Mina radi u kiosku, tu pored mene. Kroz ruke joj dnevno prodje hrpa novina, mnogo paklica cigareta, sitnisa i krupnisa. Radi tu dugo. Postala je tata-mata za ukrstene reci, anagrame i magistrira na vracanju kusura po boji novcanica i velicini gvozdenjaka, zanamarujuci potpuno nominalno izrazenu vrednost na metalu i papiru. Svakog jutra tu pazarim osnovne stvari za dan pred sobom. Cigarete, novine ... Kada me vidi, leva ruka joj sama krene ka gornjoj polici gde se nalazi Marlboro a desnom namontira novine na citac bar-kodova. Svakog jutra sa, osim “dobro jutro”, cujem bar dva puta “pip”. “160 dinara ti je ovo, komso. Jos nesto?”. “Ne! to je to. Hvala.”. Jutros je, neki dripac vracajuci se iz “stete”, bauljajuci porusio drzace novina. Nije hteo, ocigledno je bilo! Bio je nesvestan. Mina je psovala za njim. Za njim NE na njega! Malo je, moram reci, potkacila i mene pa sam je pogledao ispod oka a onda se nasmejala. “Izvini, ti si ok. Ovi skotovi, a ima ih na stotine, me nerviraju. Sta sad on... srusio je ovo i ode... smrad jedan pijani!”. “nije frka! Kafa?”, pitao sam je pokazujuci na kafic preko puta. “Sedi. Stizem za minut, samo da zakljucam. Naruci mi najvecu koju prave.”. Seo sam u taj kafic sa druge strane ulice i narucio dve giant kafe. “Evo me! Zakljucala sam. Ma, bas me briga ionako radim kao mazga za sitan kes! Neka mi samo neko nesto kaze!”, besnela je. “Video sam ti gazdu jutros. Pricali smo i on mi je napomenuo da ce doci kod mene tek posle podne. Rece da ide do opstine ili tako nesto. Mirna si bar sat, dva!”. “E, odlicno! Decko, daj dve kruske jos ovamo!”, doviknula je konobaru. “Mina, bese, tako se zoves? Znam to jer sam par puta cuo da te tako oslovljavaju.”. “Mina, da! Oh, pa mi se ni ne znamo prakticno. Ti, kako se zoves? Sigurno se ne zoves Komsija?!”, pitala me je sva ozbiljna. Bez osmeha, sminke i treme. Da, ne znamo se! Dodirivali smo se kratko vrhovima prstiju ruke kad bi mi vracala kusur, jedno drugome smejuckali, cak sam par puta pomislio “kako je dobra” a nismo se nikada upoznali. Ej, a vidjamo se svaki dan. Ne secam se da sam joj se predstavio na kraju. Nije insistirala na tome. Vrtela je kasicicu po rukama a kesica secera je od savijanja tamo-onamo pukla. Secer se rasuo po celom stolu. Nije joj smetalo. Ni meni. “nespretna sam, kazu!”. “I ja sam. kazem ti.”. Palila je cigaretu a ja sam odmah pogledao koje cigare pusi. Nije ponela novine pa ni sada ne znam koje cita. “zivis tu pored?”, pitala me je. “da, prvi ulaz!”. “Oduvek si tu?”. “Oduvek i zauvek verovatno!”. “ja sam zivela u Hrvatskoj. Ovde sam od ’92.”. “jebi ga! Zao mi je!”, mislim sta da covek kaze na to a da ona nije cula?! “Jes’ boli te dupe! To kazes onako... da meni bude bolje. Kao tebe interesuje prica o mom zivotu i sve to?”. “Pijemo kafu. O necemu moramo da pricamo! Mozemo i da cutimo sto se mene tice.”. “Tako je! Najbolje je da cutimo. U stvari, sta ti konkretno hoces od mene i sto si me zvao na kafu?”. “Hocu da mi gledas u solju. Znas to?”. “Znam! Citala sam u nekim novinama sistematiku rada. Probacu kad zavrsis kafu.” U medjuvremenu se ispred kioska napravio red ali njoj nije padalo na pamet da ustane. “vidi onog matorog u zelenom kaputu. Taj senilni starac uspe zabraviti da plati, da ponese novine sa pulta kuci, nekada ume da ostavi mleko i hleb ispred kioska ali nikada ne zaboravi da pita onim njegovim krepavim glasom “Devojcice, nasla li si momcica nekog? Ti znas da deda Vasa ima sobu viska. Samo reci. Ja cu opet naici sutra pa ti ako odlucis...”. A vidi onu utegnutu kravu. Radi tu pored u onom butiku. Stoji satima ispred ogledala, svaki dan. Zato i radi u butiku. To joj nije dosta pa svaki dan dodje ispred kioska, kao interesuje je kako sam, onda pocne da se trci, guzi, cese o musterije koje naidju. Sve kao slucajno. Nekada je neko primeti, dobra je riba, jebi ga. Par puta je davala broj telefona preda mnom nekim nafuranim tipovima a oni posle toga redovno zavuku svoju glavudzu kroz prozor kioska sa pobednickim osmehom i obrate mi se u stilu “nju cu jebati-hoces i tebe?”. Od kada su poceli da prave one upaljece sa sijalicama na dnu, uvek drzim jedan pri ruci pa kad se ova guzara ponudi, glavonja pomami a ja upaljac na gotovs i pravo u oci. Uvek, razume se, “Pardon, nevesta sam!”. Vidi kako je Vasa odmerava. Eno, nesto joj prica. Haha. Koliko je sati? Ohoho, sad ce i Vukica, vojnicka nevesta. Ona zena jedina postena. Dodje po najjeftinije kondome, pita jel su buseni, da li su friski a ne kao ovo dvoje! Perverznjak i sisa! Dobro zvuci, kao film, a?”. “Bolje, perverznjak i dve sise. Velike su. Jebo te, kao hologram. Prelivaju se.”. “Jeb’o bi je, a? Reci slobodno, svi bi!!”. “Bih, necu da te lazem!”. Poceli smo da se glasno smejemo, mlatarajuci rukama i lupajuci nogama po podu. “alo, luna park je ulicu nize. Ovo je fina kafana, molim vas.”, dobacio je gazda kafica. Silja. Znam ga od malena od kada me i gotivi. Razbio sam mu staklo na kaficu pre 20 godina, bas slucajno. Tada ga nisam znao i od straha sam pobegao. Vratio sam se kroz sat, dva, usao unutra i pitao “ko je gazda kafane?”. Silja je ustao, krenuo da mi zvekne pedagosku ali sam ga preduhitrio rekavsi “ja sam polupao ovo staklo pa sam dosao da pitam koliko kosta?!”. Ruka mu se zaustavila par centimetara od mog obraza, podigao ju je ka glavi i vec me je bolelo... To je isti onaj osecaj kao pre injekciju. Prvo ti kazu “opustite se” pa ti jebu kevu. Ovo sa kevom je izostalo taj put. ...pogladio me je po glavi i rekao “nema veze, mali. Idi to pocisti, ceka te. Drzi metlu.”. Brate, da se nisam vratio... Posle me je odveo na sladoled i prodavao mi neke tajne casti i postenja. Nisam ga slusao. Jeo sam sladoled Brke Shiptara i nadao se ceten alvi. Nije lose sto ga nisam slusao. Tada je bio u kocka-mafija fazonu i da ne bi sladoleda Brke Shiptara, ko zna... Inace, za Silju sam sudbinski vezan. Jedno vreme me je izbegavao i to mi je rekao. Ja sam ga razumeo. Ako nekome zveknes novog Pezo-a, donosis nesrecu na aparatima, ako se izletis pred njegovom zenom od sinocnoj duvki i alkoholisanju protiv cega je on sam “nacelno” taj ima dovoljno razloga da te... ae... obesi? Da, obesi, to je ok. “Nemamo zetone a i nema vise one secerne vune od ranije. Moracemo ovde da se smejemo! Ako ti to ne odgovara ti nam daj tvog novog BMW-a da se provozamo. Evo ja cu da vozim, devojka nema polozeno.”, pricao sam kroz smeh. “Sedite deco, samo sedite. Daj im nesto da popiju. Malom daj iz deblje case. Voli da ispusti! Nisam pri parama da obnavljam inventar.”, rekao je kao sto uvek govori. Grubim glasom, polako, skroz smekerski i jasno. Proslo je mozda... sat, sat i po. Mina je zgrabila cigarete i krenula ka vratima. “ej, cekaj! A okretanje solje? Ciri-bu-ciri-ba, ba!”. “okreni je. Idem do kioska da razbijem musterije pa se vracam!”. “Radis klinku mali, a?!”, Silja je podbadao. “Ma jok. Jutros je bila nesto nervozna, nesrecna pa rekoh da poricamo. Znas ti Siljo da se nas dvoje nismo znali uopste pre ove kafe. Tu kupujem pljuge i novine svaki dan i nismo se upoznali.”. “Ja je znam. Dosta dobro!”. Taj Silja, on ume da kaze... tako lako te navuce svojom uvertirom a samo “Delo” je u glavnom neka polu-prica koja je verovatno jednom osminom istinita. “Siljo, nemoj da keznjas, sta znas?! Dete pobeglo iz Hrvatske, naslo posao, snalazi se i jebi ga, sta god da je uradila nekako joj oprastam.”. “Mali, ne seri! Sta ti znas o ratu?! Si bio u ratu?”. Silja je, da ne zaboravim, jako ponosan na to sto je bio na ratistu za majku Srbiju ali ne i na to sto se odande vratio sa novim Pezom. Onim sto sam ja slupao. Kad sam zveknuo ta kola, on je rekao “kako doslao tako i otislo!” iako sam ja video metak negde u predelu stomaka. Ima neka fora, pricao mi je. Zvekne te negde pa ti patis i duze umires. Idiot! “Nisam bio. Kapiram da je zajebano tamo. Mislim padaju bombe, glave, pada kazaljka pokazivaca goriva na Pezou a ko za kurac nema goriva. Zajebano, nema sta!”, tek kad sam sve to rekao skontao sam da moze da popizdi i da je vreme da ne kenjam vise. “Mali, da jedes malo govna ti, znas? Ti da mi seres o ratu. Jebo te Pezo jel sam ga dao u staro gvozdje? Jel jesam?”. Poopizdeo je vec bio. “jesi Siljo, iskuliraj vidis da te gasiram!”, pokusao sam da ga smirim. “Ma, pusi ga, mali! Daj mu nesto da popije. Debele case za malog, rekao sam ti!”, obracao se konobaru. Mina je usla u pola naseg prepucavanja. Ja je nisam primetio jer je Silja pocrveneo a ume da bude zajeban. “Dobro momci, jel se peglamo ili gledamo u solju?”, pitala je osmehujuci se Silji. “Okrecite, boli me...! Ja imam porez, zajebancije, sto sranja a vas dvoje bodite zelje, jeb’te se, bole me.”. Mina je gledala u solju neko vreme i rekla mi da imam neke puteve, neku azdaju ili vec. Nisam je bas razumeo. Kratko je to trajalo. Naisla joj je musterija pa je morala da ode. “Fina devocica Siljo, a?!”. Nadao sam se da ce nastaviti pricu o njoj. Ne znam zasto me je to zanimalo. “Dva puta silovana, caleta roknula sa 16 jer joj je cimao kevu, pijana budala. Inace, fino dete. Imam ja neke drugare, zive u njenom kraju. Kazu, prva liga mala.” “gde su je silovali? U Hrvatskoj, za vreme rata?”. “Jok! Ovde! Neki klinci.”. “Seres!? Sta je bilo posle, kao jel...”. “Pa, abortirala, sta ce?!.” “A klinci? Sta je bilo sa njima?”. “jedan je overio, tako sam cuo. Ovog drugog vidjam na tv-u. Djuska neki sport!”. “Bili u zatvoru, sta?”. “Bili, provalili su ih. Par godina bili pa izasli. U stvari ovaj mali sportista, taj nije ni bio u askari. Cale mu neko mudo pa sredio.”. Nervirao me je mir kojim mi je sve to rekao a onda sam prvi put cuo tisinu sa Shiljom. “Sta ce, bori se”, rekao je tiho onda, a mene su bubne opne bolele na svako slovo njegovih reci. Opet smo zacutali. Culo se samo lupkanje soljica koje je konobar slagao posle pranja. “I kako ja sad ovo da operem?”, pricao je Shilja sam sa sobom svrljajuci po papirima na kojima je bio izvestaj njegovog knjigovodje. “Opraces nekako. Sve se opere!”. “Sve? Tesko! Neke fleke uvek ostanu, mali!”. Bio je u pravu. Mene su nekoliko puta prebili. Odecu sam oprao a masnice su se povukle posle nekoliko dana. Nekada nemam para. Pozajmim pa vratim. Posvadjam se sa nekim od mojih. Prodju dani pa se sve to smiri, resi, opere. Nekada mislim na ljude kojih nema vise. Ranije cesce i duze. Danas redje i krace. Masina za pranje glave i misli u njoj radi na protok vremena. Cesto, jedva cekam centrifugu. Jedino je vazno da se ne pretera sa kilazom misli u masini. Moze da eksplodira. Ova Mina nije eksplodirala, jos uvek! Gde su te specijalne jedinice da razminiraju?! Pribojavam se Velikog praska u komsiluku!