Ona je

Seme rađanja vere I nade

Ona je

Majka dogme, divljenja, straha

Sa sobom je nosimo idući putem

Na čijem smo kraju tek šačica praha

Ona je

Mreža senki iznad naših igara

Ona se

Obnavlja večno, besmrtna, sveta

Ona nas

Vodi kroz život I ponovo stvara

U gmizanju crva, putu muvinog leta

Ona je

Drvena

Glatka

Ravnodušna, nema

I čini se, izbavlja

Od bola I zla

Ona je

Kolevka

Koja nas ljulja

Dva metra

Duboko

Ispod ovog grešnog tla

Ublaži tamu unutar sebe

Zapali svećicu pred likom

Vidara čovečijeg bola

Odaj mu počast u svom domu

Proslavi njegovu askezu

Žderući s prepunoga stola

Dok ti s usana curi mast

U glavi plamti šum pijanstva

Paganski ukazuješ čast

Leševima žrtvovanih bića

Onom što voleše sve živo

Onom što ne znade moć pića

I beše sluga čovečanstva

Tvoja je vera

Od lokve kiše plića

Svece od kartona

Svece od kartona

Srce tvoje traži

Da iza njih skrije

Sve snobovske laži

I istinu o tome

Da u tebi nikad

Vere bilo nije

Crkva od kartona

Crkva od kartona

Pozerska kulisa

Praznog katehizma

U tvojoj glavi šuplje

Odjekuje misa

Za tebe nema Boga

Osim konformizma

Koga si ti prevario?