula je svoje cipele koje su bile prljave i ofucane pa obula skoro nove cipele razmazane zene. To je video pop koji je na stanici cekao svog brata iz Pozege. Javio mu je da je krenuo sa zeleznicke stanice ka njemu i zamolio ga da ga saceka jer nije bio siguran na kojoj stanici treba da sidje. “Ne kradi!”, vikao je. “Stici ce te Bozija kazne, pagani stvore!”. Ova beskucnica se nije obazirala na reci popove ali jednim okom ga je gledala i bila spremana da smugne ako ovaj krene ka njoj. Ovaj pop je puno voleo jabuke. Iz Pozege, njegovog rodnog mesta, brat mu je donosio torbu punu jabuka, svakog puta. Pop je sanjao jabuke, bio njima opsednut. Kada je video torbu razmazane zene iz koje su se rasule jabuke po asfaltu kada ju je tramvaj pregazio, poceo je nervozno da seta oko torbe. Borio se pop sa verom, nacelima koja ona nalaze a onda, dok niko nije gledao, cucnuo je i zgrabio jednu jabuku. Izabrao je najmanju! Sakrio se u obliznji ulaz, obrisao jabuku o mantiju i poceo halapljivo da zdere. Pojeo ju je celu! Na prvom zalogaju se namrstio, smetao mu je ukus krvlju natopljene jabuke ali se onda navikao. Devojka i mladic, koji su sa flasama piva u rukama prolazili tuda, zastadose kod razmzane zene. Mladic poli par kapi piva i rece: “Nek joj je vecna slava.”. “Jel bila dobra zena?”, obracao se ljudima na stanici. “Ne znamo! Jel to sad vazno ionako je mrtva, razmazana po asfaltu.”, konstatovala je devojka ne sacekavsi odgovor ikoga sa stanice. “Ko si uopste ti da sudis o ljudima i dogadjajima?!”, nervozno joj se unosio u lice mladic. “Jovane, obecao si da vise neces biti nasilan i glub prema meni a opet radis isto!”, kroz plac je govorila devojka. “Ti zasluzujes da te tuku, maltretiraju. U stvari, ti bi trebalo da budes na mestu ove razmazane zene!”, urlao je, “sad cemo da sacekamo sledeci tramvaj i da te gurnemo pod njega!”, vikao je, histericno smejuci se. Cula se skripa guma automobila i udarac. Automobil koji je tuda prolazio udario je mladica. Bacio ga nekoliko metara dalje. Vozac je ukljucio brisace i nastavio svojim putem. Devojka je zgrabila pivo koje je ispustio mladic od udarca i nastavila da hoda. Pop je iskoristio priliku i maznuo jos jednu jabuku. Opet najmanju. Macka je capila nos ali ovaj put ga je odnela na sims i njime se tamo sladila. Casovnicar je zatvorio svoju radnju, na vrata prikacio natpis “otisao sam na rucak” i na putu kuci je preskocio razmazanu zenu i udarenog mladica. Stigao je sledeci tramvaj i devojcica je usla u njega uzurbano, razmisljajuci kako da opravda kasnjenje u skolu uciteljici. Ubrzo su naisli cistaci ulica. Razmazanu zenu su ocistili smrkom a lopatama se pokupili udarenog mladica. “Vozi! Gotovo!”, doviknuo je jedan od cistaca soferu.

Vruc dan me je otapao i postepeno razmrdavao. Probudio sam se, protiv svoje volje, oko 7.. Majstori su kod komsije rovasili po zidu pokusavajuci da pravilno postave klimu. Posle nekoliko dana ih je ponovo zvao. Reklamacija! Busenje, zujanje i krcanje, koje me je podsetilo na moj stari sony vokmen u momentima punog sjaja buvljak-aklkalnih baterija , posolila je njegova zena, komsinica Mira, koja jednostavno ne ume da cuti. Ona prica... ae, present continues. Stalno pominje svoju pokojnu majku i citira Marksa. Stara, opasna skola. Cesto podseca svog muza kako nije uspeo da zadrzi mesto direktor Doma zdravlja neprezajuci da se kod muzevljevih prijatelja, i dalje aktivnih lekara koji mu dolaze u posetu na partiju saha i casicu sljive, raspituje o sadasnjem rukovodstvu Doma zdravlja i mogucnostima da se "to njihovo pitanje" opet pokrene. Inace, "to njihovo pitanje" je prostudirala ova pravnica u penziji i spremna je da zastupa svog muza u ostvarenju prava iz radnog odnosa. Da se ne lazemo, ona je pikirala stan koji je dobio sadasnji direktor. U duhu svoj idejnog lidera gospon Karla M., ona je kapirala ukidanje svojine kao skroz kul stvar. Boze, izjednacavanje je divna stvar, zar ne? Isto, kao i ukidanje klasnih razlika. Nije bas razumela sustinu i posledice svojih teznji. Nije kapirala da je i njen stan neciji u toj postavci ali je silno zelela 62 kvadrata na trecem spratu. Njen muz je bio jedan od onih kojima su "te godine" sele tesko i napeto. Jedan od onih kojima nije bilo vazno da li ce dobiti stan nego da li ce radeci po raznoraznim privatnim klinikama posle radnog vremena uspeti da posalje svoju decu u inostranstvo na visoku skolu. Svoj uspeh ceni uspehom svoje dece. Ona je potpuno neostvarena i zavidna zena. Budala kojoj je upravljanje kucnim budzetom opsesija, strast ali "...novac u rukama...". http://en.wikipedia.org/wiki/Ekatarina_Velika Danima je ceo komsiluk vecao koju klimu treba da kupe. Ona je letela od komsinice do komsinice sa prospektima i specifikacijama potencijalnih klima uredjaja. Kada je pozvonila kod nas, neko (zzzz, nisam!) joj je rekao da klima zdere struju, da su majstori neobuceni i bahati uglavnom, kako klima radi na istoj frekvenciji kao mikrotalasna pec i da je bilo slucajeva eksplozije klima uredjaja, u nas. Tada je u neverici gledala i rekla kako ce jos jednom preispitati nuznost uvodjenja te skalamerije i da ce ako se odluci da je ipak ugradi, sto je u tom trenutku bilo malo verovatno, pozvati OVLASCENI servis koji ce joj dati makar trogodisnju garanciju. "dobro jutro, komsinice! Ipak cete ugraditi klimu?", krenuo sam po novine i nisam mogao da odolim. "mladicu, "svaka roba ima svoju upotrebnu i prometnu vrednost", molim lepo. Evo ovi fini momci mi garantuju za ispravnost i strucnost prilikom montaze. Cak su mi pokazali odredjene sertifikate kojima to potvrdjuju.". "bravo, komsinice. Samo temeljno!". Polutrkom sam gazio do kiska. Nisam zeleo da propustim ni sekund busilice niti slovo citata. Izneo sam staru stolicu na rasklapanje, koju sam kao klinac vukljao po plazama Hrvatske obale, i seo na terasu. "kako ide cika Zuco?!", dobacio sam bivsem direktoru Doma zdravlja koji je u tisini posmatrao radove. "komsija, kad cete vise da nadjete neki posao? Da se, brate mili, zaposlite, privredjujete!", pitao je. "Brate minli, kad se vi da uselite u onaj stan od 62 kvadrata na trecem spratu?". "zajebant, a! bolje da te ova moja rospija ne cuje!". "Sta da ne cujem, reci Zuco, reci?!", vikala je rospija oz kuhinje. "kaze cika Zica da vam ne spominjem onaj stan od 62 kvadrata sto su vam ovi novi uzeli na pravdi boga.". Isla je prema terasi, dok sam ja proturene glave kroz razbijeno staklo terase namigivao cika Zuci. "Slusaj mali, drzava to ti je moc a moc to ti je negacija slobode covekove!", dok je to govorila izgedala je kao spomenik koji se pomera. Cak je na kraju recenice par sekundi nepomicno gledala u daljinu. Ja sam poceo da tapsem a ona da me psuje. "molim vas, komsinice, ovo staklo na terasi je granica diktature proleterijata. Odavde pocine privatna svojina. Moja, hehe!". Stvarno je popizdela! Inace je tako ovde. Nasi odnosi su po malo cudni od vajkada. Kosinica uvek voleli da zaviri u moj zivot kroz taj prozor. Pomirisi sta se kuva, pogleda na kom kanalu sam se zadrzao, prislusne s kim i koliko dugo pricam telefonom. Proslog 1. decembra, na dan mog rodjenja, sam joj isekao parce torte i odneo joj preko terase uz molbu da mi ne plasi goste svojom glavudzom i viklerima u kosi. Parce torte je slistila i punih usta saopstila da je kucni red istaknut u prizemlju kao i da mu je namena saznajno-upucujuca a ne ukrasna. To vece je neko od nas (zzzz nisam!) skinuo tablu kucnog reda, na poledjini napisao "ko vidi nindzino lice umrece u najgorim mukama" i opet je okacio samo naopacke. Nije ni ona bespomocna starica vec zlo koje hodi pa je jednom prilikom napujdala klince iz komsiluka da mi zvone ceo dan jer je znala da sam dosao kasno i da ce me to nervirati. Jednog od njih sam uhvatio na delu dok je pokusavao da stapicem olizanog sladoleda zaglavi zvonce. Kada sam mu pripretio ovaj mi ju je druknuo. Retorzivne mere su bile ostre! Otkucao sam resenje, sa skeniranim pecatom opstine, kojim joj se nalaze da u roku od 10 dana napusti stan, obrazlazuci resenje eksproprijacijom. Upala je u frku i sutradan otisla u opstinu. Tamo su joj rekali da nemaju pojma o cemu se radi a ona se tog dana vratila sa punom torbom medikamenata iz lokalne apoteke. Nikako nisam mogao da nadjem nekog sluzbenika u opstini kako bih joj produzio agoniju. Na zalost! Taj klima uredaj je od samog pocetka bio cudno posadjen na nosace. Ja sam ukazivao na to sa svoje terase ali nisu zeleli da slusaju kapitalisticku svinju. Posle nekoliko dana se spoljasnja jedinica srucila na terasu. Glavni osumnjiceni sam bio naravno ja! "(zzzz Nisam!)" bih upotrebio po treci put i to bi bilo krajnje sumnjivo a svi znamo da "vuk, vuk" ne prolazi tri puta. Komsija Zuca je totalno popizdeo! Mene je tuzio za stetu, komsinici Miri je ukinuo sva upravljacka prava nad kucnim budzetom a klimu je dao ciganima koji su prolazili i vikali "staro gvozdje! Kupujemo staro gvozdje, akululatori...". Rzmisljao sam da pozovem Beogradsku hroniku, pisem Zabavniku ili Timofejevu, ipak, sada pisem odgovor na tuzbu dok cika Zuca i staklorezac namestaju novo staklo koje deli dve terase.

Mina radi u kiosku, tu pored mene. Kroz ruke joj dnevno prodje hrpa novina, mnogo paklica cigareta, sitnisa i krupnisa. Radi tu dugo. Postala je tata-mata za ukrstene reci, anagrame i magistrira na vracanju kusura po boji novcanica i velicini gvozdenjaka, zanamarujuci potpuno nominalno izrazenu vrednost na metalu i papiru. Svakog jutra tu pazarim osnovne stvari za dan pred sobom. Cigarete, novine ... Kada me vidi, leva ruka joj sama krene ka gornjoj polici gde se nalazi Marlboro a desnom namontira novine na citac bar-kodova. Svakog jutra sa, osim “dobro jutro”, cujem bar dva puta “pip”. “160 dinara ti je ovo, komso. Jos nesto?”. “Ne! to je to. Hvala.”. Jutros je, neki dripac vracajuci se iz “stete”, bauljajuci porusio drzace novina. Nije hteo, ocigledno je bilo! Bio je nesvestan. Mina je psovala za njim. Za njim NE na njega! Malo je, moram reci, potkacila i mene pa sam je pogledao ispod oka a onda se nasmejala. “Izvini, ti si ok. Ovi skotovi, a ima ih na stotine, me nerviraju. Sta sad on... srusio je ovo i ode... smrad jedan pijani!”. “nije frka! Kafa?”, pitao sam je pokazujuci na kafic preko puta. “Sedi. Stizem za minut, samo da zakljucam. Naruci mi najvecu koju prave.”. Seo sam u taj kafic sa druge strane ulice i narucio dve giant kafe. “Evo me! Zakljucala sam. Ma, bas me briga ionako radim kao mazga za sitan kes! Neka mi samo neko nesto kaze!”, besnela je. “Video sam ti gazdu jutros. Pricali smo i on mi je napomenuo da ce doci kod mene tek posle podne. Rece da ide do opstine ili tako nesto. Mirna si bar sat, dva!”. “E, odlicno! Decko, daj dve kruske jos ovamo!”, doviknula je konobaru. “Mina, bese, tako se zoves? Znam to jer sam par puta cuo da te tako oslovljavaju.”. “Mina, da! Oh, pa mi se ni ne znamo prakticno. Ti, kako se zoves? Sigurno se ne zoves Komsija?!”, pitala me je sva ozbiljna. Bez osmeha, sminke i treme. Da, ne znamo se! Dodirivali smo se kratko vrhovima prstiju ruke kad bi mi vracala kusur, jedno drugome smejuckali, cak sam par puta pomislio “kako je dobra” a nismo se nikada upoznali. Ej, a vidjamo se svaki dan. Ne secam se da sam joj se predstavio na kraju. Nije insistirala na tome. Vrtela je kasicicu po rukama a kesica secera je od savijanja tamo-onamo pukla. Secer se rasuo po celom stolu. Nije joj smetalo. Ni meni. “nespretna sam, kazu!”. “I ja sam. kazem ti.”. Palila je cigaretu a ja sam odmah pogledao koje cigare pusi. Nije ponela novine pa ni sada ne znam koje cita. “zivis tu pored?”, pitala me je. “da, prvi ulaz!”. “Oduvek si tu?”. “Oduvek i zauvek verovatno!”. “ja sam zivela u Hrvatskoj. Ovde sam od ’92.”. “jebi ga! Zao mi je!”, mislim sta da covek kaze na to a da ona nije cula?! “Jes’ boli te dupe! To kazes onako... da meni bude bolje. Kao tebe interesuje prica o mom zivotu i sve to?”. “Pijemo kafu. O necemu moramo da pricamo! Mozemo i da cutimo sto se mene tice.”. “Tako je! Najbolje je da cutimo. U stvari, sta ti konkretno hoces od mene i sto si me zvao na kafu?”. “Hocu da mi gledas u solju. Znas to?”. “Znam! Citala sam u nekim novinama sistematiku rada. Probacu kad zavrsis kafu.” U medjuvremenu se ispred kioska napravio red ali njoj nije padalo na pamet da ustane. “vidi onog matorog u zelenom kaputu. Taj senilni starac uspe zabraviti da plati, da ponese novine sa pulta kuci, nekada ume da ostavi mleko i hleb ispred kioska ali nikada ne zaboravi da pita onim njegovim krepavim glasom “Devojcice, nasla li si momcica nekog? Ti znas da deda Vasa ima sobu viska. Samo reci. Ja cu opet naici sutra pa ti ako odlucis...”. A vidi onu utegnutu kravu. Radi tu pored u onom butiku. Stoji satima ispred ogledala, svaki dan. Zato i radi u butiku. To joj nije dosta pa svaki dan dodje ispred kioska, kao interesuje je kako sam, onda pocne da se trci, guzi, cese o musterije koje naidju. Sve kao slucajno. Nekada je neko primeti, dobra je riba, jebi ga. Par puta je davala broj telefona preda mnom nekim nafuranim tipovima a oni posle toga redovno zavuku svoju glavudzu kroz prozor kioska sa pobednickim osmehom i obrate mi se u stilu “nju cu jebati-hoces i tebe?”. Od kada su poceli da prave one upaljece sa sijalicama na dnu, uvek drzim jedan pri ruci pa kad se ova guzara ponudi, glavonja pomami a ja upaljac na gotovs i pravo u oci. Uvek, razume se, “Pardon, nevesta sam!”. Vidi kako je Vasa odmerava. Eno, nesto joj prica. Haha. Koliko je sati? Ohoho, sad ce i Vukica, vojnicka nevesta. Ona zena jedina postena. Dodje po najjeftinije kondome, pita jel su buseni, da li su friski a ne kao ovo dvoje! Perverznjak i sisa! Dobro zvuci, kao film, a?”. “Bolje, perverznjak i dve sise. Velike su. Jebo te, kao hologram. Prelivaju se.”. “Jeb’o bi je, a? Reci slobodno, svi bi!!”. “Bih, necu da te lazem!”. Poceli smo da se glasno smejemo, mlatarajuci rukama i lupajuci nogama po podu. “alo, luna park je ulicu nize. Ovo je fina kafana, molim vas.”, dobacio je gazda kafica. Silja. Znam ga od malena od kada me i gotivi. Razbio sam mu staklo na kaficu pre 20 godina, bas slucajno. Tada ga nisam znao i od straha sam pobegao. Vratio sam se kroz sat, dva, usao unutra i pitao “ko je gazda kafane?”. Silja je ustao, krenuo da mi zvekne pedagosku ali sam ga preduhitrio rekavsi “ja sam polupao ovo staklo pa sam dosao da pitam koliko kosta?!”. Ruka mu se zaustavila par centimetara od mog obraza, podigao ju je ka glavi i vec me je bolelo... To je isti onaj osecaj kao pre injekciju. Prvo ti kazu “opustite se” pa ti jebu kevu. Ovo sa kevom je izostalo taj put. ...pogladio me je po glavi i rekao “nema veze, mali. Idi to pocisti, ceka te. Drzi metlu.”. Brate, da se nisam vratio... Posle me je odveo na sladoled i prodavao mi neke tajne casti i postenja. Nisam ga slusao. Jeo sam sladoled Brke Shiptara i nadao se ceten alvi. Nije lose sto ga nisam slusao. Tada je bio u kocka-mafija fazonu i da ne bi sladoleda Brke Shiptara, ko zna... Inace, za Silju sam sudbinski vezan. Jedno vreme me je izbegavao i to mi je rekao. Ja sam ga razumeo. Ako nekome zveknes novog Pezo-a, donosis nesrecu na aparatima, ako se izletis pred njegovom zenom od sinocnoj duvki i alkoholisanju protiv cega je on sam “nacelno” taj ima dovoljno razloga da te... ae... obesi? Da, obesi, to je ok. “Nemamo zetone a i nema vise one secerne vune od ranije. Moracemo ovde da se smejemo! Ako ti to ne odgovara ti nam daj tvog novog BMW-a da se provozamo. Evo ja cu da vozim, devojka nema polozeno.”, pricao sam kroz smeh. “Sedite deco, samo sedite. Daj im nesto da popiju. Malom daj iz deblje case. Voli da ispusti! Nisam pri parama da obnavljam inventar.”, rekao je kao sto uvek govori. Grubim glasom, polako, skroz smekerski i jasno. Proslo je mozda... sat, sat i po. Mina je zgrabila cigarete i krenula ka vratima. “ej, cekaj! A okretanje solje? Ciri-bu-ciri-ba, ba!”. “okreni je. Idem do kioska da razbijem musterije pa se vracam!”. “Radis klinku mali, a?!”, Silja je podbadao. “Ma jok. Jutros je bila nesto nervozna, nesrecna pa rekoh da poricamo. Znas ti Siljo da se nas dvoje nismo znali uopste pre ove kafe. Tu kupujem pljuge i novine svaki dan i nismo se upoznali.”. “Ja je znam. Dosta dobro!”. Taj Silja, on ume da kaze... tako lako te navuce svojom uvertirom a samo “Delo” je u glavnom neka polu-prica koja je verovatno jednom osminom istinita. “Siljo, nemoj da keznjas, sta znas?! Dete pobeglo iz Hrvatske, naslo posao, snalazi se i jebi ga, sta god da je uradila nekako joj oprastam.”. “Mali, ne seri! Sta ti znas o ratu?! Si bio u ratu?”. Silja je, da ne zaboravim, jako ponosan na to sto je bio na ratistu za majku Srbiju ali ne i na to sto se odande vratio sa novim Pezom. Onim sto sam ja slupao. Kad sam zveknuo ta kola, on je rekao “kako doslao tako i otislo!” iako sam ja video metak negde u predelu stomaka. Ima neka fora, pricao mi je. Zvekne te negde pa ti patis i duze umires. Idiot! “Nisam bio. Kapiram da je zajebano tamo. Mislim padaju bombe, glave, pada kazaljka pokazivaca goriva na Pezou a ko za kurac nema goriva. Zajebano, nema sta!”, tek kad sam sve to rekao skontao sam da moze da popizdi i da je vreme da ne kenjam vise. “Mali, da jedes malo govna ti, znas? Ti da mi seres o ratu. Jebo te Pezo jel sam ga dao u staro gvozdje? Jel jesam?”. Poopizdeo je vec bio. “jesi Siljo, iskuliraj vidis da te gasiram!”, pokusao sam da ga smirim. “Ma, pusi ga, mali! Daj mu nesto da popije. Debele case za malog, rekao sam ti!”, obracao se konobaru. Mina je usla u pola naseg prepucavanja. Ja je nisam primetio jer je Silja pocrveneo a ume da bude zajeban. “Dobro momci, jel se peglamo ili gledamo u solju?”, pitala je osmehujuci se Silji. “Okrecite, boli me...! Ja imam porez, zajebancije, sto sranja a vas dvoje bodite zelje, jeb’te se, bole me.”. Mina je gledala u solju neko vreme i rekla mi da imam neke puteve, neku azdaju ili vec. Nisam je bas razumeo. Kratko je to trajalo. Naisla joj je musterija pa je morala da ode. “Fina devocica Siljo, a?!”. Nadao sam se da ce nastaviti pricu o njoj. Ne znam zasto me je to zanimalo. “Dva puta silovana, caleta roknula sa 16 jer joj je cimao kevu, pijana budala. Inace, fino dete. Imam ja neke drugare, zive u njenom kraju. Kazu, prva liga mala.” “gde su je silovali? U Hrvatskoj, za vreme rata?”. “Jok! Ovde! Neki klinci.”. “Seres!? Sta je bilo posle, kao jel...”. “Pa, abortirala, sta ce?!.” “A klinci? Sta je bilo sa njima?”. “jedan je overio, tako sam cuo. Ovog drugog vidjam na tv-u. Djuska neki sport!”. “Bili u zatvoru, sta?”. “Bili, provalili su ih. Par godina bili pa izasli. U stvari ovaj mali sportista, taj nije ni bio u askari. Cale mu neko mudo pa sredio.”. Nervirao me je mir kojim mi je sve to rekao a onda sam prvi put cuo tisinu sa Shiljom. “Sta ce, bori se”, rekao je tiho onda, a mene su bubne opne bolele na svako slovo njegovih reci. Opet smo zacutali. Culo se samo lupkanje soljica koje je konobar slagao posle pranja. “I kako ja sad ovo da operem?”, pricao je Shilja sam sa sobom svrljajuci po papirima na kojima je bio izvestaj njegovog knjigovodje. “Opraces nekako. Sve se opere!”. “Sve? Tesko! Neke fleke uvek ostanu, mali!”. Bio je u pravu. Mene su nekoliko puta prebili. Odecu sam oprao a masnice su se povukle posle nekoliko dana. Nekada nemam para. Pozajmim pa vratim. Posvadjam se sa nekim od mojih. Prodju dani pa se sve to smiri, resi, opere. Nekada mislim na ljude kojih nema vise. Ranije cesce i duze. Danas redje i krace. Masina za pranje glave i misli u njoj radi na protok vremena. Cesto, jedva cekam centrifugu. Jedino je vazno da se ne pretera sa kilazom misli u masini. Moze da eksplodira. Ova Mina nije eksplodirala, jos uvek! Gde su te specijalne jedinice da razminiraju?! Pribojavam se Velikog praska u komsiluku!

Probudio sam se kasno danas, obukao se i krenuo na rucak. Obukao sam nove pantalone koje mi je poslao Stefan. Svabija dizajn, brother. Slicne sam video u izlogu jedne radnje danas. Nisu mi se svidele na lutki. Imaju na dupetu neki znak, zig jebem li ga, za koji mi je Stef rekao da je strasno POP stvar trenutno. Poslao mi je te pantalone i majicu sa obelezjima Nemacke Kumunisicke Partije. Nemci obelezavaju godisnjicu osnivanja te partije danas pa tamo vlada kumunisticko-trgovacka euforija. Danasnji dan, koji gledam, jos uvek je miran i poprilicno pust, nedeljni iako je danas “Srpska NG”. Proslo nas je valjda. Secam se “onih godina” kada su se Kalashikovim klinci igrali tu po kraju. Pravi roditelji su svojoj deci, tih godina, davali bojevu municiju, prave metke samo za “nasu” NG dok su oni drugi roditelji svojoj razmazenoj deci pune okvire donosili svaki dan sa posla. Posle svih “tih godina”, sedim 2003. u kasarni u Vranju. Napolju magla i hladno kao na motoru bez kacige u januaru, a na televiziju prilog “Kalasnjikov u Srbiji”. Covek dosao u Srbiju. Nije to cudno, Kasandra je dosla u Srbiju posle peticije za njeno pustanje iz zatvora, Sloba se vratio, doduse, njega ne bi ni sahranili u nekoj drugoj zemlji, groblja kucnih ljubimaca su prepuna. Izvinjavam se zivotinjama, organizaciji ORKA (http://www.orca.org.yu/) i slicnim organizacijama na neumesnom poredjenju. Ima tu jos nekih koji ce se na zalost vratiti, nekih koji bi voleli da se vrate ali ne mogu, ima onih koji se nikada nece vratiti (blago njima). Dakle, Kalasnjikov posetio Srbiju i sa osmehom rasklapao, sklapao svoju pusku a u prilogu se jasno videlo kako ga neki nasi majori, potpukovnici, djenerali gledaju cudno dok im je objasnjavao posebnost puske koju je izumeo. Jedan matori, debeli major, u pozadini, drzi Kalas, zvekne ga o zemlju, ovaj se raspadne na delove, major se smeje, sklopi pusku, repetira je, stavi Kalas o rame i kaze (to se culo u programu) “al smo im ovim jebali mater. Svaka ti cast Kalasnjikove”. Dok se okrenes dan se zatamni. Noc ga gricka vec od 4! dobar je bio rucak. Pili smo Dunjevacu. Pazi, Srpsku Dunjevacu. Ipak je “nasa” NG danas. Ma, cija god da je samo da je Dunjevace i smeha. Sprdnje radi, prekrstili smo se pred rucak i tri puta pred Dunjevacu. Ova nas je kasnije, moram reci, raskrstila sa zivotom. Dok smo se tako pijani, punih usta psovki i Srpskog ponosa, vracali polupraznim ulicama kuci, dok Kolja ponosan na svoj nadimak prica o majci Rusiji a ja kako je Kosovo deo Srbije, prisao nam je tip razvaljen od necega i trazio cigaru. “je si ti prijatelju bio u vojsci?”. Pitam ga dok Dunja izbija iz mene. “Je je jesam, sto da ni ni nisam?!”, odgovara ovaj. “Bravo, sad mozes da se zenis!”, dobaci Kolja. “M m mogu, sto ne ne ne mogu?! Zdrav sam, prav, malo se drogiram ali ce p p proci.”. Kolja izvadi buksnu iz dzepa, zapali je, nasmeje se i kaze “majstore, nije to glava pa da prodje bol!”. Ovaj ga gleda pa sve pruza ruku ka buksni. “’de ces? Pa sad ako ti popusis ovu spravu kako nas da prodje?”. “ajmo batice, da nas prodje!”, kazem mu vadeci cuturicu koju sam dobio za rodjendan. Napunio sam je ostrom Sljivom. Onako razvaljeno smo izgledali, verujem, tipicno Srpskonovogodisnji. Otetursamo se nekako. Pred vratima me je cekala gospodja Klaric. “Komsija, trebalo bi da se pozabavite svojim zivotom. Vec mesecima vas vidjam u poprilicno ocajnom stanju!”. “Gospodjo Klaric, to je zbog zime. Proci ce, zar ne?!” “Hoce, proci ce.” Gospodja Klaric je potomak nekog zajebanog djenerala i zrtva nacionalizacije. Zanimljiva zena, punih albuma proslih vremena. Na zidovima njenog stana su povesani skoro svi djenerali i vojskovodje, ujedno prijatelji njenog pokojnog pradede. U bifeu rakija Zlatiborka a na stolu slatko od sljiva. Kod nje se uvek dobro najedem i napijem. Ponekada je suvise matora i prica sentimentalna sranja ali me je od uvek volela. Stvarno ne znam zasto! Prosao sam pored nje, oslanjajuci se o zid, pozeleo joj srecnu “nasu“ NG i obecao joj posetu i razgledanje albuma krajem nedelje. Poradovao sam se krevetu ali me je Kolja pozvao da sidjem da popricamo. Rastali smo se par minuta pre toga i znao sam da me zove na pivo. “Jel mi idemo negde veceras?”, pitao me je njisuci se. “Pa, Srpska je nova godina, gde da idem? Ajmo kod mene, zvacemo neke zene. Picemo i sprdacemo se!”. “I tako da mi prodje docek nove godine?!”, rasirio je kapke toliko da sam ocekivao da ce mu oci ispasti svakog trena. “Proci ce, brate. Proci se cela godina i ti i ja cemo opet da sedimo ovde. Otvaracemo peto pivo i ono ce da prodje, pa cemo otvarati sesto, sedmo...!” “majku mu, sve prolazi, izgleda?!”, rekao je podignute glave, prateci let smrznute ptice. “Jeste, sve prolazi samo ona mala Jelena nikako da prodje.”. Jelena je klinka iz komsiluka koja voli da nosi kese sa natpisima velikih, glamy firmi cak i kada ide po hleb. Uvek je bila sa nekim momcima u beloj garderobi a sa nama je pila par puta pivo tu ispred. Smejala bi se, bilo bi joj je lepo ali bi onda zapistao njen moderni telefon a posle par minuta bi se pojavio crni auto i covek u belom. Slabi smo, obojica, na nju. Ona nije izgleda na nas. Mada bi nam bilo podjednako drago da je proseta bilo ko od nas dvojice. Cak smo spremni da obucemo belo. “proci ce i ona jednom. Samo moramo da se strpimo, da cekamo ovde.”, rekao sam mu otvarajuci pivo upaljacem. Prolazi i ovaj dan. Noc ga umace u beli mesec koji ce veceras biti rupicast od puske gospon Kalasnjikova. Mi cemo sutra imati glavobolju i mamurluk koji ce proci. Verujemo da ce se isto desiti i sa nasim tiketima u kladionici, bolom u kolenu i ledjima. Ma, proci ce, mora da prodje... Sve prolazi.

Poslednja cetiri evra! Vec 10 ruku, zaredom, gubim. Jurim crveno padne crno, ganjam uporno par padne nepar, ulazem na gornji deo a padne donji. Ea, znam na pamet svaku boju, svaki zvuk kugle, uhvatio sam sistem ceo, drzim ga u dzepu, ha! U poredjenju sa onim starim poker masinama koje su matorci lupali tu po kraju ovo je sofisticirana stvar. Gospodski posao. Dodjes, pozelis dobar dan devojcici na salteru, zamenis kes, na vratima ti pridrze kaput, kupis dobru cigaretu a uz casu, dve ostrog pica razmenis poglede postovanja sa ekipom oko stola, pogledas ih dobro. Promotris krisom, bez reci, kako kome ide, koliko ima pred sobom, dokle ce ici. Novac, ubaci negde novac u predhodu recenicu. Kes, djenge, lovu, pare burazeru, pare i sve ti je jasno. Nerviraju me ovi klinci sto su podivljali. Cale im daje kes za Reabok i Nike a oni ovde sve to izgube. Zajme, kradu, vacare na sitno. Poludeli su. Ja nisam bio takav! Dolazim ovde vec 15 godina. Doduse, imao sam srece, drugim drumom sam gazio! Stari Malisa me je naucio svemu. Prvo sam, godinu dana, cistio svinjac koji ostane u kancelariji za njim i njegovim pajtasima sa Karaburme pa postepeno ulazio u tajne slusajuci. Malisa je umro od srcke. Kazu da je kockarnica bila u velikom dugu a da on nije mogao da skupi dovoljno da bi pokrio ceo dug. Jedan dan je pokleknuo pred salterom u Posti dok je cekao red da podigne svoju penziju iz Shvice. Mislim da lazu! Malisa je bio mozda kriminalac i to... ali Malisa je bio “kriminalac pod konac”. Radio je veliki kes i nikada nije pao. Covek nije proveo dana na daskama. Ovi njegovi... Svi su popadali nekoliko dana posle Malisine poslednje penzije. Dziberi, neumereni dripci, tu iz kraja. Niko od njih nece izaci jos najmanje 5 ‘dina a kada izadju opet ce pasti na nekom sitnom sranju. Cavka, jedan od njih, je prvi put pao srednjoskolski. Hocu reci, upao je na gajbu kod drugarice iz srednje skole. Ona je zivela sa babom. Cavka i “ekipa” su nafurali zenske carape premazane likrom na glave, by the way PROVIDNE, zavezali babu i tu ribu, cimali ih, pretili pistoljima i digli mozda 1000 demica (http://en.wikipedia.org/wiki/German_mark). Ulicu, dve od “bakine kuce” su se slupali. Upali su u kanal kolima. Kecom! (http://en.wikipedia.org/wiki/Zastava_101) Malisa je potezao posle neke veze da povuce klince iz kraja sa dasaka. Uspeo je da sredi da izadju posle 3 godine. Klinci su odrasli. Padaju i dalje ali sada nema Malise da ih izvlaci. Matori mi je verovao! Nosio sam pare sa kraja na kraj grada. Ne samo pare, svasta sam nosio. Bilo je ludo vreme. Keva je kao profanka radila za 3 a matori kao sluzbenik za 5 dojce maraka. N agjbi 8 kerMa. Raskos pravi! Ja sam imao za svog baticu i sebe. Kupovao sam mu blok br. 5 svake nedelje. Mnogo je voleo da crta. Upisao je posle akademiju. Tamo se nije proslavio ocenama ali sada radi za veliki kes preko. I dalje “crta”! Imam ova 4 evra ispred sebe i nemam pojma sta da radim sa njima! Stavicu na... gde da stavim, ne ide me, danas?! Ma, ne ide me vec mesec dana! Trosim ono sto mi je ostalo od onog dripca Jankovica. “Los kockar sa puno para”. Ova kategorija se smatra inside informacijom u kocki. Nesto kao transfer “know-how” tehnologije. Ima vrednost dok je drugi ne znaju! Tog neznalicu sam odradio za sat, dva. Nije imao sanse. Sve sam radio po sablonu. Postoje te neke osnove ove “nauke”! Ides duplo ako promasis da bi vratio i slicno. On i ja smo sedeli za stolom. Ja sam mu povladjivao prvih par krugova. Lozi ga, tapsao po ledjima za svaki dobitak, i najmanji. On se razvijao, rastao. A onda sam pubertetliju osisao na celavo, poslao ga da mi pazari ciglu i vrati kusur. Kusur nije imao tada. Jurim ga neko vreme. Ma, uzecu mu ona kola. Vozi nesto veliko i crno. Mislim da je BMW?! “Gospodine T., ulazete ili preskacete?”, pitala me je Jovana. Mala iz kraja. Namestio sam je tu da radi. Bolje to nego da se vuce sa ovom bagrom iz ulaza do mog. Valjaju gudru, klinci su i pasce. Ona ne valja, pusi mozda dzeju i to je to. Cale joj je bivse vojno lice koga su razalovali jer je odbio da ide u Bosnu. Pametan covek! Koji ce moj tamo. Penzija mu je mala i Jovana mora negde da radi dok ne zavrsi tu svoju skolu ili ce poceti da valja sa ovim dripcima. On kockarnicu shvata kao steciste bluda. Morao sam da mu objasnjavam kako ce neko uvek voditi racuna o njoj i da cu bilo kome ko je pipne glavu odvrnuti. Ovi klinci iz obezbedjenja je cuvaju. Dajem im neki sitan kes, da je pripaze, svakog meseca. “Preskacem duso, uzivam u sitnisu!”, nasmejao sam se Jovani a ona mi je otpozdravila salutirajuci. To uvek radimo! Na ulici, za stolom, u ulazu, na stepenicama. Dobro, ne kada je njen matori tu. Mislim da bi on popizdeo malo. “Lepa je noc! Mozda bi mogli da se prosetate malo, gospodine T.?!”, predlozila je. “Mala, ne seri nego vrti to za sta te placaju. Ja placam svog finansijskog savetnika. Ti kada zavrsis svoj fakultet onda pricamo, u redu?”, odbrusio sam joj namrgodjen. “Razumem, gospodine T.!”, opet je salutirala. Znala je da to sto pricam ne mislim nego pred ovom bagrom oko stola moras tako ili postovanje koje uzivas lapi. “Mala, ne zajebavaj! Vrti, to najbolje znas!”, dobacio je Kosta Buljas. Jedan od “hrabrih u gomili”. Skocio sam na njega, udario ga po sred face. On se otkotrljao nekoliko metara od stola i tamo ostao. “Nemoj tako Kosta! Nije lepo, to je devojcica jos, dama. Nemoj tako ili ces napolje.”, rekao sam namestajuci kragnu na kosulji. “gospodine T.”, problemi?”, pitao me klinac iz obezbedjenja koji se tu stvorio za cas. “Momce, radim tvoj posao. Nema sad problema. Jel tako Buljas?!”, viknuo sam, gledajuci u Kostu. “Nema gospodine T.! Nema. Idem samo da se umijem. Stolice su nestabilne, momce, popravite to. Gde je onaj mali sto cacka oko tehnike. Zovi ga, on ima alat. Neka sredi malo ovo!”. Jebena 4 evra i dalje motam po rukama. “Gospodine T., u 2 zavrsavam? Jeste li gladni?”, pitala me je skoro krisom. “Jesam! Cekam te ispred. Moram da telefoniram.”, potvrdio sam joj oblaceci sako. Isped sam zapalio cigaru i pozvao Jankovica. Dripca koji mi duguje “kusur”. “Gospodine T. upravo saljem malog da Vam donese ostatak novca.”, zvucao je uplaseno. Klinac je stigao brzo i izvinio se sto “kusur” kasni. Fin neki. Retki su takvi danas, sa manirima. Pebrojao sam pare, dao mu 50-ku, tako to ide. I ja sam tako zaradjivao na pocetku. Klinac skinu svoj kacket, zahvali se i ode. “Gospodine T., imate li upaljac?”, prisao mi je jedan od klinaca koji lupaju po aparatima ceo dan. “Imam. A jel imas ti mozga? Lupas po tim aparatima ceo dan. Trosis pare!”, pitao sam ga. “Nema, popiljen mi je mozak skroz! Ne znam sta da radim. Kako da se skinem sa ovog sranja.”. bio je to prvi iskren odgovor od kada sam za stolom. “Evo sada idi i nemoj da te vidim ovde vise. Kizo, ako ovaj mali opet dodje nalupajte ga svi iz obezbedjenja. Jasno!?”, dobacio sam klincu iz obezbedjenja. “eto resili smo tvoj problem. Ajde sad pali!”, promrmljao sam paleci drugu cigaretu. “Tek tako?! E da to tako moze?!”, smejao se, misleci da se zezam. “Hoce da ti izlomim ruke pa da lupas nosom po aparatima? Ajde mars!”, pokazivao sam mu rukom put gornjeg dela grada. Okrenuo se i brzo zamakao za ugao one nove zgrade na cosku. Pubertetlija jebeni. Nikome ne dugujem pare pa mogu ovako da se ponasam. Nikada ne dugujem! To me je naucio Malisa. “Nikada ne smes da dugujes T., tako uzivas postovanje ove bagre i spavas mirno! Vidi mene.”. E moj matori, falis mi ponekada. Da se izjasnis o smislu svega oko nas a onda da se poseres na sve to sto si rekao. “T. , idemo?”. “Brza si Jovana! Idemo, kapetane.”, uhavila me je pod ruku i sitnim koracima smo krenuli na klopu. Usput sam, u tisini noci, slusao precizan i odmeren udarac po plocniku njenih stikli. Hoda savrseno. Ima dugacke, mrsave noge. Suknje joj divno stoje. I crveni mantilic koji smo zajedno birali pre neki dan. Pametna i lepa devojka. Izuzetna! Zato je i cuvam. Pokusavao sam da joj sredim papire za Shvicu preko Mise Ciriha. Bilo je sve skoro sredjeno ali joj umre keva. Cale ostao sam i onda se predomislila. Jedne nove godine smo pripiti zaspali u mojim kolima. Probudili se zagrljeni, cvrsto priljubljeni jedno uz drugo. Od tada se, cini mi se, jako volimo. Njen cale me je par puta pitao sta planiram sa svojim zivotom. Mislim da je imao neke planove za Jovanicu. Rekao sam mu: “Da kradem, varam, kockam se do poslednje banke!”. “Onda ti ne dam Jovanu!”. “Uzecu ti je sam jednog dana. Samo da poraste!”. Posle smo se napili matori i ja. Smejali se. On me je par puta nazvao zetom ja njega pravim kumunistom. Svidele su nam se te uloge. Nema sta! Samo, on je svoju vec igrao ja svoju... nisam! Jeli smo to vece, Jovana i ja, najmasniji burek u gradu i pili pivo. Gadjali se limenkama i grlili se. SVE to za ona preostala 4 evra. Isped Botanicke sam joj pruzi dve karte. Jednu na njeno, drugu na moje ime. “Subota, Rim? Znas jezik, ja cu ga nauciti. Tamo se isto kocka! To ne moram da ucim.”. “U subotu?! Jebi ga, ne mogu. Imam zakazanu biopsiju!”, rekla je smejuci se histericno. Plakali smo celu noc. Kada sam odlazio kuci rekla je :”hej, pregled je u 9 avionski let tek u 17 mozemo da stignemo?!”. “Mozemo, spremi stvari ali nemoj nista da govoris matorom Generalu. Pisacemo mu odande.!”. U subotu je vozim na Onkoloski. Pricao sam sa nekim doktorima koji su sedeli za mojim stolovima. Obecali su pomoc i protekciju. Verujum doktorima, sta drugo?! Ne verujem u Boga – kockar sam, zaboga!

Danijela Davidovic... … riba sa kojom sam isao u srednju. Prva klupa, stvarno bas ta , secam se kao da je gledam sada, s desna, odmah pored vrata. Na sredini vrata, sperploca koja prekriva ogromnu rupu. Rupu je napravio neko iz druge smene ili vec neko. Druga smena je, secam se, bio cest izgovor koji smo koristili kada nesto nije u redu u ucionici. Prvo je tu foru prosuo Misa, radi sada kao programmer u nekoj holandskoj firmi, a onda su svi copy-paste sistemom govorili isto. Da, u poprilicno dosadan I glupav razred sam isao. Nije ni bilo tesko biti jedan od boljih ucenika pored toliko zaostalih u njemu. Danijela je bila jedan od primernijih ucenika. U stvari, bila je strebercina, jedan od onih strebera sto ih u filmovima maltretiraju ako su muskarci a izbegavaju ako su devojcice. Meni je bila uvek podobna jer sam prepisivao od nje, u pocetku, a onda je pocela sama da radi u dva primerka. Nikada joj nije bilo tesko da to uradi za mene. Primeraka je vremenom bilo sve vise. Neki su se bunili sto im nije uradila, ja nikada jer je meni uvek bilo sve pod konac uradjeno. Mislim da sam joj par puta kupio cokoladu. Cist racun-duga ljubav. Nikada nisam sumnjao u njenu spremnost da mi izadje u susret a ona nikada u moju spremnost da opet nesto trazim od nje. Izrabljivao sam je mesecima. Valjda joj je bilo ok da je neko primecuje I da sa nekim prica u skoli. U sustini je bila luckasta devojka, ne suvise inteligentna ali blesava. Nisam bas ulazio u duboku komunikaciju sa njom. Kad bolje razmislim, nismo bas puno komunicirali.. Nije da nisam pokusao ili da me je smarala puno nego smo bili dva sveta koja su se sustretala na odmorima ili pred prozorom trafike u skolskom dvoristu gde su se prodavale neke slane kifle koje sam jeo kad nisam imao para za bolje. Uglavnom retko. Moji su imali dosta para tada pa je sin jedinac podmazivao zube kvalitetnijom hranom. Debilno vreme. Jeo sam neku opasno dobru picu dok je plata bila 3 marke. I pravo da kazem, bolelo me je uvo za drustvenu nepravdu ili pravdu. Revolucija je bila super ali za bezanje iz skole. Kasnije su moji ostali bez para pa sam se zainteresovao za revoluciju. U stvari, burazer mi je pricao uvek o demonstracijama I vukao me po gradu pa sam sa njegovom ekipom postao matori-mali. Danijelu nije nikada interesovalo nista dalje od ulaznih vrata skole. Nije imala decka koliko se secam IKADA, nije izlazila, nije nosila nadrkane stvari, bila je skromno dete tada. Skromnost je bila njena ozbiljna mana koju sam vesto koristio sve dok me nije jedan dan posle skole pozvala na kucni telefon, rekla da me voli i da je strasno zaljubljena u mene. Ja stojim pred kevom I caletom, tada su pricali, nesnadjen. Kazem joj da nije ni vreme ni mesto da o tome pricamo I da cemo pricati sutra u skoli. Cuo sam tu frazu u filmovima nekada. Nisam pricao sa njom nikada! Izbegavao sam je do kraja skole. Gorecu u paklu. Pa sta, ti kako neces. Vidimo se u paklu, prix. Danijelu sam sreo posle 3 godina na autobuskoj stanici preko puta moje kuce. Nedaleko odande gde sam poslednji put pricao sa njom. Doduse, telefonom. Cudno, bio sam srecan sto je vidim. Nije mi bilo neprijano. Njoj, jeste. Prosli smo kroz onih 20 minuta nervoznog razgovora brzo. Secam se tog dana. Ona je bila obucena isto kao I svakog ponedeljka u cetvrtoj godini. Neka rolka, bez rekao bih. Slab sam sa bojama. Bezbroj linija duga raspolozenja oko te rolke. Neke bez veze farmerke. Sto kaze moj matori, vi mladi volite taj dzins i ta sranja, a u njemu je hladno zimi. Obuci nesto drugo, zajebano je kad ostaris. To stalno ponavlja. Ja I dalje nosim “dzins”. Obula je opet one njene odvratne cipelo-patiko-nanule zute boje. Valjda zute. Slab sam sa tim bojama, rekoh vec. E, tu jedino pogled moze da zastane na njenoj garderobi jer je pertle vezivala jako cudno. Nemoguca misija za nju je bilo jedna preko druge pa zavezi pa masna. Nije bila jedna od inteligentijih na svetu, vidis. Ako riba smrdi od repa, ne znam odakle mi to, onda je Danijela ribetina. Na glavi je uvek imala neku cudu kapu, zanra hvala ti bako. Bolje to nego da gledas njenu kosu. Boje N.N., frizure oblika krosnje nekog propalog, sto puta zapisanog drveta. Te njene kape… Paaaaa takve nigde nisam video sem na njenoj prokljucaloj glavi. Bas nije umela da se obuce. Ja sam nosio, stvarno se secam, neke bele siroke pantalone sa dzepovima sa strane koje mi je burazer nabavio od nekog lika sa Novog Beograda koji je isao u Kinu s vremena na vreme, bar je tako pricao. Kao, posojala je tada avio-linija from Beograd to neki Pirinac-town. Posle je Sloba ili Mihalj iz Uprave Carina, ukinuo taj let pa su pirinac posejali po 45. I 70. bloku. Mujo-stena-ide-dodje-ako nece…, kako vec ide, znas na sta mislim. Pantalone su se ofucale vremenom pa su konci visili na sve strane a posledice dorucka su bile vidne na njima. Mrzelo me je da se presvlacim. Gore duks sa kapuljacom. Krenuo sam na radio I kasnio sam, kao sto kasnim i sad. U onih 20 minuta napete price je uspela da mi postavi pregrst debinih pitanja. Od prvog sam vec bio jednom nogom u grobu. - Od kada si ti u tom, pazi sad, “rep” fazonu?!?! To su culi ljudi koji su cekali autobus na stanici I veruj mi svi su pogledali u moje pantalone. Svi su videli fleku od jajeta, rupu od cigare na dnu leve nogavice a neke domacice na stanici su pogledom uspele da mi zamere na rasivenim rubovim. O, kako me je bilo sramota. Ponizavanju, inace, sa ovom zenom nije bilo kraja. Toliko je naivna, lepa rec, da moze da te posere i zacrveni kad god otvori usta. Ok, nervozne minute su se pretvarale u moju histeriju. Odjebi bre dosadna zeno, koji sam te uopste djavo I startovao. Mogao sam da udjem u bilo koji bus I odem u Kuala Lumpur. Bolje Cunami nego ti, prokleta zeno. Nailazi bus. Ulazimo. Pristojnos mi je nalagala da sedimo jedno pored drugog. Ipak smo drugari iz srednje. Sto je kucno vaspitanje sranje!!! Mogli smo da cutimo ili da pricamo o guzvi, vremenu, suncokretima, pasivnim pusacima, elementarnim nepogodama. Ups, jedna je bila na sedistu do mene. Ne, ona je odlucila da mi se pohvali pred punim autobusom kako sad ima dva decka ali da onaj prvi ne zna za onog drugog. Opa! Vidi ti Danijelu. Streber koji kada pojede tanjir pasulja postaje opasna macka koja se igra sa srcima momaka. Priznajem, zainteresovala me je njena prica iako na pocetku nije obecavala. Gistro! Mislim, ja sam je samo pitao kako je I sta se desava u njenom zivotu ali nisam bio raspolozen da slusam pricu o teskobama njenog fakultetskog, streberskog I veruj mi dosadnog zivota. Jebalo me kucno vaspitanje, opet! Znas sta?! Iznervirala me je ta njena neocekivana prica. Bio sam ubedjen da sere I da mi nabija na nos kako sam odbio jednu super-truper zanimljivu, prevejanu tzitzu. Ma, daaj, umri skote. Naravno, Danijela ne bi bila rundavi skot ako mi ne bi pokazala slike njenih “kao jebaca”. - E ovo je decko s kojim sam u vezi a ovo je slatkis s kojim ga varam. - E ovo ti je brat a ovo ti je kum, da se razumemo. Ovo poslednje sam pomisli, nisam rekao. Kako ono bese? A da, kucno vaspitanje. Kucno sranje. - Hej, pa ja znam ovog lika! Deki bese? Lupio sam, zabave radi. Nastavak bi moj drugar Rade opisao jednom recju, HAVARIJA. Danijela se preznojava I crveni. Stalno je crvenela u licu I nabacivala totalno debilan osmeh kad bi zabagovala u skoli dok odgovara. Svi bi joj se smejali ali I cudili kako nije uspela da zapamti 20. red na 65. stranici. Imao sam utisak da asociranje bas na taj nacin kod nje shljaka. Samo sto sad nije imala knjigu u torbi da je na brzinu prelista. - od kud ti njega poznajes, u picku materinu? Da, opsovala je. Prvi put od kada hodi zemljom u odvratnim zutim cipelama. - Znam ga. Sa Zarkova je, jel? - Sa Ceraka. Od kud ga znas? Mojoj sreci kraja nije bilo. Aj sto sam ubo, nego me ide I dalje. Javlja mi se da si debil. Od kud znas?! To bi sto posto rekla! Vozao sam je do Zemuna sa znam ga I reci cu mu da ga varas pricom. Totalno je popizdela. Zajapurena je pred Zemun pustila I prvu suzu. - Propala sam, nemoj da mu kazes! - Jok, necu. Pa to mi je ortak, kako da mu ne kazem. To sto radis nije ok. Bilo mi je zao, malo. Pasulj-streber je prso. Kontao sam da joj kazem, lozim te, iskuliraj pod hitno. Nisam stigao jer je pocela da histerise po autobusu a ljudi su OPET gledali u mene I moje pantalone. Ljudi, ona place I crvena je u licu to je smesno a moje pantalone su prljave pa sta! U nju gledajte, ne u mene! Njena stanica. Pssss. Otvaraju se vrata, ona ovde odlazi, konacno. Sad cu da pokrijem rukom fleku od jajeta a rupu.. ma jebes rupu! - nemoj da mu kazes - ma, ne poznajem coveka, sta se lozis. Lozim te od prvog psssss. Mislim da je bila spremna da me ubije. Krenula je da me klepi po njonji. Jako neprijatna situacija. Srecom, morala je da izadje. Danijelu posle toga nisam dugo, bas dugo video. Cuo sam u medjuvremenu svasta o njoj. Prica se da je skroz poblesavila po nekima, po meni prozivela, otvorila oci. Uvek sam price o njoj dozivljavao sa nekom cudnom simpatijom iako mi je u sustini bilo svejedno. Sreo sam je jednom ispred neke prodavnice elektro opreme, kupovao sam grejalicu, sa njenom mamom. Uvek je svuda isla sa mamom. Javio sam joj je sa osmehom, ona meni takodje. Nije mi uzela za zlo ono przenje u busu. Cak mi se javila I njena mama. Ne idem na rodjendane svoje sestre. Dosadni su koliko I njene drugarice. Trudim se da na taj dan odsetam do njene kuce, pozelim joj brdo nekih gluposti, njoj to mnogo znaci. Meni je to 10 minuta. Nikada ne ostajem duze od 10 minuta. Casu okrenem za cas, prozborim sa njom o tome kako je matora, starija je 4 godine od mene. Poljubim je, I to joj mnogo znaci. Izvucem joj usi, to meni mnogo znaci I odsetam. Ove godine sam cak popusio cigaretu i izvrnuo dva Pelinkovca. Svi su me gledali. Tridesetdeseti rodjendan moje sestre, prosle godine, je bio najzanimljiviji ever. Dosetavam oko 9. Njene 2 drugarice su skinule bruseve, okacile ih o luster, namazale su se nekim uljem, obule su visoke, jako visoke stikle i mrtve su pijane I nadrogirane. Dva ortaka sun a kolenima ali im oven e dozvoljavaju da ih dotaknu. Burazer radi kao izbacivac. A on je velik, bas velik. Znaci, nema pipanja. Moja sestra je na koksu, Brankica, njena kuma, je pojela neke slicice I tripuje da je pilot aviona MIG-29, simulirajuci obrt Kobra. Sve to lezeci na podu. Inace radi kao professor u nekoj osnovnoj skoli. Predaje geografiju ili jebem li ga. Psiho ako mene pitas. Neki lik pokusava da mi uvalja eksere koji su ocigledno stari par meseci. Odbijam ga. Otpanjili su neku modernu muziku I vriste. Svi su mrtvi. Zurka je do jaja. Pokusavam da nadjem najveci font na kompu kojim bih napisao rec GISTRO. Ok, ovako cemo. GISTRO, GISTRO, GISTRO, GISTRO, GISTRO, GISTRO! Izmislio sam sve, osim sto I dalje mislim da je Brankica, kuma, psiho. Prizor koji cu opisati nije namenjen deci ispod 14 godina. Ili kako Jelena rece jos 14 minuta do reklama kad se pojavio znak u cosku ekrana koji upozorava na neprikladnost onogo sto se emituje. Jelena je zaista sjajna. U svakom slucaju, deco odjebite ako hocete zdravo detinjstvo. Dosetao sam(premotavanje brzo I scena od pocetka) oko 9. Tamo grupa penzionera sa casama do vrha napunjenim zutim I crnim sokovima. Svi nesto seru o tome kako su pozavrsavali fakultete kao sjajni studenti a nema posla. Uglavnom nemaju veze. Mislim, nemaju sexualne odnose. Vecina njih je frustrirana. Pazi sad, s leva na desno. Jelena Cuk, debeli idiot, isla sa Natasom u srednju, valjda I u osnovnu. Uz to I komsije. Bliske su kao Moskva I Washington a ceo zivot su provele jedna pored druge. Njna prica je debilna I ne bih te zamarao. Na brzinu. Radi u nekom fansy butiku, tamo pije kafu po ceo dan I sere po lokalnim likovima. Nikada nije imala decka. Slusa Marka Bulata I top provod joj je bila Nova Godina u Jezeru na Adi kad je doticni shaban svirao. Potrosila je puno para i ne zali. Moram ovde smajli, nasmejao sam sam sebe  Pored nje njena setra Snezana Cuk. Sto kaze Rambo, sve isto, sve isto… Samo sto je mladja o dopadljivo-svinjaste sestre godinu dana. Sve isto, sve isto, sve isto… Dalje… Neki lik, stalno ga vidjam tu, mislim da se Natasa lozila na njega. Lep momak, mislim I najzanimljiviji u sobi. Stvarno to mislim. Moj batica I njegova zena, oni su ok pa I isto zapale jako brzo sa rodjosa. Ove ostale, umazane sminkom, ne poznajem, niti zelim da ih upoznam. Skroz na kraju moj kum Goran I uuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu DANIJELA. Neverovatno gorak shlag I trula jagoda. Ne jedem ih od tada. - od kud ti ovde, pitam zajapurenu?! - Pa, eto. Sta eto, mislim se u sebi, koji ces ti kurac ovde. Jel moras da mi sjebes vec sjebanih 10 minuta zivota. Usrani rodjendan! Koji kurac dolazim uopste?! A ja opet u “rep fazonu”. E, sad nemaju fleku, rupa je i dalje tu. - pa Goran I ja smo zajedno! - zajedno ste?! Slatko. Pocinje da se smeje debilno kao uvek kad joj je neprijatno. Ajmo Danijela, 20. red, 60 sranica, kucko. Znas onaj trenutak kad te misli u sekundi napadaju, obuzimaju, imas utisak da ce ti prokljucati glava a one iskipeti iz tebe, toliko da se pitas da li si to samo mislio ili si to I rekao na glas. Tada nisam, sada hocu! Moram, bre! Ahahahhahahahahahhahahahahahahahhahahahahha, vi ste dva degena, idiota totalna. Ko vas je skontao, oboje vas jako dobro poznaje. Goran je pickasto-debilan lik koji sve zapisuje. Uglavnom ne izlazi iz kuce, tih, povucen bolesno I svi mu seru po glavi. U srednjoj sam ga branio od nekih debila jer mi ga je bilo zao. Stariji je od mene 2 godine I uvek je mogao da me dobije 1 na 1 ali nije. Moj matori ga je krstio I od tada mi je zvanicno kum. Na zalost! Moj matori… duga prica. Nekoliko dana pre toga,Goran je bio kod mene I prilicno nenamatljivo se raspitivao o sex kao pojavi. Onako generalno, sta se tu radi I to. Zvucalo mi je tada simpaticno sve dok nije dosao do bahanalnih pitanja na sta sam ga uputio u savetovaliste za pubertetlije. Nesto oko kenjanja po ribi I slicna mirisna sranja. Nije hteo da mi kaze ko je pertneriska ali je od Natasinog rodjendana jasno ko je nosha I ko ubedjuje mog debilnog kuma kako je to jedan deo sexualne slobode izrazavanja, emocija I strasti. Danijela voli da se po njoj sere! Eto to je moj zakljucak. Pasulj-streber je izrastao, kao pasulj u onoj bajci, do neslucenih visina. Neka ga neko, sto pre, posece. Shok familije je bio trenutak kada nam je saopsteno da ce se g-din Zapisujem sve I g-djica Zajapurena vencati, uzeti or how ever. Ona je zakevila I rodice malog zajapurenog usranka. Usranog li texta…

Prilazim kolima. Parkirana uredno kao i uvek. Ok, ne racunam onih 1.500.000.000 dinara koji su mi zlotvori iz "javnog" servisa parkiranje O T E L I !!!!!!!!!!! Ološ. Logika je prosta tih zlikovaca, pazario si kola da se njima vozis a ne da ih parkiras. ok!?! Papir na prozoru!!!!!!!!!!!! AAaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa, ne opet kazna. Ovaj papir je manjih gabarita o vec vidjenih blanko papira na kojima ZLOTVORI samo dokucaju broj tablica a na poledjini veselo navodeci sve clanove statuta grada BeoGrada, koji su osnov naplate pogresnog parkiranja, pozovu te da uredno platis iznos naveden na ovom djubretu.(procitaj prethodno prenemazuci se, dobija se super efekat). Kad citam kazne koje mi napisu ima utisak da me neko ozbiljno zajebava. Mislim, text je napisan tako da te ubedjuju da je skroz ok sto si se tu parkirao iako to nije ok. A!? Na kraju ovog "Hate mail-a", upozoravaju te da su oni spremni da te sacekaju neko vreme, ipak i oni su ljudi. Mozda ja ipak prenaglim ponekada! Za nedelju dana ti stigne upozorenje koje bi moglo da slovi "Ti si naivni magarac, koji se tripuje da cemo da ga cekamo bez kamate, ha-ha-ha". Na poledjini, tog sad vec "Hate Hate maila", dodaju po defolt-u, "Cobane, tvoj racun je sada uvecan za 300 dinara. Nemoj da ga platis i idemo na sud a tamo cemo da ti oderemo kozu, prodaces svoju kantu od automobila da bi platio sudske troskove. Usput, DOCI CEMO TI KUCI, ODUZECEMO TI KOLA, silovacemo ti psa, maltretirati roditelje (ovo ne zvuci lose), zaraziti te HIV-om, poslati u zatvor u kom ces saznati sve tajne "behind-joba", vratices se kao trandza a kuca ce ti otici na doboš. E sad, zamisli neku od kucki iz banke kod koje trazis kredit a ona te odbije ili pandura kome ponudis mito jer si prosao na crveno a on je, ko za kurac, jedan od onih prizornih. Zamislio(la)?!!??? Jesi!? ok, sad tom idilicnom trenutku dodaj i osmeh te kucke ili pedagosko proseravanje zandara o bezbednosti saobracaja, dok mu iz 307-ice pici poo-selo 202. Bilo bi super ako imas moc da sve zamisljeno prebacis na parce papira. Ako si uspeo(la) pocepaj taj papir i osecaces se super ali NE ZABORAVI, stize ti opomena za nedelju dana. Ipak :) (najusraniji osmeh na svetu koji mozes da zamislis), mi mislimo o nasim komitentima. Ološ. Podsetim samog sebe ponekad na onog tipa iz crtaca, zaboravih ime, kom zila kenjara i ostale zile poiskacu 3.000 puta na dan, daveci ga.Siroma. Ovog puta, na srecu svih nas žilavih, na prozoru nisam nasao "ukor pred izbacivanje" nego papir na kome pise : " AKO ZELITE DA PRODATE SVOJ AUTOMOBIL POZOVITE 064-tra-la-la". Ajmo svi koji ste se vozili u mojim kolima imate vremena za smeh koliko vam volja. cekam.... jos uvek cekam.... sad je dosta! grrrrr!!!!!!! Hej devojke i momci, neko hoce da pazari moj automobil!!!!!!!!!!!!!!! E, smejao sam se pola sata. Vi koji se jos uvek smejete, PREKINITE! Pazi sad, moj automobil trosi 3 litre vode na 70 kilometara, 1 litara ulja na 100 kilometra, automat za zmigavce mi je crkao pa vec neko vreme simuliram kada skrecem tako sto pomeram rucicu za zmigavce gore-dole zavisno od pravca a s vremena na vreme i klikcem u odmerenim periodima jezikom. Dalje, šiber sam prvo zagitovao pa kad je git otpao, zasilikonisao tako da mi je auto silikonsko-dolinski podoban i vise ne curi. Mada JE biLo super trENutakA na kisi u havarisanoj Ruzici ( od miloste). Volan vuce u levo, u stvari u desno. Ovaj, nisam siguran. Nemam rez. gumu niti primerno grejanje. Medju nama, menjac nesto zeza. Hocu kazati, upotrebom stilske figure gradacije, postavicu piramidalno sve izlozeno. Kazna za pogresno parkiranje jeste iritantna stvar ali lakrdija u njoj navodi na smeh. Dakle, smesna je. Moja Ruzica ( automobil ) je jedan tren koji traje, mada niko ne zna dokle. Ona je, PORED TOGA STO JE DIVNA, smesna. Smesnija od kazne. "Od Kana do Lime na vrhu piramide obavimo posao i nema nas vise" je ovaj anonimni škarto-skupljac. 064/tra-la-la je NAJSMESNIJI.