procitaj me. https://www.blogoye.me/overtherainbow/ sr Fri, 17 Jul 2026 11:15:06 +0200 BlogOye! Svoj spas nalazim u tvome glasu, kada u njemu osetim podzemlje. Uočavam krah. Pred nama je vaskrsenje. Naučiću dušu da diše, Prilagodiću svoje telo. Razvešću se slane kiše, Staviću crni veo. Svoj spas vidim u tvom umu, kada osetim zatezanje korena zemlje. Ulivaš mi dah. Čekam ponovno rođenje. Mon, 06 Jul 2009 01:00:00 +0200 https://www.blogoye.me/overtherainbow/66221/ Sedi preko puta mene, voli orgazam mog pogleda. Ćuti, pusti vreme, uživaj u lepoti dodira. Pusti se, neka krene, duhovno me zadovoljavaj. Sun, 05 Jul 2009 18:05:00 +0200 https://www.blogoye.me/overtherainbow/66206/ Disciplinu vere, odbacujem. Imam pravo na pobunu. Veštinu ljubavi, izdajem. Jedinki u odbranu. Vakcinu nade, prodajem. Ne pristajem na obmanu. Infekcije, živote, uspavljujem. Budim te za sahranu. Sun, 05 Jul 2009 16:09:00 +0200 https://www.blogoye.me/overtherainbow/66202/ Uđi, koračaj nežno mojom utrobom. Stigni do oltara. Prođi krvave zidove, stigni do nas. Vidi, želim da ti predam moć. Bori se za taj krst. Ozdravi ulice plača, bori se za nas. Pobedi, to je od mene dar. Zaljubi me u ljubav. Obriši gradove tuge, zaljubi me u nas. Wed, 01 Jul 2009 22:53:00 +0200 https://www.blogoye.me/overtherainbow/66076/ Kažu mi memento mori. Stavljaju mi vence od trnja, gorke okove. Kažu mi da nebo gori. Baukom smrtnosti truju me. Kažem im da sanjam, verujem kao  pre. Odustajem od bojazni, čuvam svoje sne. I kažem... memento vivere! Wed, 01 Jul 2009 18:06:00 +0200 https://www.blogoye.me/overtherainbow/66070/ Fingiram ljubav, mažem je lakim bojama požude. Ostavljam na cedilu, svaki put kada me zbilja probude. Tražim ljubav, u meni da oslobode. Lice spasa koje  vodi do pobede. Wed, 01 Jul 2009 02:33:00 +0200 https://www.blogoye.me/overtherainbow/66038/ Obećana tebi, ne stižem,  zadržana tlom. Obećavam sebi, odbaciću  ovozemaljsko. Verena sa nebom, visoko dostižem. Trudna sa zemljom, Padam sve niže. Wed, 01 Jul 2009 01:40:00 +0200 https://www.blogoye.me/overtherainbow/66034/ Koža mi je nabrana, suva. Ruke su mi grube, ispucale. Pustinja sam, žedna kiše, oaze, željna mladosti. Ležem u krevet sa njim. Da, i dalje imamo odnose, ako se pitate. Znam, sećam se i ja mojih izjava iz mladosti, ali navika nije tako loša. I znam da vas zanima, on je i dalje lep, sa onom čvrstom vilicom, jakim obrvama, i rukama samo za mene. Sede su počele da mu okupiraju glavu, volim njegovu crnu prošaranu kosu. Da skratim priču, ovo vam pišem ležeći pored njega, spremajući invaziju na njegovo telo. Hm. Jedva dolazim do daha, jedva sam čekala ovo da vam otkucam. Upoznala sam ga. Da, da. Njegov pogled me je omamio. Kad bi samo bio moj. Koža porađa još fleka. Starost me izjeda, a tek misao o samoći. Popunjavam poslednje strane. Bliži se. Moram vam priznati, u belom sam i sebe zavela ( Koliko skromno! ). Čipka, veo, bele ruže, biseri na vratu. Osećala sam se kao pobednik. Moj je! Očarao me je dok sam koračala ka njemu. Kako me ja samo gledao! Ušunjala sam ruku u njegov dlan, čvrsto ju je držao. Kosti su mi trnule. Gosti ( Od kojih polovinu ne poznajemo ) su nas gledali, upijali deliće naše sreće. Plesali smo, i plesali. Držao mi je ruku, pričao o mekoći moje kože. Bila sam svesna svog padanja, i sa željom sam se pustila. Dugo sam posmatrala te crne oči. Želela sam da uskočim u njih i letim. Uspevala sam, i to mi je prijalo. Za čas bi navukao svoje usne na moje, voleli bi tišinu, osetili vrelinu daha. Vreme bi stalo. Oseća se oštar miris bolnice. Oči paraju igle, cevi, i ostale gluposti. Želim da ležim pored njega. Da se naše ljuske starosti spoje, dve sede kose pomešaju, da zatvorimo oči i ponovo..neka vreme stane. Evo ga, na vratima, tmuran, sa pogledom "nisam kriv". Seo je na trosed, ćuteći. Fokusirala sam se na pauka u ćošku. Probio je tišinu rekavši da ga uzbuđuje koleginica, i da mu se čini da je zaljubljen u nju. Već sam je zamislila, sa grudima do nosa, dužih nogu, usana sočnijih od mojih. Te slike su mi napadale mozak! Pauk se zaglavio u svoju mrežu. Prišla sam, stala iznad njega. Kaže da to ne može da taji od mene. Stavila sam prst na njegove usne izgrižene od krivice. Uzela sam mu šaku, stavila na grudi. Da...više nije mislio na nju. Krišom ga posmatram, u kupatilu je, presvlačio se. Nije bio svestan da ga posmatram očima lovokradice. Muče ga srednje godine, uvlači stomak pred ogledalom. Kako je samo bio smešan. Razmišljam koliko volim svaki delić te persone. Čak i odvratne navike, nepranje ruku posle nužde, itd. I da, ove noći sam ipak ja bila plen. Držala sam ga za ruku, gledao me je onim crnim očima. Pogled mu je bio isti. Čuo se parajući zvuk iznad njegove glave. Oči su mu bile nepomične, moje, crne. Iskliznuo mi je iz ruke. U glavi prolazi titl, menjaju se scene. Ležem do njega, stavljam glavu na tihe grudi. Zatvaram oči.  Pa neka se vreme sjedini, i uzme me u naručje, može i da stane, samo neka mi pruži najbolje delove. Sun, 28 Jun 2009 02:52:00 +0200 https://www.blogoye.me/overtherainbow/65958/ Svetlost se dodvorava mraku, evolucija. Stvaram, pružam sebi spas. Izvlačim korist od bola. Stvaram, da bi stvorila nas. Kujem ključeve našeg sveta. Čuvam ih od bola. Kujem, i neka sam prokleta. Prkosim prirodnom poretku, revolucija. Sat, 27 Jun 2009 20:06:00 +0200 https://www.blogoye.me/overtherainbow/65933/ Sve je to delo vraga, puštanje u vrtlog života i smrti. Varijacije naših priča, uživati. Sve je to delo vraga, kada mene pusti tebi. Kulminacije naših uloga, voleti. Sve je to delo vraga, kada priča se pritaji. Kada shvatiš da voliš vraga, u mojoj glavi. Sat, 27 Jun 2009 15:36:00 +0200 https://www.blogoye.me/overtherainbow/65925/