Bučni, bahati cirkus, okićen odorom zlatnom i niskom

presvetih vrlina

nametljivac bučan i besan, opijen vlastitom vriskom

kao od jakoga vina

tutnji kroz gradove, sela i umove

ostavlja pustoš, uništene drumove

ponosno ričući himnu

bezobzirnom ubistvu

svega što prija

budi radost, smeh

i duh krepi

ponosom,

blagostanjem...

Radost, viče on

paklena je zmija

što dušu oslepi!

Uspeh je greh -

zadovolji se,

jadniče,

postojećim stanjem!'

Cirkus vrišti narodu u lice:

'Uđi, vidi, postani naš!

Imamo za tebe divne smicalice

koje pljuju po svemu

što jesi

i znaš!'

Cirkus urla, i za kragne hvata:

' Ako nisi s nama, tad si protiv nas!

Želiš li da odmazda

bude tvoja plata?

Il' radije bi prihvatanje,

podršku

i spas?'

I narod karte kupuje, ulazi u šatru

da iskusi blaženu, pročišćujuću vatru

što odnosi patnju

i donosi slobodu...

kad tamo - mađioničar

u ofucanom fraku,

pravi se u vino

da pretvara vodu...

A publika aplaudira

i traži još.