kud još i naslov :))
Ne volim kad moram šutjet, u principu ne moram šutjet, ali moram. Ma znate već kako to ide. I nestrpljiva sam, poprilično. A to nije tako strašno ipak, mislim, I volim što znam da sam sigurna, i baš zato što sam sigurna mi se čini da nikako dočekat. Premda, nije problem čekat kad se zna. I što znam bit zbrčkana kad moram šutjet. Strašno nešto. Ja bi u šiframa, a onda to tako zašifriram da ne znam ni sama što sam htjela reć. I miriše mi zadnjih dana jantar i sandalovina, i gubim se u oblaku jasmina. Pa me posjeti buket šumskog voća. Nektari sa livada gdje nikada nije ljudska noga kročila. Po tom vidiš da nisu zatrovani kojekakvim tragovima, svojstvenim ljudima. Danas mi se ne radi, ima već nekoliko dana da lovim koncentraciju, a ulovim sebe kako sam misli odvela negdje daleko. I paše im tamo, ne mogu se bunit. Ne spavam i ne fali mi san. Makar bi u jednu ruku rado prespavala sve dok ne dođe trenutak prestanka čekanja. I sve nešto bi i nešto ne bi, osim nečeg, to definitivno BI. I nisam nešto danas smislena bila, ali eto morala sam, rečenicu-dvije istrest, onako da mi bude lakše. Dok se stvarateljska bolokada ne povuče daleko. Dok ne budem se morala štedjet na jagodicama. :)
POŠALJI KOMENTAR
KOMENTARI:
dok ne progovriš u sebi, sa sobom i svijetom, želim ti jedan kreativan odmor i odah