18 May 2007 - Дуго сам тражила, случајно нашла
Ову поему, ако се не варам да је поема, сам баш дуго тражила. Чула сам можда два или три пута у извођењу једне сјајне девојке, тада Гимназијалке...као део представе једне године (тачније то је било пре 15 - 20 година ) ученика Гимназије. Не сећам се тачно шта је био повод, мада би требало, јер сам и сама учествовала у истој, представи. :-)
Штета је што не можете да чујете "Луду" у извођењу Драгане (тако се звала та девојка)...зато, прочитајте...
Луда
Што се буните?!
Губите ми се с вида!!
У великом сам послу. Журити се морам.
Корбач плетем.
Пламени бич од сунчевих зрака;
да ишибам овај свет!
И плакаће, а ја се смејати,
Ко што се смејаху, док сам плакао ја.
Хахаха!
Јер живот је такав. Смејемо се и плачемо.
Све док смрт не шапне: Ћут’!
Једном сам и ја умро већ.
Отров ми они у воду улили
који су вино моје испили.
А шта учинише убојице моје
злочинство своје да би прикрили?
На одру кад сам изложен лежао
Над мене се свили па су плакали.
Хтео сам тада на њих скочити
И одгристи им носине.
Ал’ нећу их одгристи
Нек’ имају нос и нека миришу
Кад трунем и нек се угуше.
Хахаха!
Где ме укопаше! У Африци.
То ми срећа би,
Јер ме хијена изрова из раке,
Једини добротвор беше ми та звер,
Ал’ и њу преварих,
Бутину ми је хтела прождрати,
А ја јој срце понудих своје,
Но тако горко било је оно, да цркла је!
Хахаха!
Али, залуд! Овако пролази
Човеков сваки добротвор. Шта је човек?
Веле: света корен
који у небу горе цвате
Ал’ то је лаж!
Цвет је човек чији корен
Тамо је доле, у паклу на дну.
Мудрац ме овоме научио неки
Који луда велика би, јер од глади свиснуо је.
Што није крао, или пљачкао?
Хахаха!
Ал’ шта се церекам као луда ја?
Та, плакати бих морао.
Плакати што злобан тако наш је свет.
Та и бог својим облак-очима
Оплаче често што је створио.
Ал’ чему сузе небеске?
На земљу падну, на земљу погану
Где их људи згазе ногама
И - шта бива од њих
Од суза господњих? - Блато!
Хахаха!
О небо, небо, стари ислужени војниче,
Сунце је одличје што ти кити груд,
А одора, раздрта одора - облак
Хм. Тако отпустити старога војника
С једином наградом за служење дуго:
Одликовањем и крпом одоре,
Хахаха!
А знате ли шта значи на језику људском
Кад препелица казе: пућпурић...?
То значи: Избегавај жену!
Јер жена к’ себи привлачи мушкарце
Као море - реке.
А зашто? - Да их прогута.
Лепа је звер женска звер,
Лепа, али опасна,
Отровног пића пун златан пехар.
Пио сам те, о љубави!
Капљица тебе горча је
Од мора једног меденог.
Капљица тебе горча је
Од мора једног отрова.
Видесте ли ви већ море
Када бура њиме оре
И сеје у њега семе самртно?
Видесте ли непогоду
Тог риђег сељака
Што плугом муње оре?
Хахаха!
Воће кад сазри опадне са стабла.
Сазрело си воће, свете, опадни!
До сутра чекам још,
А ако ни сутра Судњи не осване Дан,
Закопаћу до срца земљина
И барут понети у њ',
Па ћу свет сав
Бацити у зрак!
Хахаха!
Ш.П.
| 
