17 May 2007 - Звездани немир

Плешемо опијени
На жици изнад амбиса
Док нас звездани плашт звездама милује и заводи ум.

Немирно море
Брише ноћне страхове,
а ружне фантоме прошлости
раствара у плими поверења.

Дотичем језгро немира,
Развезујем чворове,
Размршене нити ослобађам
Свиленом куглом која тихо свира
Валцер за двоје.

Учини ме ружом што плива у простору.
Расплинута...
Мокра од плодова и капи.

Склизни ми у сан.

Вирбирај.
Диши ветровима.
Сјајећи изнутра разбиј паучину око чела.

У мојој утроби укрштају се путање ужарених комета...

Пулсирам, удишући плавичасту атмосферу
што влагом смирује мисао.

Као точак на небеском своду
Разапета на све четири стране света
Пијем те до дна.