Čekaj.Slušaj.
Ja ne pristajem na ustaljene početke, i zato ću preći pravo na stvar.
I nisam sigurna da li ćes čuti. Peče.

Dok jurim njegovom stazom, dok dišem njegov vazduh, osetim.
I ne, ne pristajem na ustaljene priče, svetski bol i ostale trice.
Ali ne mogu da lažem...vrišti.
Shvatam da se trudiš, i ja se trudim.
Možda smo nova generacija Sizifa?
I sva uputstva za bolji život, lepše sutra su samo bespredmetna govorenja,
šuplje kese i mlake limunade naših "velikih krojača".
Hajde...dogovorimo se.
Sami sa sobom.
Da konačno shvatimo da li je lakše jadikovanje ili življenje.
Peče.

Neću da budem limunada, da se prepustim bez otpora.
Dani se smenjuju, ljudi blede, a tek po koji izdanak sreće održava u životu.
Moram vam priznati, bila sam siva.
Moj mozak je pripadao toj stradiji ljudske gluposti.
Metamorfoza.

Da li možemo da se odupremo tom genu loše misli ?
Hoću metamorfozu, da svaki otrovni atom umre u meni.
Svako od nas ima svoju šansu.Ne propustimo je.
Hoću da rastem, da razvijam svoje zrno sreće, onako kako želim.
Pokušajmo da se odupremo spregama koje nas vuku ka dole.
Nemoj da podlegneš tom tempu, tom zlu koji te sprečava da vidiš makar iskru lepog.
Pitanje je da li ćeš dozvoliti da nastave da te ograničavaju ?
Da tvoje telo bude samo marioneta tuđe radosti ?
Ja neću da budem limunada, nemoj da budeš ni ti.
Čekaj i saslušaj, valjda će ti biti jasnije, moraš samo malo da razmisliš...i živiš.