19 May 2007 - Разгледница прошлости; призвук данашњице
Имала сам можда 4 године када је моја мама узела курс шивења. Била је и још увек је врло креативна особа, али је прошло још дуго времена док сам схватила да се креативност може исказати на безброј начина и да је треба неговати или бар отворити јој врата и пустити да изађе. На крају тог курса "дипломски рад" је био да свака од полазница сашије нешто по свом дизајну, или позајмљеном, али да све уради сама. Моја мамa је сашила хаљину себи и хаљину мени. Обе су имале пресек испод груди, фалту по средини, која им је давала нешто ширине при дну, са украсном траком која је мојој давала анђеоску умиљатост, а њој сексипил. Моја је била тамноплаве боје, са белом траком, а њена лимун жуте, са браон траком. Хаљине су биле убедљиво најбоље и најоригиналније и изложене у излогу продавнице у којој су се продавале шиваће машине.
Гушила сам се од поноса на своју маму, за коју сам већ тада са сигурношћу знала да је не само најлепша мама у тој провинцији, већ и на целом свету!! А била сам поносна и на саму себе, од самог вишка емоција.
Не знам колико су била тешка времена око мог рођења, па и пре, али се мода следила до најситнијих детаља. Пре моје појаве, моја мајка је носила капри панталоне, са балетанкама и кратку косу а ла Одри Хепберн. Годинама је било популарно да се течним крејоном да драматика очима у линијама и стилу који су били античког порекла, али увек изнова модерни. Маскара је била неопходна свакој жени која је држала до свог погледа.
Можда је Мерилин Монро била секс симбол, али само узгредно, док је давала много практичније идеје женама, које су, удате или не, све радиле и одласком на посао ступале у свет, решене да зе Њега припреме своје најбоље оружје. И несвесно, али одважно, кокетно и незауставиво, корачале су новим корацима економске независности.
Годинама касније, за сваку Нову годину, која се обавезно прослављала изласком у неке од популарних ресторана и кафана, моја мама је сама шила своје вечерње хаљине, у њеном сопственом стилу, дајући им печат своје идеје о гламуру. Мало шта је друго шила осим тих посебних комада, које би углавном обукла само једном.Можда је у питању био недостатак времена или инспирације, или је тиме, једном годишње, на нарочити празник, отварала себи прозор у свет за који је веровала да мора бити бољи и лепши од оног свакодневног.
И негде између тих година, случајно или намерно, научила ме је и томе да одрастеш у праву жену онда кад носиш себе као најскупоценију тоалету и кад сама себи најбоље пристајеш.
|
