Stotka
Nekako poslednjih godina vešto izbegavam da čitam naše pisce i spisateljice. Imala sam tu ''nesreću'' da naletim na nekoliko knjiga koje su uspele da u mojoj glavi naprave predrasude o savremenoj domaćoj književnosti. U stvari, kad malo bolje razmislim, ne bi se to moglo nazvati ni književnošću. U prvom redu tu je Isidora, kojoj se čudom ne mogu načuditi kakve gluposti piše. Zatim Jasmina Ana, nekada redovan gost 'tokšou' emisija po raznim kvazi televizijama, prosto sam morala da pročitam nešto njeno, kad se već toliko eksponira. I uopšte se nisam oduševila. Vesna Radusinović, čije sam knjige, sećam se, čitala pre par godina. Ali se uopšte ne mogu setiti o čemu se u njima radilo. Toliko su me ostavile ravnodušnom, da ne mogu čak ni da kažem da su loše.
I tako da mi se dalje nije ni čitalo. Možda ima dobrih, ali su utonuli u sivilo ovih drugih, pa ne može čovek da ih uoči.
A onda naletim na Anabelu Basalo. Ponovo. I zaista ne mogu reći ništa loše o njenom pisanju. To što se ona medijski eksponira tako kako se eksponira, sasvim je druga stvar, ali ako to pomaže prodaji njenih knjiga – svaka joj čast. Dakle, žena je pisac (spisatljica, kako god) u pravom smislu te reči, bar po meni.
U njenom romanu ''Stotka'' radi se o advokatu Ljubomiru Antonovu koji je branio mnoge klijente optužene zbog najtežih zločina, bio je ''sirovina'', cicija i ženskaroš. Priča počinje njegovom iznenadnom smrti. Smrt, ali i novi početak za čuvenog beogradskog advokata, koji se reinkarnira, ni manje ni više, nego kao novčanica od sto evra, i to falsifikovana.
I tek tad počinje priča. Prelazak stotke iz ruke u ruku, stotke koja sve vidi, čuje i oseti šta se oko nje dešava, ali nije u stanju da reaguje i na bilo koji način utiče na svoju sudbinu. Romanom dominira plejada likova, raznih karakternih osobina, starosne dobi, pola, obrazovanja, i različitog odnosa prema novcu. Za neke, sto evra je običan papir, koji može i da se izgubi a da se ne primeti, dok je za druge on sve, vrednost koja se čuva i ne daje olako iz ruku.
Anabela Basalo se bavi životima, grehom i porocima obogaljenih kreatura sa margine, ličnostima pomerenog i banalizovanog sistema vrednosti, ljudima iz , «visokog društva» i «običnim» svetom. Njene sočne rečenice same su po sebi provokacija i izazov... Napokon, zar slika izgužvane novčanice od sto evra u rukama mlade i zgodne studentkinje iz provincije izgubljene u velikom gradu, ostavljene na milost i nemilost vukovima sa asfalta, sama po sebi nije dovoljan izazov da do kraja pročitate ovu sagrešujuću ispovest - ljupkog, šarenog komadića papira?
I tako da mi se dalje nije ni čitalo. Možda ima dobrih, ali su utonuli u sivilo ovih drugih, pa ne može čovek da ih uoči.
A onda naletim na Anabelu Basalo. Ponovo. I zaista ne mogu reći ništa loše o njenom pisanju. To što se ona medijski eksponira tako kako se eksponira, sasvim je druga stvar, ali ako to pomaže prodaji njenih knjiga – svaka joj čast. Dakle, žena je pisac (spisatljica, kako god) u pravom smislu te reči, bar po meni.
U njenom romanu ''Stotka'' radi se o advokatu Ljubomiru Antonovu koji je branio mnoge klijente optužene zbog najtežih zločina, bio je ''sirovina'', cicija i ženskaroš. Priča počinje njegovom iznenadnom smrti. Smrt, ali i novi početak za čuvenog beogradskog advokata, koji se reinkarnira, ni manje ni više, nego kao novčanica od sto evra, i to falsifikovana.
I tek tad počinje priča. Prelazak stotke iz ruke u ruku, stotke koja sve vidi, čuje i oseti šta se oko nje dešava, ali nije u stanju da reaguje i na bilo koji način utiče na svoju sudbinu. Romanom dominira plejada likova, raznih karakternih osobina, starosne dobi, pola, obrazovanja, i različitog odnosa prema novcu. Za neke, sto evra je običan papir, koji može i da se izgubi a da se ne primeti, dok je za druge on sve, vrednost koja se čuva i ne daje olako iz ruku.
Anabela Basalo se bavi životima, grehom i porocima obogaljenih kreatura sa margine, ličnostima pomerenog i banalizovanog sistema vrednosti, ljudima iz , «visokog društva» i «običnim» svetom. Njene sočne rečenice same su po sebi provokacija i izazov... Napokon, zar slika izgužvane novčanice od sto evra u rukama mlade i zgodne studentkinje iz provincije izgubljene u velikom gradu, ostavljene na milost i nemilost vukovima sa asfalta, sama po sebi nije dovoljan izazov da do kraja pročitate ovu sagrešujuću ispovest - ljupkog, šarenog komadića papira?
Klik za utisak
Utisci:
Svaka cast ovo za Isidoru Bjelicu.
Radnja deluje interesantno, napravila si dobru preporuku 
Primitiv, pročitaj onda post pod naslovom ''Virtuelna kurva'' i sve će ti se samo reći 
Anatema, zaista od srca preporučujem knjigu, pa ako se još nekom svidi biće mi drago))
Anatema, zaista od srca preporučujem knjigu, pa ako se još nekom svidi biće mi drago
))
Kazao/la
LILY u 19:34, 11.11.2009 | x | |
Odlicno napisano,
procitacu i ovu knjigu
procitacu i ovu knjigu
Kazao/la
BoleMeBrige u 23:35, 11.11.2009 | x | |
@Lilly
Procitah onaj post - hahaha, svaka cast
Inace, gledah zenu par puta u prolazu na tv-u, mene njena sama pojava iritira, a kamoli da uzmem neku njenu knjigu u ruke, doduse citao sam neke rubrike davno u novinama ovako, nezavisno od svega i ono... Ne mogu da ti opisem koliko mi se gadi ta osoba...
Svako dobro i pozdrav
Procitah onaj post - hahaha, svaka cast
Inace, gledah zenu par puta u prolazu na tv-u, mene njena sama pojava iritira, a kamoli da uzmem neku njenu knjigu u ruke, doduse citao sam neke rubrike davno u novinama ovako, nezavisno od svega i ono... Ne mogu da ti opisem koliko mi se gadi ta osoba...
Svako dobro i pozdrav
Kazao/la
Anoniman u 20:55, 13.11.2009 | x | |
BoleMeBrige, obavezno pročitaj, pa javi utiske
Primitiv, (pod pretpostavkom da je ovaj anonimni Primitiv, ne loguje mi se samo zbog ip-a) - Drago mi je da si pročitao moj post, a njene knjige i ne moraš Kao i kad priča u emisijama, svašta kaže, a ništa ne kaže i vrti jednu istu priču non-stop...
Primitiv, (pod pretpostavkom da je ovaj anonimni Primitiv, ne loguje mi se samo zbog ip-a)
- Drago mi je da si pročitao moj post, a njene knjige i ne moraš Kao i kad priča u emisijama, svašta kaže, a ništa ne kaže i vrti jednu istu priču non-stop...
Kazao/la
LILY u 09:40, 15.11.2009 | x | |