...Savršena percepcija nesavršenosti... https://www.blogoye.me/pahulja/ sr Sat, 18 Jul 2026 21:45:03 +0200 BlogOye! кад чујем  глас.... ...пожелим ... те                   Thu, 28 Feb 2008 06:55:00 +0100 https://www.blogoye.me/pahulja/35807/ Сад си уз'о пехар Новачеeee, Новаче, Новаче-е-е!!!                     Sun, 27 Jan 2008 19:13:00 +0100 https://www.blogoye.me/pahulja/32849/ * Forgive my lips for they find joy in the most unusual places * I would like a lifetime spent with an irrational and suspicious Goddess, some short tempered jealousy on the side, and a bottle of wine that tastes like her and a glass that's never empty. ( "A Good Year" ) Sat, 26 Jan 2008 21:54:00 +0100 https://www.blogoye.me/pahulja/32757/ Sat, 26 Jan 2008 03:34:00 +0100 https://www.blogoye.me/pahulja/32674/ шапнуше да постоји прозор којег никада нису отворили прорекоше да моја колена носе ход у својој структури, фатално скројена, ушивена без сврхе у точак непролазности рекоше да се иза угла продаје неопипљивост, ампутирани  погледи и празне зенице. рекоше доћиће време распродаје ...неким се сновима никадa не отргнемо... Fri, 25 Jan 2008 06:56:00 +0100 https://www.blogoye.me/pahulja/32574/ Thu, 24 Jan 2008 19:34:00 +0100 https://www.blogoye.me/pahulja/32508/ Кол'ко ниско идемо може ли уопће ниже, можда нам се диг'о занос ал' стандард нам се не диже, дани поноса и славе и минуса на текућим, ми не живимо ми преживљавамо, шта остављамо нашем будућем нараштају, дугове, рачуне, рате кредита нас гуше, а немамо ни куне, комбинирамо како одгодит плаћање бар за десетак дана, јеб'о живот кад на картицу се купује храна, ди смо сад? стара штедња се отопила, о'шла на оно битно, појела све и попила, без свега смо остали пренагло нас је погодило, ко уопће зна што се то прек' ноћи догодило. КОГА ДА ПИТАМ, БРАТЕ, КО' ЋЕ МИ ДАТ ОДОВОРЕ РЕЦИ БИЛО ШТА ОСИМ ДА ЈЕ МОГЛО БИТИ ГОРЕ Све те тисуће, хиљадарке, коњаници и рудари стављани давно на страну за неки сан да се оствари, нестали у бројкама, бројке к'о снијег окопниле, док ми смо преживљавали животне ствари поскупиле и ди смо сад? напокон мирни, напокон слободни, напокон у својој држави ал' сад смо сиромашни, дали смо своје снове за ову земљу и није нам жао, ал' успут се наш'о домољуб већи од нас па покрао, за вишак радили, ал' нису нас цијенили, мјесецима чекали да плате труд што смо уложили, и ди смо сад? опет све из почетка,  за кол'ко ниско идемо од понедјељка до петка, колко данас вриједи наш рад имали смо сад немамо, ди смо сад? Само живимо из дана у дан и сваки сан давно нестао је, избрисан Кога да питам, брате, ко ће ми дат' одговоре? реци било шта осим да је могло бити горе. И ди смо сад? још чекамо боље сутра, можда наивно се надамо истим стварима док изнутра цијели систем заказује, нема правде да нас штити, нема поштене власти све сами конвертити, обећања су јефтина, а живот је тако скуп, па су узор криминалци, шта ћеш није народ глуп, 'оће стандард. 'оће лову, 'оће живит, 'оће све а то чекају и чекају и чекају и попизде, јер нема смисла режије су високе, минус је предубоко све то траје предуго, народ пук'о, једни кукају што јучер било боље је нег' данас, други дивљају, галаме, док их пуца национални занос, хм питам те, питам те ди смо сад? даље радимо на црно испод сјене ал' до кад, ко ће вратит достојанство, ко ће платит пуну цијену, дат нам толко колко вриједимо да ствари једном крену, више не губимо стрпљење само бројимо проблеме, све што имали смо немамо и тешко нам је бреме, па на крају сватко запита се кол'ко ниско спао сам, како онда остат' поносан Само живимо из дана у дан и сваки сан давно нестао је, избрисан Кога да питам, брате, ко ће ми дат одговоре реци било шта осим да је могло бити горе Реци ми да смо могли промијенити свијет, (реци ми, молим те) да ће дјеца што долазе имат насљеђе за боље (и реци ми да нисмо све добро уништили) реци ми молим те, (и да ћу моћи мирно спавати од савјести) ооооооо реци ми, да можемо изградити, да није прекасно и ако закажем дај ми снаге створит' нешто прекрасно (и већ сутра волио би' отворит очи па да будем захвалан, ал' не могу па стиснем зубе и ходам из дана у дан) Само живимо из дана у дан и сваки сан давно нестао је, избрисан Кога да питам, брате, ко ће ми дат одговоре реци било шта осим да је могло бити горе (Елементал - Из дана у дан) Wed, 23 Jan 2008 04:19:00 +0100 https://www.blogoye.me/pahulja/32265/ Реци како је кад губиш се, кад криво радиш, луташ и нестајеш, кад све ријечи постану сувишне, твој мутан поглед, нијеме усне, гдје је нестало срце?! Пунила сам ти груди, срце хтјело је искочит, али ипак смо људи, грешку је тешко уочит, и трипут теже признат увијек држ'о си се изнад макар био у криву, признат нећеш за главу живу, а јеб'о све, јеб'о паре, требе к'о Едо саплео си се и пао, ниси знао куд би гледо, сад гледаш у под, истина прејако бљешти, кад ме сретнеш шутимо ко јебени фурешти, не знамо се више, можда боље, други је однос Остај ми здраво, точка. Поздрав. Твој Понос. Погледај ме у очи, знаш да мислимо исто, вјерујем ти јер те волим, ал' си спао факат ниско, зар и ти сине, Бруте, срања ме љуте, још јучер држ'о си се мене као дијете за мајчине скуте, није свеједно продо си ме, мало добио, а без мене ћеш тешко не знаш колко си изгубио, ко ће те трпит (ха!) и гутат срања (да!), други ти се нуде али су то све обећања, други би убили, умрли за мене, ти си ме згазио, нашао замјене, више ме немаш али сломљена кост ће сраст Остај ми здраво, точка. Поздрав. Твоја част. Реци како је кад губиш се, кад криво радиш, луташ и нестајеш, кад све ријечи постану сувишне, твој мутан поглед, нијеме усне, гдје је нестало срце?! Кад су ствари стисле са свих страна заједно смо стајали, ја држ'о сам се уз тебе нисмо се одвајали, кад су дома биле фрке уз мене си их пребродио, и цура кад је срала, и онај кад те погодио, и масу таквих сличних ситуација, испало је добро без некаквих повећих компликација, ал сад се све промијенило, јеботе ти си луд, оно тотално си данас промијенио своју ћуд, не разумијем шта ти је, ал' није да ме брига, то је твоја одлука, и шта ћу ја сад, јебига, сад путеви разилазе нам се, сматрам то поразом Остај ми здраво, точка. Поздрав. Твој разум Црвена сам као армија, натечених артерија, од примљеног ударања, од прејаког шамарања, нема окретања, другдје станем, лако планем, немам живаца за боље дане, не чекам да ми сване, Што било је било је, сад драго за мило је, и док ишло је ишло је, нема даље јер стисло је, чувај гузицу, то имаш, видим то јер увијек сереш, смијеш се, јебе ти се, ал' горки окус не испереш, док гледаш у огледало да л' свиђа ти се одраз? Бријем да не... Остај здраво стари, точка. Поздрав. Твој образ Реци како је кад губиш се, кад криво радиш, луташ и нестајеш, кад све ријечи постану сувишне, твој мутан поглед, нијеме усне, гдје је нестало срце?! (Ту сам, ту сам, ту сам...) Ту сам да те заштитим, живот да ти олакшам, ту сам да ти пружим наду, уз твој бок да корачам, ја сам око да видиш људе, мудрост, да их схватиш, љубав за све и мир да их прихватиш, ал' твој је пут друкчији, корак твој тешко пратим, ко да намјерно 'оћеш ме се ријешит, да оставим те самог, тешко то прихваћам, гријешим знам, али и онако ме не желиш, па ето ти, ходај сам... без мене си празнина, живи данас како знаш, јер ме нема за сутра, нема у теби, не мораш више никад ме ни имат, схваћам кад ме неко тјера Остај ми здраво, точка. Поздрав. Твоја вјера Нисмо се дуго чули, бринем се је л' све у реду, па те сама оправдавам, немаш мјеста у распореду, знам пуно радиш, знаш да на тебе сам поносна, чујем добро ти иде, питам за те код свих френдова, да не испаднем очајна, кад ме питају ја се смијем, кажем: ´´Чућемо се ´´, так је реко, барем бријем, знам да сам прљава ал' исти смо то знаш, црно к'о под ноктом, немој се срамит, ти си наш, Ја сам теби била задњи доказ оног хуманог, ал' тешко је бити човјек кад забријеш да си Бог, сиђи доле и мени морало је присјест Остај ми здраво стари, точка. Поздав. Твоја савјест Реци како је кад губиш се, кад криво радиш, луташ и нестајеш, кад све ријечи постану сувишне, твој мутан поглед, нијеме усне, гдје је нестало срце?! Реци како је кад губиш се, кад криво радиш, луташ и нестајеш, кад све ријечи постану сувишне, твој мутан поглед, нијеме усне, гдје је нестало срце?! (Елементал) Tue, 22 Jan 2008 07:08:00 +0100 https://www.blogoye.me/pahulja/32156/ Одлазим. Не пакујем торбе. Пуштам их да тупо гледају према мени како кораке остављам иза себе... Преживети одласке који не почињу са перона. Одласци који лебде у времену и полако клизе док се потпуно не раставе са мном. Како? И опет одлазим...њему. И опет само срце спремим у џеп. Оно које ме зове да дођем до места са кога сам већ одавно кренула. Из мог срца отргнути одласци. Одласци који то нису и који само мислима затварају једно поглавље живота. Одласци који су већ изношени много пре него су се назвали одласцима. Одласци обавијени сетом... Отићи у правцима које ни не познајем...гурнута да налазим пероне са разлозима и одговорима. Оставити торбе пуне туђих одлазака и успомена у њиховим корацима и све оне ствари којима су од мене одлазили. Те торбе сада самују на некоме другом перону. Одлазим далеко од свих одлазака. Sat, 19 Jan 2008 21:29:00 +0100 https://www.blogoye.me/pahulja/31854/ Научи ме како се поправљају зидови попуцали од разочарења. Одведи ме у собу да те у њој грлим док гледам испод себе у провалију која гута недовршеност простора... Sat, 19 Jan 2008 05:41:00 +0100 https://www.blogoye.me/pahulja/31747/